Član
- Učlanjen(a)
- 07.12.2009
- Poruka
- 1.053
Lanac supermarketa iz Dubaija "Al Usrah", modna marka "Al Karam" iz Pakistana, američki sendviči "Glad", italijanska firma "Proliv", američki suši restorani "Fuk mi" i kafa pod imenom "Kenjara" kompanije "Nestle", samo su neki od primera naziva firmi koji legitimno posluju u drugim zemljama, ali u Srbiji, najverovatnije, ne bi bili prihvaćeni.
b92
Imena domaćih i svetskih firmi su ono po čemu postaju prepoznatljive u svetu, ali zbog specifičnosti jezika na kome nastaju često se prilikom njihovog odobrenja u nekoj drugoj zemlji, javljaju jezičke i moralne prepreke, rekla je v.d. načelnika Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Marija Božić.
Zbog principa teritorijalnosti, odnosno registrovanja žiga u određenoj zemlji, pojedini nazivi firmi ili proizvoda budu odbijeni, jer na srpskom jeziku krše moralni poredak, kao što je bio slučaj sa nazivom brazilske firme "Dupe", ispričala je Božić.
Prema njenim rečima, vlasnicima je najbitnije da žig firme bude što upečatljiviji, pa često odlutaju u potpuni neukus.
Odbijeni "znaci" bili su i "Bullshit", naziv za pića austrijske kompanije "Red Bull", "Zajebalo vek" beogradske firme "Contrast studios" i "Cocaine liquid" koju je podnela firma iz Subotice.
Jedan od primera razlike u značenju znaka firme u zemlji u kojoj je nastao i u Srbiji je naziv italijanskih supermarketa "SISA", koji je ustvari skraćenica za udružene italijanske supermarkete, ali je ipak prihvaćen za Srbiju, kažali su u Zavodu i naglasili da za sve žigove važi načelo specijalnosti - imaju zaštitu samo u odnosu na one "klase" za koje su se registrovali.
Jedna firma može registrovati više žigova za iste klase robe što je bio slučaj sa firmom "Contrast studio", koja je registrovala žigove za nameštaj, odeću, obuću i artikle za pušače, kao što su "Selo gori, a baba se češlja", "Reko tata da ne dirate ništa dok se on ne vrne" i "Je l' tako sine Dragane".
U Zavodu su naveli da se dešavalo da vlasnici firmi ulože veliki novac i pokrenu poslovanje sa određenim znakom, a da pre toga nisu proverili da li je on već zaštićen, što je kasnije, kada se utvrdilo da neko već ima isti ili sličan znak, dovelo do neplaniranih troškova zbog tužbi vlasnika istog ili sličnog žiga.
Lanac supermarketa iz Dubaija "Al Usrah", zatim modna marka "Al Karam" iz Pakistana, američki sendviči "Glad", italijanska firma "Proliv", američki suši restorani "Fuk mi" i kafa pod imenom "Kenjara" kompanije "Nestle", samo su neki od primera naziva firmi koji legitimno posluju u drugim zemljama, ali u Srbiji, najverovatnije, ne bi bili prihvaćeni, rekli su u Zavodu.
Svaki međunarodni žig prvo se registruje u Međunarodnoj organizaciji za intelektualnu svojinu u Ženevi, odakle se dalje šalju zahtevi drugim zemljama za njegovo odobrenje i zaštitu na njihovoj teritoriji.
"Procedura registracije međunarodnog i domaćeg žiga je slična - kada dobijemo zahtev ispituje se da li postoji sva potrebna dokumentacija, a zatim se, po Zakonu o žigovima, proverava da li je protivan javnom poretku i prihvaćenim moralnim principima", rekla je Božić.
Svi nazivi firmi nisu registrovani kao žigovi, jer njihova zaštita nije zakonska obaveza, ali je preporučljiva, jer se tako štite znaci razlikovanja određene robe ili usluga, pa većina firmi koje pretenduju na širenje svojih delatnosti po celom svetu registruje svoje ime kao žig, kazali su u Zavodu.
b92
Imena domaćih i svetskih firmi su ono po čemu postaju prepoznatljive u svetu, ali zbog specifičnosti jezika na kome nastaju često se prilikom njihovog odobrenja u nekoj drugoj zemlji, javljaju jezičke i moralne prepreke, rekla je v.d. načelnika Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije Marija Božić.
Zbog principa teritorijalnosti, odnosno registrovanja žiga u određenoj zemlji, pojedini nazivi firmi ili proizvoda budu odbijeni, jer na srpskom jeziku krše moralni poredak, kao što je bio slučaj sa nazivom brazilske firme "Dupe", ispričala je Božić.
Prema njenim rečima, vlasnicima je najbitnije da žig firme bude što upečatljiviji, pa često odlutaju u potpuni neukus.
Odbijeni "znaci" bili su i "Bullshit", naziv za pića austrijske kompanije "Red Bull", "Zajebalo vek" beogradske firme "Contrast studios" i "Cocaine liquid" koju je podnela firma iz Subotice.
Jedan od primera razlike u značenju znaka firme u zemlji u kojoj je nastao i u Srbiji je naziv italijanskih supermarketa "SISA", koji je ustvari skraćenica za udružene italijanske supermarkete, ali je ipak prihvaćen za Srbiju, kažali su u Zavodu i naglasili da za sve žigove važi načelo specijalnosti - imaju zaštitu samo u odnosu na one "klase" za koje su se registrovali.
Jedna firma može registrovati više žigova za iste klase robe što je bio slučaj sa firmom "Contrast studio", koja je registrovala žigove za nameštaj, odeću, obuću i artikle za pušače, kao što su "Selo gori, a baba se češlja", "Reko tata da ne dirate ništa dok se on ne vrne" i "Je l' tako sine Dragane".
U Zavodu su naveli da se dešavalo da vlasnici firmi ulože veliki novac i pokrenu poslovanje sa određenim znakom, a da pre toga nisu proverili da li je on već zaštićen, što je kasnije, kada se utvrdilo da neko već ima isti ili sličan znak, dovelo do neplaniranih troškova zbog tužbi vlasnika istog ili sličnog žiga.
Lanac supermarketa iz Dubaija "Al Usrah", zatim modna marka "Al Karam" iz Pakistana, američki sendviči "Glad", italijanska firma "Proliv", američki suši restorani "Fuk mi" i kafa pod imenom "Kenjara" kompanije "Nestle", samo su neki od primera naziva firmi koji legitimno posluju u drugim zemljama, ali u Srbiji, najverovatnije, ne bi bili prihvaćeni, rekli su u Zavodu.
Svaki međunarodni žig prvo se registruje u Međunarodnoj organizaciji za intelektualnu svojinu u Ženevi, odakle se dalje šalju zahtevi drugim zemljama za njegovo odobrenje i zaštitu na njihovoj teritoriji.
"Procedura registracije međunarodnog i domaćeg žiga je slična - kada dobijemo zahtev ispituje se da li postoji sva potrebna dokumentacija, a zatim se, po Zakonu o žigovima, proverava da li je protivan javnom poretku i prihvaćenim moralnim principima", rekla je Božić.
Svi nazivi firmi nisu registrovani kao žigovi, jer njihova zaštita nije zakonska obaveza, ali je preporučljiva, jer se tako štite znaci razlikovanja određene robe ili usluga, pa većina firmi koje pretenduju na širenje svojih delatnosti po celom svetu registruje svoje ime kao žig, kazali su u Zavodu.
