LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
I to što nemamo nemilice trošimo
10. oktobar 2010. | 00:07 | Izvor: Blic Beograd -- Uprkos tome što su prihodi sve niži, Srbi nemilice troše novac na skupu garderobu, benzin, najnovije modele tehničkih uređaja, mobilnih telefona, patika...
Iako ekonomska kriza nikako nije prošlost, brojnim građanima važnije je da kod kuće imaju najnoviji LCD televizor, da na posao po svaku cenu putuju svojim automobilom umesto gradskog prevoza, ili da tokom večernjih izlazaka u kafićima i restoranima ostavljaju poslednji dinar. Ujedno, manir je postao kupiti više, a ne kvalitetnije.
U našoj državi neracionalno se troši energija, i to pre svega u industriji, komunalnim delatnostima, saobraćaju, a po poslednjim podacima Agencije za energetsku efikasnost – najveća potrošnja energije je u domaćinstvima, čak 40 odsto preko mere. Naime, kako zgrade nisu dobro projektovane, najviše se energije troši za njeno zagrevanje, a posle toga na električne uređaje u domaćinstvima.
Kako kaže Bojan Kovačić, zamenik u Agenciji za energetsku efikasnost, Srbija je na poslednjem mestu po energetskoj efikasnosti u Evropi.
"U našoj zemlji troši se dva i po puta više energije nego u zemljama u svetu i četiri do pet puta više od zemalja u Evropskoj uniji! Iako ima građana koji štede struju, ne može se precizno reći koliki je to broj. Ima napretka u odgovornijem postupanju građana po ovom pitanju, ali s vremena na vreme bi trebalo da bude više kampanja koje će upozoravati građane na najbolji način za štednju energije, samim tim i novca", tvrdi Kovačić.
U EPS-u kažu da privreda i građani trenutno za struju duguju ukupno 67,2 milijarde dinara (oko 670 miliona evra), što je za 12 odsto više nego na kraju protekle godine. Među najvećim neplatišama su državne firme, ali i bogati građani kojima je važnije da troše na luksuznu robu nego da izmiruju svoja dugovanja. Od ukupnog duga za utrošenu električnu energiju, 34,5 milijardi duguju domaćinstva, a 32,7 milijardi preduzeća.
Gas se u Srbiji ubedljivo najviše troši, a zatim slede struja i drva. Zanimljivo je, međutim, da više od 70 odsto građana toplu vodu koristi iz električnih bojlera, što je deset puta više od potrošača koji toplu vodu dobijaju iz gasnih kotlova. Većina potrošača ima brojilo za struju, ali većina nema merače za toplotu.
Ni po potrošnji vode, odnosno njenom rasipanju, nismo ništa bolji. Podaci Beogradskog vodovoda i kanalizacije pokazuju da bi potrošnja vode u prestonici trebalo da iznosi oko 200 litara po stanovniku dnevno, odnosno da je za četvoročlano domaćinstvo potrošnja vode oko 24 kubna metra mesečno.
"Međutim, ovogodišnjim merenjima u beogradskom vodovodu registrovana je potrošnja od 230 litara po stanovniku na dan. U letnjim, vrelim danima, potrošnja je povećana u proseku za oko 17 odsto, dok je u prigradskim naseljima (Barajevo, područje Avale, Lešće – Slanci – Veliko Selo) ovo povećanje iznosilo između 35 i 65 odsto", kaže Zorana Petrović iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije. Ovome bi svakako trebalo dodati da je normativ u Evropskoj uniji, dakle u mnogo bogatijim i tehnološki nemerljivo naprednijim zemljama – 160 litara po stanovniku na dan.
Čega se građani odriču
28% Izlasci u restorane
32% Kupovina odeće i obuće
32% Putovanja, godišnji odmori
24% Ušteda energije u domaćinstvu
24% Troškovi mobilnog telefona
23% Renoviranje, krečenje stana
Mobilni telefon važniji od užine
Da se u Srbiji građani zaista ponašaju rasipnički, trošeći više nego što imaju, potvrđuje i Saša Đogović, ekonomski analitičar Instituta za tržišna istraživanja.
"Tokom tranzicionog perioda u naše društvo se uvukao potrošački mentalitet i to je postao loš stil života. Građanima je najbitnije da idu u čistu tekuću potrošnju, pokažu brendiranu garderobu, skupoceni mobilni telefon, a s druge strane nemaju dovoljno za osnovne kućne potrepštine. Realnost je da većina građana Srbije, i to pogotovo na jugu zemlje, jedva sastavlja kraj s krajem. Društvo u kojem se oko 57 odsto zarade odvaja na hranu i režije, a ostalo na nepotrebne stvari, lako je oblikovati u potrošačko društvo. Tako smo dobili formu života, dok je njen sadržaj prazan. Sve se kupuje na kredit, građani se zadužuju, a nema pokrića za takav život", objašnjava Đogović
On dodaje da je takvo stanje nastalo zbog poremećenog sistema vrednosti, gde je važnije uložiti u skupoceni automobil nego u obrazovanje i da zbog toga što se na vrhu lestvice potreba prvo nalaze one pojedinačne vrednosti, a ne nacionalne, sve pogoduje bujanju mita i korupcije.
Da smo uveliko postali pravo potrošačko društvo i da se građani prosto nagovaraju na takav pristup životu, potvrđuje i nedavna izjava ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića.
"U ovoj fazi, kada smo suštinski i statistički izašli iz recesije, ali je još teško, treba što više da se troši, jer ako se više troši, više će i da se proizvodi...", kaže Dinkić.
Da, nažalost, istovetno razmišljaju i građani, pokazuju sve veće gužve u saobraćaju jer se, uprkos enormnih cena benzina i parking mesta, većina ne odriče prevoza do posla sopstvenim automobilom. O tome, donekle, svedoče podaci Uprave saobraćajne policije s kraja 2008. godine, kada je u Srbiji bilo 2.198.959 registrovanih vozila, što je skoro 200.000 više nego 2003.
Istovremeno s porastom broja kupljenih automobila raste i cena goriva, pa iako benzin neprekidno poskupljuje građani se nikako ne odriču sopstvenog prevoza, uprkos činjenici da je vožnja gradskim prevozom višestruko jeftinija. Samo na takvom primeru bilo kakva priča o štednji jednostavno pada u vodu, jer su navike i svojevrstan prestiž važniji od ekonomske logike.
Nije samo to podatak koji o našim građanima govori kao o rasipnicima. Prema istraživanju Asocijacije potrošača Srbije, čak pet od šest građana kaže da ne obilazi prodavnice kako bi našli jefitiniju robu. I istraživanje koje je sproveo GFK pokazuje da više od polovine potrošača u Srbiji, odnosno 58 odsto, voli da kupuje stvari ne zato što su im potrebne, već da bi se počastili!
Razlog za ovakvo ponašanje građana Srbije, Jelena Petrović-Desnica vidi u istorijskom nasleđu. Kako kaže, najveći problem je što smo u vreme socijalizma dobro živeli, plaćali jeftinije komunalije, jer su sva preduzeća bila društvena.
"U nasleđe nam nije ostalo da znamo da štedimo, a nezamislivo mi je i da uz račune dobijamo uputstvo kako treba štedeti. To bi valjda svi do sada trebalo da znamo. Sistemu u kojem živimo ne doprinose ni krediti. Navikli smo u prošlosti da kupujemo na čekove, kao da oni nikada neće stići. Za vreme inflacije se dešavalo da kada ček pristigne, to ispadne neka veoma mala suma za plaćanje, pa je našim građanima to ostalo u sećanju. Međutim, sada svi krediti moraju da se plate", kaže ona, i ističe da samo društvo pojedince tera na veću potrošnju i kupovinu nepotrebnih, često i skupocenih stvari, samo da bi se spolja pokazalo da pripadamo višim slojevima.
"Tome u prilog ide i činjenica da je roditeljski novac za đake 'uzidan' u skupocene mobilne telefone, a često nemaju novca ni za užinu", uverava ona.
Najviše se troši na hranu
41,5% ide na hranu
15% na režije
4,7% na alkoholna pića i duvan
4,2% na obuću
4,1% na zdravstvo
1,2% na obrazovanje
B92
10. oktobar 2010. | 00:07 | Izvor: Blic Beograd -- Uprkos tome što su prihodi sve niži, Srbi nemilice troše novac na skupu garderobu, benzin, najnovije modele tehničkih uređaja, mobilnih telefona, patika...
Iako ekonomska kriza nikako nije prošlost, brojnim građanima važnije je da kod kuće imaju najnoviji LCD televizor, da na posao po svaku cenu putuju svojim automobilom umesto gradskog prevoza, ili da tokom večernjih izlazaka u kafićima i restoranima ostavljaju poslednji dinar. Ujedno, manir je postao kupiti više, a ne kvalitetnije.
U našoj državi neracionalno se troši energija, i to pre svega u industriji, komunalnim delatnostima, saobraćaju, a po poslednjim podacima Agencije za energetsku efikasnost – najveća potrošnja energije je u domaćinstvima, čak 40 odsto preko mere. Naime, kako zgrade nisu dobro projektovane, najviše se energije troši za njeno zagrevanje, a posle toga na električne uređaje u domaćinstvima.
Kako kaže Bojan Kovačić, zamenik u Agenciji za energetsku efikasnost, Srbija je na poslednjem mestu po energetskoj efikasnosti u Evropi.
"U našoj zemlji troši se dva i po puta više energije nego u zemljama u svetu i četiri do pet puta više od zemalja u Evropskoj uniji! Iako ima građana koji štede struju, ne može se precizno reći koliki je to broj. Ima napretka u odgovornijem postupanju građana po ovom pitanju, ali s vremena na vreme bi trebalo da bude više kampanja koje će upozoravati građane na najbolji način za štednju energije, samim tim i novca", tvrdi Kovačić.
U EPS-u kažu da privreda i građani trenutno za struju duguju ukupno 67,2 milijarde dinara (oko 670 miliona evra), što je za 12 odsto više nego na kraju protekle godine. Među najvećim neplatišama su državne firme, ali i bogati građani kojima je važnije da troše na luksuznu robu nego da izmiruju svoja dugovanja. Od ukupnog duga za utrošenu električnu energiju, 34,5 milijardi duguju domaćinstva, a 32,7 milijardi preduzeća.
Gas se u Srbiji ubedljivo najviše troši, a zatim slede struja i drva. Zanimljivo je, međutim, da više od 70 odsto građana toplu vodu koristi iz električnih bojlera, što je deset puta više od potrošača koji toplu vodu dobijaju iz gasnih kotlova. Većina potrošača ima brojilo za struju, ali većina nema merače za toplotu.
Ni po potrošnji vode, odnosno njenom rasipanju, nismo ništa bolji. Podaci Beogradskog vodovoda i kanalizacije pokazuju da bi potrošnja vode u prestonici trebalo da iznosi oko 200 litara po stanovniku dnevno, odnosno da je za četvoročlano domaćinstvo potrošnja vode oko 24 kubna metra mesečno.
"Međutim, ovogodišnjim merenjima u beogradskom vodovodu registrovana je potrošnja od 230 litara po stanovniku na dan. U letnjim, vrelim danima, potrošnja je povećana u proseku za oko 17 odsto, dok je u prigradskim naseljima (Barajevo, područje Avale, Lešće – Slanci – Veliko Selo) ovo povećanje iznosilo između 35 i 65 odsto", kaže Zorana Petrović iz Beogradskog vodovoda i kanalizacije. Ovome bi svakako trebalo dodati da je normativ u Evropskoj uniji, dakle u mnogo bogatijim i tehnološki nemerljivo naprednijim zemljama – 160 litara po stanovniku na dan.
Čega se građani odriču
28% Izlasci u restorane
32% Kupovina odeće i obuće
32% Putovanja, godišnji odmori
24% Ušteda energije u domaćinstvu
24% Troškovi mobilnog telefona
23% Renoviranje, krečenje stana
Mobilni telefon važniji od užine
Da se u Srbiji građani zaista ponašaju rasipnički, trošeći više nego što imaju, potvrđuje i Saša Đogović, ekonomski analitičar Instituta za tržišna istraživanja.
"Tokom tranzicionog perioda u naše društvo se uvukao potrošački mentalitet i to je postao loš stil života. Građanima je najbitnije da idu u čistu tekuću potrošnju, pokažu brendiranu garderobu, skupoceni mobilni telefon, a s druge strane nemaju dovoljno za osnovne kućne potrepštine. Realnost je da većina građana Srbije, i to pogotovo na jugu zemlje, jedva sastavlja kraj s krajem. Društvo u kojem se oko 57 odsto zarade odvaja na hranu i režije, a ostalo na nepotrebne stvari, lako je oblikovati u potrošačko društvo. Tako smo dobili formu života, dok je njen sadržaj prazan. Sve se kupuje na kredit, građani se zadužuju, a nema pokrića za takav život", objašnjava Đogović
On dodaje da je takvo stanje nastalo zbog poremećenog sistema vrednosti, gde je važnije uložiti u skupoceni automobil nego u obrazovanje i da zbog toga što se na vrhu lestvice potreba prvo nalaze one pojedinačne vrednosti, a ne nacionalne, sve pogoduje bujanju mita i korupcije.
Da smo uveliko postali pravo potrošačko društvo i da se građani prosto nagovaraju na takav pristup životu, potvrđuje i nedavna izjava ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mlađana Dinkića.
"U ovoj fazi, kada smo suštinski i statistički izašli iz recesije, ali je još teško, treba što više da se troši, jer ako se više troši, više će i da se proizvodi...", kaže Dinkić.
Da, nažalost, istovetno razmišljaju i građani, pokazuju sve veće gužve u saobraćaju jer se, uprkos enormnih cena benzina i parking mesta, većina ne odriče prevoza do posla sopstvenim automobilom. O tome, donekle, svedoče podaci Uprave saobraćajne policije s kraja 2008. godine, kada je u Srbiji bilo 2.198.959 registrovanih vozila, što je skoro 200.000 više nego 2003.
Istovremeno s porastom broja kupljenih automobila raste i cena goriva, pa iako benzin neprekidno poskupljuje građani se nikako ne odriču sopstvenog prevoza, uprkos činjenici da je vožnja gradskim prevozom višestruko jeftinija. Samo na takvom primeru bilo kakva priča o štednji jednostavno pada u vodu, jer su navike i svojevrstan prestiž važniji od ekonomske logike.
Nije samo to podatak koji o našim građanima govori kao o rasipnicima. Prema istraživanju Asocijacije potrošača Srbije, čak pet od šest građana kaže da ne obilazi prodavnice kako bi našli jefitiniju robu. I istraživanje koje je sproveo GFK pokazuje da više od polovine potrošača u Srbiji, odnosno 58 odsto, voli da kupuje stvari ne zato što su im potrebne, već da bi se počastili!
Razlog za ovakvo ponašanje građana Srbije, Jelena Petrović-Desnica vidi u istorijskom nasleđu. Kako kaže, najveći problem je što smo u vreme socijalizma dobro živeli, plaćali jeftinije komunalije, jer su sva preduzeća bila društvena.
"U nasleđe nam nije ostalo da znamo da štedimo, a nezamislivo mi je i da uz račune dobijamo uputstvo kako treba štedeti. To bi valjda svi do sada trebalo da znamo. Sistemu u kojem živimo ne doprinose ni krediti. Navikli smo u prošlosti da kupujemo na čekove, kao da oni nikada neće stići. Za vreme inflacije se dešavalo da kada ček pristigne, to ispadne neka veoma mala suma za plaćanje, pa je našim građanima to ostalo u sećanju. Međutim, sada svi krediti moraju da se plate", kaže ona, i ističe da samo društvo pojedince tera na veću potrošnju i kupovinu nepotrebnih, često i skupocenih stvari, samo da bi se spolja pokazalo da pripadamo višim slojevima.
"Tome u prilog ide i činjenica da je roditeljski novac za đake 'uzidan' u skupocene mobilne telefone, a često nemaju novca ni za užinu", uverava ona.
Najviše se troši na hranu
41,5% ide na hranu
15% na režije
4,7% na alkoholna pića i duvan
4,2% na obuću
4,1% na zdravstvo
1,2% na obrazovanje
B92