LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Imaćemo sve veći broj siromašnih
IZVOR: BETA
Beograd -- Zbog poskupljenja hrane i režijskih troškova, koje se očekuje do kraja godine, jedan deo stanovništva biće pomeren ispod granice siromaštva, ocenio je IZIT.
"Bićemo svedoci potrebe pojačanog angažovanja na radu narodnih kuhinja, zbog pritiska većeg broja ljudi kojima će pomoć biti potrebna", navodi se u analizi IZIT-a.
Kako se navodi, prosečno domaćinstvo u Srbiji i dalje najviše novca troši na hranu i režijske troškve.Oko 44 odsto prihoda domaćinstva odlazi na hranu, dok je u EU taj procenat 16 odsto.
Kako se navodi, i dalje će se smanjivati izdaci za zdravlje, kulturu i obrazovanje, koja su i sada niski i izdvaja se se 4,2 odsto prihoda. Kako se dodaje, na ove oblasti izdvaja se manje nego na alkohol i duvan, na koji se troši 4,4 odsto prihoda.
"Sa navedenom strukturom lične potrošnje, Srbija nema ni ekonosmke ni društvene perspektive", navodi IZIT.
Kako se navodi, da bi se napravio zaokret od postojećeg stanja, neohodno je promeniti sistem funkcionisanja države, preko suštinskih reformi javnog sektora, odnosno državne uprave na svim nivoima, ali i penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema i restruktiranje državnih i podržavljenih preduzeća.
Na taj način bi sistem postao funkcionalniji, efikasniji i konkurentiji i stvorili bi se temelji za ekonomski razvoj zemlje i na realnim osnovama rast životnog standarda stanovništva.
IZVOR: BETA
Beograd -- Zbog poskupljenja hrane i režijskih troškova, koje se očekuje do kraja godine, jedan deo stanovništva biće pomeren ispod granice siromaštva, ocenio je IZIT.
Kako se navodi, prosečno domaćinstvo u Srbiji i dalje najviše novca troši na hranu i režijske troškve.Oko 44 odsto prihoda domaćinstva odlazi na hranu, dok je u EU taj procenat 16 odsto.
Kako se navodi, i dalje će se smanjivati izdaci za zdravlje, kulturu i obrazovanje, koja su i sada niski i izdvaja se se 4,2 odsto prihoda. Kako se dodaje, na ove oblasti izdvaja se manje nego na alkohol i duvan, na koji se troši 4,4 odsto prihoda.
"Sa navedenom strukturom lične potrošnje, Srbija nema ni ekonosmke ni društvene perspektive", navodi IZIT.
Kako se navodi, da bi se napravio zaokret od postojećeg stanja, neohodno je promeniti sistem funkcionisanja države, preko suštinskih reformi javnog sektora, odnosno državne uprave na svim nivoima, ali i penzionog, zdravstvenog i obrazovnog sistema i restruktiranje državnih i podržavljenih preduzeća.
Na taj način bi sistem postao funkcionalniji, efikasniji i konkurentiji i stvorili bi se temelji za ekonomski razvoj zemlje i na realnim osnovama rast životnog standarda stanovništva.