Član
- Učlanjen(a)
- 17.04.2009
- Poruka
- 4.299
Imanuel Kant
Imanuel Kant (22.04. 1724. – 12.02.1804.) je nemački filozof i geograf koji je celi život proveo u Königsbergu (današnjem Kaliningradu, Rusija) tadašnjem glavnom gradu Istočne Pruske.
Kant je rođen u luteranskoj porodici i pohađao školu koju su vodili luteranci. 1740. upisao se na univerzitet u Königsbergu i studirao filozofiju Gottfrieda Leibniza i njegovog sledbenika Christiana Wolfa. Kant je posebno bio zainteresovan za nove fizicke teorije Isaaca Newtona. Nakon što je završio studije, Kant se nadao da će biti učitelj filozofije, ali to je bilo veoma teško. Jednom prilikom mu je ponuđeno da postane profesor poezije na univerzitetu u Königsbergu, ali je odbio. Kasnije, 1770. postao je profesor filozofije na istom tom univerzitetu.
Interes za fiziku i metafiziku
Mladi Kant je bio zainteresovan za fiziku, posebno fiziku zemlje i svemirskih tela. Napisao je nekoliko radova o tome, ali je njegovo zanimanje za metafiziku raslo. Hteo je proniknuti prirodu ljudskog iskustva: kako ljudi uopste mogu nešto spoznati i na čemu se temelji njihovo znanje. Pod snažnim uticajem Leibnizova i Wolffova filozofskog sistema, Kant je počeo sumnjati u temeljne odgovore prijašnjih filozofa.
Prekretnicu u njegovom životu je označio škotski filozof David Hume.
Hume je pokušao raščistiti šta je to naše iskustvo i došao do teorije „skepticizma“, što znači da ne postoji ništa što bi jamčilo naše iskustvo. Kant je pročitao neka njegova dela i bio šokiran, teoriju koju je poznavao video je u potpuno novom svetlu. Nakon toga je počeo tražiti nov, treći način, osim ona dva koja je Kant nazivao „skepticizam“ i „dogmatizam“. Kant je bio pod znatnim uticajem još jednog mislioca, Jean-Jacques Rousseaua. Njegove misli o ljudskim bićima, posebno o moralu i ljudskoj slobodi ostavile su jak uticaj na Kanta.
Uticaj na romantičke i idealističke filozofe
Kant je imao velik uticaj na romantičke i idealističke filozofe 19. veka, njegov je rad bio polazna tačka za Hegela. Zajedno je sa Hegelom, Fichteom i Schellingom svrstan među klasične nemačke idealiste. Kantova se filozofija može podeliti u dva dela: „do-kritički period“ i „kritički period“.
Svoju teoriju o nastanku svemira izneo je u delu Opsta istorija prirode i teorija neba. U ovom delu je Kant predvideo postojanje planete Uran, koja je kasnije 1881. godine i otkrivena. U kritičkom periodu on daje kritiku prethodne filozofije i filozofije svojih prethodnika, te tako potpuno prelazi na idealizam.
Najpoznatija kantova dela
Kritika čistog uma
Najpoznatije Kantovo delo je knjiga Kritika čistog uma objavljeno je 1781. Svoj način razmišljanja Kant je nazivao kritikom, a ne filozofijom. Rekao je da je kritika priprema za uspostavljanje prave filozofije. Za takav cin, ljudi bi trebali znati šta ljudski razum može i koja su mu ograničenja. Tvrdio je, da se naša spoznaja ne prilagođava predmetima već da je obrnuto, predmeti spoznaje se moraju prilagođavati našim mogućnostima spoznaje.
Kritika praktičnog uma
Kant je svoje etičko učenje izneo u delu Kritika praktičnog uma,1788. godine. U tumačenju etike Kant polazi od pojma dobre volje. Za njega je to dobro po sebi, bez ikakvih ograničenja, koje ima za svrhu jedino ispunjenje dužnosti, odnosno poštovanje zakona. Moralno se delovanje zasniva na samokontroli jer svaki čovek već ima a priorni zakon, koji nam naređuje kako da se ponašamo. Taj moralni zakon Kant naziva kategoričkim imperativom. Kant je dao više definicija kategoričkog imperativa. Jedna od tih je: „Radi tako da princip tvoga rada može postati princip rada svih drugih“. Mada svaki čovek ima u svojoj svesti moralni zakon, od njegove volje zavisi hoće li ga poštovati ili ne. Tako je moralni zakon uslov „praktičkog uma“.
Kritika moći suđenja
Kant je dao i svoje mišljenje o estetici, u svojoj knjizi Kritika moći suđenja koju je napisao 1790.godine. U Kantovoj terminologiji, estetika se ne odnosi na filozofiju umetnosti, već se odnosi na opazanje. Kant tvrdi da je doživljaj lepote zasnovan na bez interesnom sviđanju oblika umetničkog dela. Lepo je ono što se svima bez interesa nameće kao takvo.
Izvor: tekstat je preuzet sa jednog filozofskog foruma
Imanuel Kant (22.04. 1724. – 12.02.1804.) je nemački filozof i geograf koji je celi život proveo u Königsbergu (današnjem Kaliningradu, Rusija) tadašnjem glavnom gradu Istočne Pruske.
Kant je rođen u luteranskoj porodici i pohađao školu koju su vodili luteranci. 1740. upisao se na univerzitet u Königsbergu i studirao filozofiju Gottfrieda Leibniza i njegovog sledbenika Christiana Wolfa. Kant je posebno bio zainteresovan za nove fizicke teorije Isaaca Newtona. Nakon što je završio studije, Kant se nadao da će biti učitelj filozofije, ali to je bilo veoma teško. Jednom prilikom mu je ponuđeno da postane profesor poezije na univerzitetu u Königsbergu, ali je odbio. Kasnije, 1770. postao je profesor filozofije na istom tom univerzitetu.
Interes za fiziku i metafiziku
Mladi Kant je bio zainteresovan za fiziku, posebno fiziku zemlje i svemirskih tela. Napisao je nekoliko radova o tome, ali je njegovo zanimanje za metafiziku raslo. Hteo je proniknuti prirodu ljudskog iskustva: kako ljudi uopste mogu nešto spoznati i na čemu se temelji njihovo znanje. Pod snažnim uticajem Leibnizova i Wolffova filozofskog sistema, Kant je počeo sumnjati u temeljne odgovore prijašnjih filozofa.
Prekretnicu u njegovom životu je označio škotski filozof David Hume.
Hume je pokušao raščistiti šta je to naše iskustvo i došao do teorije „skepticizma“, što znači da ne postoji ništa što bi jamčilo naše iskustvo. Kant je pročitao neka njegova dela i bio šokiran, teoriju koju je poznavao video je u potpuno novom svetlu. Nakon toga je počeo tražiti nov, treći način, osim ona dva koja je Kant nazivao „skepticizam“ i „dogmatizam“. Kant je bio pod znatnim uticajem još jednog mislioca, Jean-Jacques Rousseaua. Njegove misli o ljudskim bićima, posebno o moralu i ljudskoj slobodi ostavile su jak uticaj na Kanta.
Uticaj na romantičke i idealističke filozofe
Kant je imao velik uticaj na romantičke i idealističke filozofe 19. veka, njegov je rad bio polazna tačka za Hegela. Zajedno je sa Hegelom, Fichteom i Schellingom svrstan među klasične nemačke idealiste. Kantova se filozofija može podeliti u dva dela: „do-kritički period“ i „kritički period“.
Svoju teoriju o nastanku svemira izneo je u delu Opsta istorija prirode i teorija neba. U ovom delu je Kant predvideo postojanje planete Uran, koja je kasnije 1881. godine i otkrivena. U kritičkom periodu on daje kritiku prethodne filozofije i filozofije svojih prethodnika, te tako potpuno prelazi na idealizam.
Najpoznatija kantova dela
Kritika čistog uma
Najpoznatije Kantovo delo je knjiga Kritika čistog uma objavljeno je 1781. Svoj način razmišljanja Kant je nazivao kritikom, a ne filozofijom. Rekao je da je kritika priprema za uspostavljanje prave filozofije. Za takav cin, ljudi bi trebali znati šta ljudski razum može i koja su mu ograničenja. Tvrdio je, da se naša spoznaja ne prilagođava predmetima već da je obrnuto, predmeti spoznaje se moraju prilagođavati našim mogućnostima spoznaje.
Kritika praktičnog uma
Kant je svoje etičko učenje izneo u delu Kritika praktičnog uma,1788. godine. U tumačenju etike Kant polazi od pojma dobre volje. Za njega je to dobro po sebi, bez ikakvih ograničenja, koje ima za svrhu jedino ispunjenje dužnosti, odnosno poštovanje zakona. Moralno se delovanje zasniva na samokontroli jer svaki čovek već ima a priorni zakon, koji nam naređuje kako da se ponašamo. Taj moralni zakon Kant naziva kategoričkim imperativom. Kant je dao više definicija kategoričkog imperativa. Jedna od tih je: „Radi tako da princip tvoga rada može postati princip rada svih drugih“. Mada svaki čovek ima u svojoj svesti moralni zakon, od njegove volje zavisi hoće li ga poštovati ili ne. Tako je moralni zakon uslov „praktičkog uma“.
Kritika moći suđenja
Kant je dao i svoje mišljenje o estetici, u svojoj knjizi Kritika moći suđenja koju je napisao 1790.godine. U Kantovoj terminologiji, estetika se ne odnosi na filozofiju umetnosti, već se odnosi na opazanje. Kant tvrdi da je doživljaj lepote zasnovan na bez interesnom sviđanju oblika umetničkog dela. Lepo je ono što se svima bez interesa nameće kao takvo.
Izvor: tekstat je preuzet sa jednog filozofskog foruma