- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Стил, нега, лепота
И Срби на путу од сапуна до депилације
Ако је веровати разним истраживањима и стручњацима који се непосредно баве мушком хигијеном и лепотом, наши момци су тренутно „ни на небу ни на земљи”, негде између пећинског човека и метросексуалца
Дејвид Бекам
Шта је то мушка хигијена? Да пробамо овако: прво је био пећински човек, који се највероватније није много купао и удварао се женама уз помоћ тољаге. Онда је завладало Римско царство, у којем су и сенатори и гладијатори одржавали своје тело чистим и глатким (за мирисе нисмо сигурни). Затим је дошло мрачно средњовековно доба, када су због нехигијене свако мало избијале епидемије куге и колере. Ренесанса је (донекле) обновила и култ лепог и негованог тела, а онда је, муњевито, стигао и 20. век, холивудски филмови, сексуална револуција... људи су почели редовно да се купају, а жене су такорећи сладострасно уздисале за рутавим грудима Берта Рејнолдса. Ништа им није било лепше од „љубавног тепиха” Шона Конерија док у улози Џејмса Бонда води љубав са десетак жена (појединачно) у року од два сата, колико траје филм о неодољивом агенту 007.
Како је стигао нови миленијум, тако се оштра граница између мушкараца и жена опасно истањила, па је неко из врхушке модне индустрије избацио већ озлоглашени назив – метросексуалац. Аутор термина, можда финансијски подмазан од стране козметичких тајкуна, британски новинар Марк Симпсон, дефинисао је 1994. метросексуалца као „урбаног мушкарца било које сексуалне оријентације, који има снажан смисао за естетику и који троши велику количину времена и новца на свој изглед и начин живота”. Козметички салони су већ били процветали диљем планете, па и у малој земљи на брдовитом Балкану. Жене су, богу хвала, одавно прихватиле све врсте бруталне козметичке тортуре како би изгледале заносно, а онда је тренутак да и момци, стидљиво, закуцају на врата неког салона и, румени у лицу, замоле: „Ја бих једну депилацију груди и леђа, ако може”.
Скупа „мушка лепота”
Манимо се, међутим, историје и осврнимо се на актуелни моменат прве деценије 21. века и на кључно питање: како су се (патријархална) земља Србија и њени поносни мушкарци, склони испијању пива, чешању на непристојним местима (по телу) и гледању фудбала, уклопили у ново правило, које начелно гласи: треба да миришеш приближно као и жена. Ако је веровати разним истраживањима и стручњацима који се непосредно баве мушком хигијеном и лепотом, тренутно смо „ни на небу ни на земљи”. Негде између пећинског човека и метросексуалца. И малкице, како је и ред, заостајемо за Европом. Рекло би се, таман колико треба.
Да се сад мало позабавимо појединачним случајевима мушкараца који су бригу о свом изгледу подигли на мало виши ниво, то јест, поред обавезног сапуна, користе и услуге козметичких салона. Према речима Пеце, фризера у београдском салону лепоте „Бјути рум”, таквих је последњих година све више.
– У просеку, на 100 муштерија, 20 оних који свраћају код нас су мушкарци. Углавном се одлучују за класични козметички третман чишћења и масаже лица – каже Пеца. Што се депилирања тиче, престонички мушкарци одлучују се за скидање длака са груди и леђа, и то најчешће у „сезони” за ову врсту сређивања, у току лета, како би изгледали лепше на базену или на мору.
„Бјути рум” је такозвани естетски студио, где посетиоци „јачег пола” могу да дођу и на куру за мршављење. Основни козметички третман за мушкарце ту, иначе, кошта 2.700 динара, а подразумева пару, чишћење лица, истискивање митесера, маску за пилинг и, на крају, маску за негу коже. Шишање је 500 динара, третман мршављења (читај: скидање пивског стомака) методом ултразвучне липосукције 7.000 динара, али да би ефекти били видљиви, потребно је од три до осам третмана.
Дакле, ко не може да приушти ову фину варијанту скидања масних наслага, може да настави да се теши оном не сасвим тачном, али вицкастом репликом „да жене воле плочице, спавале би у купатилу”.
– Код нас долазе углавном пословни људи, који ваљда имају више потребе да изгледају лепо и уредно. И добро је што је тако. Човек треба да брине о себи, одавно смо изашли из каменог доба, а ваљда је свима јасно да мушкарац може да брине о себи и тако што посети козметички салон, а да и даље остане мушко – говори Пеца.
Обрве, груди, леђа
Таква је ситуација у Београду, а нешто јужније, у лепом граду Нишу, мушкарци се ређе одлучују да се одрекну свог „љубавног тепиха”. Данијела Лажетић, власница козметичког салона „Шарм”, каже да је, што се додатног улепшавања тиче, ситуација на југу прилично алармантна.
– Месечно сврати највише десетак мушкараца, обично због чупања обрва или топле и хладне депилације груди и леђа – каже Данијела Лажетић.
Нишлије у „Шарму” морају да одвоје 400 динара за топлу депилацију, а хладна кошта 600 динара. Њена колегиница Наташа каже да је мушка депилација за момке крај Нишаве обично иницирана од стране њихових лепших половина.
– Најчешће девојке натерају момке да сврате на сређивање, дакле, у питању је фини притисак, како је то већ и ред. Ређе се дешава да друг доведе друга и то обично пре него што отпутују на море. Међутим, мало који мушкарац се врати на нову туру депилације. Чињеница је, то је прилично болно искуство, а као што је познато, момци имају много нижи праг толеранције на бол него жене – објашњава Наташа и констатује да је ово, ипак, Балкан.
Такође каже да у Нишу метросексуалаца има само у траговима и што се ње тиче, тако може и да остане.
– Не бих могла да се привикнем на то да мушкарац обавља маникир, педикир, и проводи више времена пре огледалом него жена. Више ми одговара класичан Балканац – искрена је Наташа. И она и њен колега из Београда слажу се у једном: мушкарци који на личну иницијативу или под притиском сврате у салон, одличне су муштерије: много мање зановетају од жена.
Женска реч – закон!
На интернет форумима који се баве мушком хигијеном, лепо су илустровани ставови мушкараца и жена по овом питању. Осим јасног инсистирања на основној хигијени, која подразумева више пута поменути сапун, бријач и дезодоранс, жеље и прохтеви жена крећу се од случаја до случаја. Неким девојкама и даље не смета да њихови момци буду длакави где је Бог заповедио, а има и оних које су се врло брзо свикле на глатко избријане груди и остале делове тела.
– Ја сам мислила да је мој муж једини који се брије тамо доле кад оно... изненађена сам! Мени се лично свиђа кад је све чисто, обријано, подшишано. Мој муж то одради једном недељно, сасвим успешно – хвали се једна посетитељка форума. Друга, пак, реплицира да јој се уопште не свиђа поглед на глатко избријаног мушкарца јер он онда изгледа „смешно, као неки дечак”.
– Мени је баш лепо што ми је момак маљав, нарочито на грудима – узвраћа добра жена балканска.
У целој причи око мушке хигијене и онога што сваки Балканац, Британац, или Американац треба да уради да би био по вољи себи и женама, постоји и моменат који се зове тренд. Није никаква тајна (а ни теорија завере) него чињенично стање да козметичка индустрија, раме уз раме са модном, форсира све трендове које се тичу онога што је „ин” или „аут” кад су у питању креме, маске и лосиони, то јест шта би требало да буде лепо или ружно на мушком телу. Упркос свему, бомбардовање рекламама и даље је намењено стандардним „жртвама”, женама, којима прелепе манекенке деценијама објашњавају зашто је та и та крема једина која може да је спаси од старења и бора. Тржиште је огромно и јако исплативо, а конкуренција не преза ни од чега.
Недавно истраживање једног енглеског таблоида донело је податке који кажу да 28 одсто реклама не одговара стварном стању, а 44 одсто њих нуди улепшану слику. Најгори су они што продају маскаре које, наводно, праве чуда – испоставило се да чак 58 одсто модела на фотографијама има лажне трепавице. А где год има тржишта, има и простора да се и мушкарци укључе у трку. Отуда није чудо што свако мало мушкарци диљем планете бивају подсећани на то да је у 21. веку постоји озбиљна подела на „пећинске људе” и модерне, оне што треба да се угледају на Бреда Пита.
Закључак? Није превише епохалан. Још има жена које сматрају да је и Берт Рејнолдс права мушкарчина, што је добро. Туширање је закон, као и сапун, дезодоранс и лосион после бријања (афтершејв). Остало је ствар личног избора и договора са нашим толерантним дамама. Да парафразирамо стару изреку из доба комунизма: „Верујем само у суд своје жене!”
------------------------------------------------
Пола нашег становништва не пере зубе сваки дан
Статистички подаци, који често више служе збуњивању него реалном стању ствари, кажу да ни што се обичног сапуна тиче ми Срби нисмо баш најчистији. Ову жалосну чињеницу показује истраживање од прошле године: сваки четврти становник Србије пере руке редовно, скоро половина се купа или тушира мање од три пута недељно, а половина не пере зубе сваки дан (више од једном дневно зубе пере 56,7 одсто деце и омладине). Од шуге и жутице, болести нехигијене, оболело је око 6.000 особа. Социјални моменат је неизбежан и у ситуацији када се прича о купању и туширању: бројке кажу да 66,3 одсто богатих пере зубе редовно, док најсиромашнији имају незавидан скор од 32,3 одсто дневне бриге о зубима.
Ипак, треба имати на уму да је ово истраживање урађено у јеку панике око мексичког грипа, па је више служило апелу нацији да се што чешће купа, него реалном стању ствари. Бакама и декама који су остали на огњиштима у руралним срединама тешко да се може замерити што и даље примењују правило под називом „дан у недељи, одређен за туширање”. А просечни корисник београдског јавног превоза може да потврди да Срби ипак користе сапун у сасвим задовољавајућим количинама.
----------------------------------------------------------
Момци мрзе кремове за лице
Постоји стара прича да Британци, као и Французи, често знају да се опусте и уместо сапуна користе дезодорансе. Ипак, у ери примењеног метросексуализма, у Великој Британији је пре две године отворен први салон лепоте намењен искључиво мушкарцима. У вести која је пренела ову новотарију из Гордог Албиона, пише и да Енглези озбиљно конкуришу женама по питању трошкова на улепшавање, те троше око милијарду долара на козметику и улепшавање. Салон лепоте за мушкарце смештен је у Њу Бонд стриту, и служи, јасно, успешним мушкарцима са дубљим новчаником и жељом да изгледају лепо и неговано. Већ у суседној Француској, мушкарци троше дупло више на козметику. Циници су одувек тврдили да је Французима колоњска вода много дража од сапуна.
Интересантно је запажање Џејмса Мекоја из компаније „Минтел”, која се бави проучавањем глобалног тржишта, на рачун Британаца.
– У мушкој популацији још постоји отпор идеји да мушкарац треба да оде на третман лица или почупа обрве – закључује Мекој, тврдећи да већина Енглеза, попут често критикованих Балканаца, и даље сматра да су туширање, прање зуба и дезодоранс сасвим довољни. Британски медији иронично закључују да би Британци радије попуњавали цементом пукотине на тротоарима, него што би нанели било коју врсту лосиона на лице.
Станко Стаменковић
објављено: 12/09/2010
Извор: Политика Магазин
И Срби на путу од сапуна до депилације
Ако је веровати разним истраживањима и стручњацима који се непосредно баве мушком хигијеном и лепотом, наши момци су тренутно „ни на небу ни на земљи”, негде између пећинског човека и метросексуалца
Дејвид Бекам
Шта је то мушка хигијена? Да пробамо овако: прво је био пећински човек, који се највероватније није много купао и удварао се женама уз помоћ тољаге. Онда је завладало Римско царство, у којем су и сенатори и гладијатори одржавали своје тело чистим и глатким (за мирисе нисмо сигурни). Затим је дошло мрачно средњовековно доба, када су због нехигијене свако мало избијале епидемије куге и колере. Ренесанса је (донекле) обновила и култ лепог и негованог тела, а онда је, муњевито, стигао и 20. век, холивудски филмови, сексуална револуција... људи су почели редовно да се купају, а жене су такорећи сладострасно уздисале за рутавим грудима Берта Рејнолдса. Ништа им није било лепше од „љубавног тепиха” Шона Конерија док у улози Џејмса Бонда води љубав са десетак жена (појединачно) у року од два сата, колико траје филм о неодољивом агенту 007.
Како је стигао нови миленијум, тако се оштра граница између мушкараца и жена опасно истањила, па је неко из врхушке модне индустрије избацио већ озлоглашени назив – метросексуалац. Аутор термина, можда финансијски подмазан од стране козметичких тајкуна, британски новинар Марк Симпсон, дефинисао је 1994. метросексуалца као „урбаног мушкарца било које сексуалне оријентације, који има снажан смисао за естетику и који троши велику количину времена и новца на свој изглед и начин живота”. Козметички салони су већ били процветали диљем планете, па и у малој земљи на брдовитом Балкану. Жене су, богу хвала, одавно прихватиле све врсте бруталне козметичке тортуре како би изгледале заносно, а онда је тренутак да и момци, стидљиво, закуцају на врата неког салона и, румени у лицу, замоле: „Ја бих једну депилацију груди и леђа, ако може”.
Скупа „мушка лепота”
Манимо се, међутим, историје и осврнимо се на актуелни моменат прве деценије 21. века и на кључно питање: како су се (патријархална) земља Србија и њени поносни мушкарци, склони испијању пива, чешању на непристојним местима (по телу) и гледању фудбала, уклопили у ново правило, које начелно гласи: треба да миришеш приближно као и жена. Ако је веровати разним истраживањима и стручњацима који се непосредно баве мушком хигијеном и лепотом, тренутно смо „ни на небу ни на земљи”. Негде између пећинског човека и метросексуалца. И малкице, како је и ред, заостајемо за Европом. Рекло би се, таман колико треба.
Да се сад мало позабавимо појединачним случајевима мушкараца који су бригу о свом изгледу подигли на мало виши ниво, то јест, поред обавезног сапуна, користе и услуге козметичких салона. Према речима Пеце, фризера у београдском салону лепоте „Бјути рум”, таквих је последњих година све више.
– У просеку, на 100 муштерија, 20 оних који свраћају код нас су мушкарци. Углавном се одлучују за класични козметички третман чишћења и масаже лица – каже Пеца. Што се депилирања тиче, престонички мушкарци одлучују се за скидање длака са груди и леђа, и то најчешће у „сезони” за ову врсту сређивања, у току лета, како би изгледали лепше на базену или на мору.
„Бјути рум” је такозвани естетски студио, где посетиоци „јачег пола” могу да дођу и на куру за мршављење. Основни козметички третман за мушкарце ту, иначе, кошта 2.700 динара, а подразумева пару, чишћење лица, истискивање митесера, маску за пилинг и, на крају, маску за негу коже. Шишање је 500 динара, третман мршављења (читај: скидање пивског стомака) методом ултразвучне липосукције 7.000 динара, али да би ефекти били видљиви, потребно је од три до осам третмана.
Дакле, ко не може да приушти ову фину варијанту скидања масних наслага, може да настави да се теши оном не сасвим тачном, али вицкастом репликом „да жене воле плочице, спавале би у купатилу”.
– Код нас долазе углавном пословни људи, који ваљда имају више потребе да изгледају лепо и уредно. И добро је што је тако. Човек треба да брине о себи, одавно смо изашли из каменог доба, а ваљда је свима јасно да мушкарац може да брине о себи и тако што посети козметички салон, а да и даље остане мушко – говори Пеца.
Обрве, груди, леђа
Таква је ситуација у Београду, а нешто јужније, у лепом граду Нишу, мушкарци се ређе одлучују да се одрекну свог „љубавног тепиха”. Данијела Лажетић, власница козметичког салона „Шарм”, каже да је, што се додатног улепшавања тиче, ситуација на југу прилично алармантна.
– Месечно сврати највише десетак мушкараца, обично због чупања обрва или топле и хладне депилације груди и леђа – каже Данијела Лажетић.
Нишлије у „Шарму” морају да одвоје 400 динара за топлу депилацију, а хладна кошта 600 динара. Њена колегиница Наташа каже да је мушка депилација за момке крај Нишаве обично иницирана од стране њихових лепших половина.
– Најчешће девојке натерају момке да сврате на сређивање, дакле, у питању је фини притисак, како је то већ и ред. Ређе се дешава да друг доведе друга и то обично пре него што отпутују на море. Међутим, мало који мушкарац се врати на нову туру депилације. Чињеница је, то је прилично болно искуство, а као што је познато, момци имају много нижи праг толеранције на бол него жене – објашњава Наташа и констатује да је ово, ипак, Балкан.
Такође каже да у Нишу метросексуалаца има само у траговима и што се ње тиче, тако може и да остане.
– Не бих могла да се привикнем на то да мушкарац обавља маникир, педикир, и проводи више времена пре огледалом него жена. Више ми одговара класичан Балканац – искрена је Наташа. И она и њен колега из Београда слажу се у једном: мушкарци који на личну иницијативу или под притиском сврате у салон, одличне су муштерије: много мање зановетају од жена.
Женска реч – закон!
На интернет форумима који се баве мушком хигијеном, лепо су илустровани ставови мушкараца и жена по овом питању. Осим јасног инсистирања на основној хигијени, која подразумева више пута поменути сапун, бријач и дезодоранс, жеље и прохтеви жена крећу се од случаја до случаја. Неким девојкама и даље не смета да њихови момци буду длакави где је Бог заповедио, а има и оних које су се врло брзо свикле на глатко избријане груди и остале делове тела.
– Ја сам мислила да је мој муж једини који се брије тамо доле кад оно... изненађена сам! Мени се лично свиђа кад је све чисто, обријано, подшишано. Мој муж то одради једном недељно, сасвим успешно – хвали се једна посетитељка форума. Друга, пак, реплицира да јој се уопште не свиђа поглед на глатко избријаног мушкарца јер он онда изгледа „смешно, као неки дечак”.
– Мени је баш лепо што ми је момак маљав, нарочито на грудима – узвраћа добра жена балканска.
У целој причи око мушке хигијене и онога што сваки Балканац, Британац, или Американац треба да уради да би био по вољи себи и женама, постоји и моменат који се зове тренд. Није никаква тајна (а ни теорија завере) него чињенично стање да козметичка индустрија, раме уз раме са модном, форсира све трендове које се тичу онога што је „ин” или „аут” кад су у питању креме, маске и лосиони, то јест шта би требало да буде лепо или ружно на мушком телу. Упркос свему, бомбардовање рекламама и даље је намењено стандардним „жртвама”, женама, којима прелепе манекенке деценијама објашњавају зашто је та и та крема једина која може да је спаси од старења и бора. Тржиште је огромно и јако исплативо, а конкуренција не преза ни од чега.
Недавно истраживање једног енглеског таблоида донело је податке који кажу да 28 одсто реклама не одговара стварном стању, а 44 одсто њих нуди улепшану слику. Најгори су они што продају маскаре које, наводно, праве чуда – испоставило се да чак 58 одсто модела на фотографијама има лажне трепавице. А где год има тржишта, има и простора да се и мушкарци укључе у трку. Отуда није чудо што свако мало мушкарци диљем планете бивају подсећани на то да је у 21. веку постоји озбиљна подела на „пећинске људе” и модерне, оне што треба да се угледају на Бреда Пита.
Закључак? Није превише епохалан. Још има жена које сматрају да је и Берт Рејнолдс права мушкарчина, што је добро. Туширање је закон, као и сапун, дезодоранс и лосион после бријања (афтершејв). Остало је ствар личног избора и договора са нашим толерантним дамама. Да парафразирамо стару изреку из доба комунизма: „Верујем само у суд своје жене!”
------------------------------------------------
Пола нашег становништва не пере зубе сваки дан
Статистички подаци, који често више служе збуњивању него реалном стању ствари, кажу да ни што се обичног сапуна тиче ми Срби нисмо баш најчистији. Ову жалосну чињеницу показује истраживање од прошле године: сваки четврти становник Србије пере руке редовно, скоро половина се купа или тушира мање од три пута недељно, а половина не пере зубе сваки дан (више од једном дневно зубе пере 56,7 одсто деце и омладине). Од шуге и жутице, болести нехигијене, оболело је око 6.000 особа. Социјални моменат је неизбежан и у ситуацији када се прича о купању и туширању: бројке кажу да 66,3 одсто богатих пере зубе редовно, док најсиромашнији имају незавидан скор од 32,3 одсто дневне бриге о зубима.
Ипак, треба имати на уму да је ово истраживање урађено у јеку панике око мексичког грипа, па је више служило апелу нацији да се што чешће купа, него реалном стању ствари. Бакама и декама који су остали на огњиштима у руралним срединама тешко да се може замерити што и даље примењују правило под називом „дан у недељи, одређен за туширање”. А просечни корисник београдског јавног превоза може да потврди да Срби ипак користе сапун у сасвим задовољавајућим количинама.
----------------------------------------------------------
Момци мрзе кремове за лице
Постоји стара прича да Британци, као и Французи, често знају да се опусте и уместо сапуна користе дезодорансе. Ипак, у ери примењеног метросексуализма, у Великој Британији је пре две године отворен први салон лепоте намењен искључиво мушкарцима. У вести која је пренела ову новотарију из Гордог Албиона, пише и да Енглези озбиљно конкуришу женама по питању трошкова на улепшавање, те троше око милијарду долара на козметику и улепшавање. Салон лепоте за мушкарце смештен је у Њу Бонд стриту, и служи, јасно, успешним мушкарцима са дубљим новчаником и жељом да изгледају лепо и неговано. Већ у суседној Француској, мушкарци троше дупло више на козметику. Циници су одувек тврдили да је Французима колоњска вода много дража од сапуна.
Интересантно је запажање Џејмса Мекоја из компаније „Минтел”, која се бави проучавањем глобалног тржишта, на рачун Британаца.
– У мушкој популацији још постоји отпор идеји да мушкарац треба да оде на третман лица или почупа обрве – закључује Мекој, тврдећи да већина Енглеза, попут често критикованих Балканаца, и даље сматра да су туширање, прање зуба и дезодоранс сасвим довољни. Британски медији иронично закључују да би Британци радије попуњавали цементом пукотине на тротоарима, него што би нанели било коју врсту лосиона на лице.
Станко Стаменковић
објављено: 12/09/2010
Извор: Политика Магазин