LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Импулсивна куповина постала луксуз
Куповина се строго планира и све више се купује на снижењима, показују подаци агенције ГФК
(Фото Д. Ћирков)
Потрошачи у Србији у току протекле године пазарили су више него икада робу на снижењима. Многи су престали да одлазе у хипермаркете, вратили се мањим продавницама у комшилукуи куповали знатно мање него претходних година, показују подаци ГФК агенције за маркетиншка истраживања.
Јована Дукић, менаџер истраживања робе широке потрошње у овој агенцији, истакла је да је 16 одсто потрошача престало да одлази у велике куповине, а да 30 одсто купаца више не може да приушти импулсивну куповину.
– То значи да пазаре искључиво плански, а занимљиво је да великом куповином испитаници сматрају ону у којој потроше свега око 4.000 динара. Многи чак и куповину планирају у складу са снижењима, све више се купује на одложено, па је број чекова увећан 30 одсто, са 600.000 на више од 800.000 – објаснила је Дукић.
Александар Синђелић, директор панела домаћинства у агенцији ГФК, каже да широк асортиман више није конкурентска предност трговаца.
– Сада је то место становања, па иако се већ годинама смањује број малих радњи, у последње три године тај тренд успорен. Може се рећи да је чак понегде дошло и до ренесансе малих продавница – истакао је Синђелић.
У агенцији ГФК процењују и да је чак 80 процената потрошача барем једном купило неку трговачку марку. Ти артикли и даље су занимљиви купцима, али због све мање разлике у ценама од производа познатих произвођача, њихов развој је стао. Грађани су најпре експериментисали, па бирали између „к плуса” у „Идеи”, „премије” и „фаволе” у „Делта максију” или бренда „меркатор” у „Меркатору С”. Сада су углавном изабрали, па раста продаје готово и да нема, процењују у ГФК.
И док владе и компаније троше новац и труде се да оживе економију, потрошачи сами смишљају и примењују стратегије, проценио је Томас Красни, генерални директор за централну и источну Европу у ГФК.
– Потрошачи се осећају сигурније него у току 2009. године, али се понашају подједнако опрезно и не улазе у велику потрошњу. Већина и даље реже трошкове – рекао је Красни.
Politika
Куповина се строго планира и све више се купује на снижењима, показују подаци агенције ГФК
Потрошачи у Србији у току протекле године пазарили су више него икада робу на снижењима. Многи су престали да одлазе у хипермаркете, вратили се мањим продавницама у комшилукуи куповали знатно мање него претходних година, показују подаци ГФК агенције за маркетиншка истраживања.
Јована Дукић, менаџер истраживања робе широке потрошње у овој агенцији, истакла је да је 16 одсто потрошача престало да одлази у велике куповине, а да 30 одсто купаца више не може да приушти импулсивну куповину.
– То значи да пазаре искључиво плански, а занимљиво је да великом куповином испитаници сматрају ону у којој потроше свега око 4.000 динара. Многи чак и куповину планирају у складу са снижењима, све више се купује на одложено, па је број чекова увећан 30 одсто, са 600.000 на више од 800.000 – објаснила је Дукић.
Александар Синђелић, директор панела домаћинства у агенцији ГФК, каже да широк асортиман више није конкурентска предност трговаца.
– Сада је то место становања, па иако се већ годинама смањује број малих радњи, у последње три године тај тренд успорен. Може се рећи да је чак понегде дошло и до ренесансе малих продавница – истакао је Синђелић.
У агенцији ГФК процењују и да је чак 80 процената потрошача барем једном купило неку трговачку марку. Ти артикли и даље су занимљиви купцима, али због све мање разлике у ценама од производа познатих произвођача, њихов развој је стао. Грађани су најпре експериментисали, па бирали између „к плуса” у „Идеи”, „премије” и „фаволе” у „Делта максију” или бренда „меркатор” у „Меркатору С”. Сада су углавном изабрали, па раста продаје готово и да нема, процењују у ГФК.
И док владе и компаније троше новац и труде се да оживе економију, потрошачи сами смишљају и примењују стратегије, проценио је Томас Красни, генерални директор за централну и источну Европу у ГФК.
– Потрошачи се осећају сигурније него у току 2009. године, али се понашају подједнако опрезно и не улазе у велику потрошњу. Већина и даље реже трошкове – рекао је Красни.
Politika