LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Inflacija i dogodine probija plan?
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Cene bi u narednih nekoliko meseci trebalo da rastu maltene upola sporije nego danas, odnosno tri do četiri puta nego proletos.
Međutim, pojedini ekonomisti ukazuju na to da su već u predlogu budžeta za 2012. godinu ukalkulisani parametri koji će pogurati cene naviše, pre svih rast penzija i plata u javnom sektoru.
Narodna banka objavila je da joj je cilj da inflacija na kraju sledeće godine ne bude veća od 5,5 posto.
To bi bila najniža inflacija u Srbiji za dvadesetak poslednjih godina, no NBS-u se do sada često dešavalo da se „opeče” u proceni rasta cena, te je stopa inflacije poslednjih godina često bila osetno viša nego što što ju je centralna banka prvobitno ciljala.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nakon što smo devedesetih godina prošlog veka živeli u vrtlogu hiperinflacije, ni u proteklih desetak godina građani i privreda nisu bili zaštićeni od prekomernog rasta cena. U većini godina u tom periodu stopa inflacije premašivala je deset procenata: najviša je bila 2005. godine – 17,7 posto, a najniža 2006. i 2009. godine – 6,6 procenata. U većini tih godina NBS je ciljao nižu stopu inflacije, ali ti ciljevi mahom nisu bili ostvarivani. I centralna banka i ekonomisti su uglavnom svaljivali krivicu na Vladu, zbog konstantnog rasta javne potrošnje, što je podgrevalo tražnju i guralo cene naviše. Manji broj ekonomista je, pak, kao jedinog krivca za rast inflacije označavao upravo NBS jer on štampa novac, a bez toga nema ni inflacije.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ekonomisti upozoravaju na to da će glavna pretnja ovakvom relativno niskom rastu cena biti budžet.
Kako je objavljeno, cilj monetarne politike NBS-a u 2012. je da se inflacija postepeno smanjuje i da na kraju godine bude u rasponu od četiri procenta plus-minus 1,5 odsto.
Takva stopa inflacije, koja bi u mnogim evropskim zemljama bila smatrana za prilično visoku, za građane u Srbiji bi svakako predstavljala pravu relaksaciju.
Još ovog proleća međugodišnja stopa inflacije je bila izuzetno visoka – gotovo 15 procenata, da bi do danas cene zakočile na oko osam procenata. Po navodima guvernera Dejan Šoškića, najkasnije u martu iduće godine inflacija bi trebalo da se nađe u granicama planiranog koridora od četiri plus-minus 1,5 odsto.
Šoškić očekuje pad inflacije zbog oslabljenih pritisaka na rast cene hrane, niske agregatne tražnje i usporenog rasta regulisanih cena.
"Pad inflacije u Srbiji i smanjivanje referentne kamatne stope u 2012. doprineće daljem smanjivanju nivoa kamatnih stopa u zemlji, što će imati pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost i zaposlenost", kaže guverner.
Međutim, pojedini ekonomisti ukazuju na to da su već u predlogu budžeta za 2012. godinu ukalkulisani parametri koji će pogurati cene naviše, pre svih rast penzija i plata u javnom sektoru.
Takođe, Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta ukazuje na to da država planira povećanje budžetskih prihoda od akciza od 30 milijardi dinara, odnosno 18,5 posto više nego lane, što znači da će cene akcizne robe biti osetno povećane.
Kad se tom pridodaju komunalne usluge i druge cene pod državnom kontrolom, već se dolazi do gornje granice inflacije koju cilja NBS, smatra Nikolić.
On ukazuje i na činjenicu da su zbog hronične nelikvidnosti, odnosno malih međusobnih plaćanja u privredi, preduzeća taj rizik počela da uračunavaju u cenu proizvoda.
[/h] Izvor: Dnevnik
Beograd -- Cene bi u narednih nekoliko meseci trebalo da rastu maltene upola sporije nego danas, odnosno tri do četiri puta nego proletos.
Narodna banka objavila je da joj je cilj da inflacija na kraju sledeće godine ne bude veća od 5,5 posto.
To bi bila najniža inflacija u Srbiji za dvadesetak poslednjih godina, no NBS-u se do sada često dešavalo da se „opeče” u proceni rasta cena, te je stopa inflacije poslednjih godina često bila osetno viša nego što što ju je centralna banka prvobitno ciljala.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nakon što smo devedesetih godina prošlog veka živeli u vrtlogu hiperinflacije, ni u proteklih desetak godina građani i privreda nisu bili zaštićeni od prekomernog rasta cena. U većini godina u tom periodu stopa inflacije premašivala je deset procenata: najviša je bila 2005. godine – 17,7 posto, a najniža 2006. i 2009. godine – 6,6 procenata. U većini tih godina NBS je ciljao nižu stopu inflacije, ali ti ciljevi mahom nisu bili ostvarivani. I centralna banka i ekonomisti su uglavnom svaljivali krivicu na Vladu, zbog konstantnog rasta javne potrošnje, što je podgrevalo tražnju i guralo cene naviše. Manji broj ekonomista je, pak, kao jedinog krivca za rast inflacije označavao upravo NBS jer on štampa novac, a bez toga nema ni inflacije.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Ekonomisti upozoravaju na to da će glavna pretnja ovakvom relativno niskom rastu cena biti budžet.
Kako je objavljeno, cilj monetarne politike NBS-a u 2012. je da se inflacija postepeno smanjuje i da na kraju godine bude u rasponu od četiri procenta plus-minus 1,5 odsto.
Takva stopa inflacije, koja bi u mnogim evropskim zemljama bila smatrana za prilično visoku, za građane u Srbiji bi svakako predstavljala pravu relaksaciju.
Još ovog proleća međugodišnja stopa inflacije je bila izuzetno visoka – gotovo 15 procenata, da bi do danas cene zakočile na oko osam procenata. Po navodima guvernera Dejan Šoškića, najkasnije u martu iduće godine inflacija bi trebalo da se nađe u granicama planiranog koridora od četiri plus-minus 1,5 odsto.
Šoškić očekuje pad inflacije zbog oslabljenih pritisaka na rast cene hrane, niske agregatne tražnje i usporenog rasta regulisanih cena.
"Pad inflacije u Srbiji i smanjivanje referentne kamatne stope u 2012. doprineće daljem smanjivanju nivoa kamatnih stopa u zemlji, što će imati pozitivan uticaj na ekonomsku aktivnost i zaposlenost", kaže guverner.
Međutim, pojedini ekonomisti ukazuju na to da su već u predlogu budžeta za 2012. godinu ukalkulisani parametri koji će pogurati cene naviše, pre svih rast penzija i plata u javnom sektoru.
Takođe, Ivan Nikolić iz Ekonomskog instituta ukazuje na to da država planira povećanje budžetskih prihoda od akciza od 30 milijardi dinara, odnosno 18,5 posto više nego lane, što znači da će cene akcizne robe biti osetno povećane.
Kad se tom pridodaju komunalne usluge i druge cene pod državnom kontrolom, već se dolazi do gornje granice inflacije koju cilja NBS, smatra Nikolić.
On ukazuje i na činjenicu da su zbog hronične nelikvidnosti, odnosno malih međusobnih plaćanja u privredi, preduzeća taj rizik počela da uračunavaju u cenu proizvoda.