LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]I na Kubi se kasnije ide u penziju[/h] Izvor: Tanjug
Havana -- Broj penzionera na Kubi mogao bi premašati broj radnoaktivnog stanovništva što će dodatno ugroziti već tešku ekonomsku situaciju u ovoj latinoameričkoj zemlji.
Vlada predsednika Raula Kastra pokušava novim ekonomskim merama da predupredi neravnotežu demografske piramide nastale usled ubrzanog starenja stanovništva, nastarijeg u regionu.
Već više od 10 godina, kubanski eksperti upozaravaju ne neophodnost reorganizacije zemlje kao bi se predupredile ekonomske posledice usled starenja stanovništva i nedostatka mlade populacije, preneo je sajt " www.cubania.com."
Zavod za statistiku Kube je 2010. upozorio da je 17,8 odsto od ukupno 11,2 miliona stanovnika bilo starije od 60 godina, uz mišljenje da će taj procenat 2025. dostići 26,1 odsto, a takav ritam neće biti zaustavljen do 2050.
Uzroci ubrzanog demografskog starenja na Kubi su produženje životnog veka poslednjih 20 godina, smanjenje smrtnosti kod dece, kao i primena kontraceptivnih sredstava u planiranju porodice.
Ne, treba zaboraviti i prateće uzroke ovakve tendencije kao što je smanjenje nataliteta i nedostatak podrške mladim parovima, kao i nezaustavljiv talas iseljenja mladih iz zemlje.
Mladi koji ostaju u zemlji sve se teže odlučuju da imaju decu, jer je život sve skuplji.
Kubanska vlada je produžila za pet godina starosnu granicu za odlazak u penziju i povećala izdvajanja zaposlenih za penziono i socijalno osiguranje.
Država mladim majkama daje pomoć u vidu neophodnih namirnica za bebe, ali kao što je slučaj i sa ostalim subvencionisanim proizvodima, ta pomoć se iz godine u godinu smanjuje, tako da je većina roditelja prepuštena "sivom" tržištu gde za prosečnu platu od 25 konvertibilnih pezosa mora da nabavi hranu i ostale potrebštine za svoju decu.
"Od početka revolucije, Kuba je razvila velikodušan sistem penzionog sistema maksimalno skrativši starosnu granicu za odlazak u penziju koja je nakraća u regionu. Država je 2010. izdvajala 13,6 odsto svog budžeta za socijalna davanja", objasnio je kubanski ekonomista Karmelo Mesa-Lago.
"Ti troškovi ne mogu se u nedogled povećavati. Da li će kubanska vlada uspeti da prilogodi svoj sistem zdravstvenog osiguranja sve starijoj polulaciji i na koji način će pokriti troškove za stanovništvo trećeg doba, ostaje da se vidi", dodao je on.
Havana -- Broj penzionera na Kubi mogao bi premašati broj radnoaktivnog stanovništva što će dodatno ugroziti već tešku ekonomsku situaciju u ovoj latinoameričkoj zemlji.
Već više od 10 godina, kubanski eksperti upozaravaju ne neophodnost reorganizacije zemlje kao bi se predupredile ekonomske posledice usled starenja stanovništva i nedostatka mlade populacije, preneo je sajt " www.cubania.com."
Zavod za statistiku Kube je 2010. upozorio da je 17,8 odsto od ukupno 11,2 miliona stanovnika bilo starije od 60 godina, uz mišljenje da će taj procenat 2025. dostići 26,1 odsto, a takav ritam neće biti zaustavljen do 2050.
Uzroci ubrzanog demografskog starenja na Kubi su produženje životnog veka poslednjih 20 godina, smanjenje smrtnosti kod dece, kao i primena kontraceptivnih sredstava u planiranju porodice.
Ne, treba zaboraviti i prateće uzroke ovakve tendencije kao što je smanjenje nataliteta i nedostatak podrške mladim parovima, kao i nezaustavljiv talas iseljenja mladih iz zemlje.
Mladi koji ostaju u zemlji sve se teže odlučuju da imaju decu, jer je život sve skuplji.
Kubanska vlada je produžila za pet godina starosnu granicu za odlazak u penziju i povećala izdvajanja zaposlenih za penziono i socijalno osiguranje.
Država mladim majkama daje pomoć u vidu neophodnih namirnica za bebe, ali kao što je slučaj i sa ostalim subvencionisanim proizvodima, ta pomoć se iz godine u godinu smanjuje, tako da je većina roditelja prepuštena "sivom" tržištu gde za prosečnu platu od 25 konvertibilnih pezosa mora da nabavi hranu i ostale potrebštine za svoju decu.
"Od početka revolucije, Kuba je razvila velikodušan sistem penzionog sistema maksimalno skrativši starosnu granicu za odlazak u penziju koja je nakraća u regionu. Država je 2010. izdvajala 13,6 odsto svog budžeta za socijalna davanja", objasnio je kubanski ekonomista Karmelo Mesa-Lago.
"Ti troškovi ne mogu se u nedogled povećavati. Da li će kubanska vlada uspeti da prilogodi svoj sistem zdravstvenog osiguranja sve starijoj polulaciji i na koji način će pokriti troškove za stanovništvo trećeg doba, ostaje da se vidi", dodao je on.