- Učlanjen(a)
- 09.07.2011
- Poruka
- 1.433
I mačke kosi infarkt!
O srčanoj slabosti kod mačke veoma malo se zna, pa i o mogućnosti da doživi infakrt, jer je, kao i čovek, sklona gotovo svim bolestima. O tome razgovaramo sa Nenadom Milojkovićem, dr vet. medicine iz ''Vet Centra'' Beograd. Naš sagovornik smatra kako je veoma važno da vlasnici posumnjaju da njihova mačka ima slabo srce.
- Glavni razlog razvijanja srčane slabosti kod mačaka je prekomerno zadebljavanje srčanog mišića – kaže dr Milojković. - To se zove hipertrofična miokardiopatija mačaka i nastaje uglavnom kao posledica povećanog krvnog pritiska ili pojačane aktivnosti štitne žlezde. Kod mačaka je prisutna i tzv. restriktivna miokardiopatija, oboljenje koje u osnovi ima smanjenu elastičnost srčanog mišića. Od svih tih bolesti oboljevaju i ljudi.
Osobenost mačaka je i u tome što se u proširenoj levoj pretkomori, prisutnoj kod navedenih oboljenja srca, može formirati tromb, koji kad krene niz aortu, dovodi do embolije (zapušavanja) velikih arterija. To stvara ozbiljne simptome poput paralize zadnjih nogu i karličnog pojasa.
Navedena oboljenja srca razvijaju se polako i ne uolavaju se odmah pošto organizam, pa i samo srce, ima velike kompemzatorne mehanizme kojima dugo održava funkcionalnost cirkulacije. Pored toga, način života mačaka i kako one reaguju na bolesti otežavaju blagovremeno uočavanje simptoma koji bi ukazali na srčanu slabost. Mačka je u stanju da ''čuva energiju'' i teško je razabrati da li je njeno prekomerno mirovanje samo izraženija ''lenjost'', promena navika u srednjem ili poznom životnom dobu, ili znak neke bolesti (ne samo kardiološke bolesti). Zbog toga se kardiološki problem najčešće uoči kad nastane tzv. ''dekompenzovano'', slabo srce, koje više ne može da ''pumpa''. Otuda je i utisak vlasnika da se problem pojavio naglo i bez prethodnih naznaka.
U slučaju ovih bolesti, najčešće se prvo uoči otežano disanje, usled edema pluća (nakupljanja vode u plućima). Kod mačaka koje u levoj predkomori imaju tromb, veoma često je prvi znak bolesti paraliza koja je posledica zapušenja velikih ogranaka aorte.
* U literaturi se navodi da su pedigrirani kastrirani mačori, koji ne izlaze iz kuće, najviše skloni kardiomiopatiji i hipertrofiji leve komore. Da li redovna kontrola može da spreči srčani udar?
- Kastracija ni na koji način ne doprinosi razvoju hipertrofične miokardiopatije mačaka, ili bilo kog drugog oboljenja.
Međutim, dokazano je da je sklonost ka razvoju ove bolesti genetska i to kao dominantna odlika. To znači da
će potomak, na primer, majke koja nema problem i oca koji ima gen za sklonost ovoj bolesti, naslediti tu sklonost. Rase mačaka za koje je ovo potvrđeno su mai kun, persijska i američka kratkodlaka mačka. Zbog toga felinološka udruženja i veterinarski kardiolozi u razvijenim zemljama u svetu ulažu velike napore u blagovremeno ustanovljavanje prisustva ove bolesti kod rasnih mačaka, kako bi se one koje je imaju isključile iz priploda.
Termin ''srčani udar'' podrazumeva akutnu pojavu srčane slabosti, koja se mora redovno kontrolisati, kao i pritajenu bolest srca. To zahteva određene oblike terapije kako bi vlasnici spremnije dočekali simptome slabog srca mačke.
* Da li je uobičajeno da se mački daje terapija za srčanu slabost kako bi se predupredilo stvaranje ugrušaka, tromboze i sprečio infarkt ?
- Nakon ustanovljenja oblika bolesti u osnovi srčane slabosti, kao i objedinjavanja nalaza (EKG, ultrazvuk, rendgen grudnog koša, laboratorija), preduzima se određena terapija. Poražavajuće je da na dužinu preživljavanja ovih pacijenata ne utiče presudno preduzeta terapija, već sama priroda i ozbiljnost poremećaja koji su prisutni (aritmije, sklonost stvaranju tromba, dinamika razvoja zadebljanja srčanog mišića...). Prosečno vreme preživljavanja mačaka koje već imaju simptome srčane slabosti je 92 dana. Prosečno vreme preživljavanja jedinki kod kojih je bolest ustanovljena pre pojave slabe srčane funkcije je oko tri godine.
* Treba li mačku pregledati ultrazvukom pri nekim simptomima kao što su kašalj, lako zamaranje i slično?
- Ultrazvučni pregled je nezaobilazni deo kardiološke dijagnostike, kako u humanoj, tako i u veterinarskoj medicini. Zbog toga se ultrazvuk naziva ''stetoskopom'' 21. veka. Prilikom svake sumnje da postoji kardiološki problem - što može biti ubrzano disanje, kašalj i lako zamaranje, zatim kod oboljenja bubrega, povišenog arterijskog pritiska i problema sa štitnom žlezdom - potrebno je uraditi i ehokardiografiju (ultrazvučni pregled srca). Problem je u tome što većina mačaka sa oboljenjem srca ne pokazuje nikakve simptome pre nego što doslovno počne da se guši ili dobije emboliju arterija zadnjih nogu i karlice. Rešenje može da bude redovni seniorsko – gerijatrijski kardiološki pregled svih mačaka nakon osme godine života, kao i prvi pregled rasnih mačaka u trećoj godini života.
* Može li mačka, kao i čovek, da pati od hipertenzije na nervnoj bazi i može li to da bude povod srčane slabosti ili srčane tegobe? Da su stres i bilo koja vrsta uznemirenosti kojoj je izložena, za njeno srce loš faktor, npr. dolazak druge mačke u dom ili promena sredine, životnih navika, odvojenost od vlasnika i slično?
- Arterijska hipertenzija (povišen pritisak) dobro je prepoznata kao veliki zdravstveni problem kod mačaka. Najčešće se razvija zbog hroničnih bolesti bubrega ili povećane aktivnosti štitne žlezde, ali i kao oboljenje bez očiglednih uzroka. Dugotrajna hipertenzija dovodi do oboljenja srca, ali ako se valjano tretira, ne mora dovesti do ozbiljnih kardioloških konsekvenci.
Ima i oboljenja za koje postoje potvrde da se kod mačaka razvijaju kao psihosomatski poremećaji. Iako nema sasvim potvrđenih rezultata istraživanja u vezi sa psihosomatskim aspekatima arterijske hipertenzije, smatram da je osnovano pretpostaviti da u situacijama kada nema očiglednog uzroka za povećani arterijski pritisak kod mačaka, moramo razmisliti da li je mačka izložena hroničnom stresu. Često nikada ne bismo rekli da mačka, koja na primer miruje po ceo dan na ''omiljenom mestu'', jeste u izrazitom stresu. Nije samo dovoljno voleti mačku i tako biti njen dobar prijatelj, već moramo uložiti napor da i ona voli nas, i ambijent u kojem boravi. Treba da naučimo da prepoznajemo tanane pokazatelje kako mački ne prijaju okolnosti u kojima živi, ili okolnosti kojima je privremeno izložena. Naravno da tu spada i dolazak druge mačke ili bilo koje druge životinje ili novih ukućana koji joj se ne sviđaju, pa i promena stana, hrane, čak i rasporeda u stanu – zaključuje dr Nenad Milojković.
Gojaznost kao faktor
* Da li su srčanim slabostima sklone i mačke koje nemaju veliku telesnu težinu, što se obično dešava nakon kastracije i sterilizacije?
- Veliki broj bolesti srca kod mačaka ima genetsku osnovu, i to nema nikave veze sa telesnom masom. Oboleće i mačke koje su ''fit''. Međutim, ako kod neke mačke već postoji sklonost ka razvoju oboljenja srca, a ona uz to ima prekomernu telesnu masu, naravno da će se simptomi srčane slabosti pojaviti ranije i biti dramatičniji neko kod mačke koja je u dobroj kondiciji, bez patološke gojaznosti.
Činjenica je da se kod mnogih kastriranih ili sterilisanih mačaka razvija patološka gojaznost. Međutim, postoje i određene dijete koje spadaju u ''običnu'', premijum hranu za mačke, koje su balansirane tako da spreče prekomernu gojaznost. U većini studija, koje istražuju patološku gojaznost kod kućnih ljubimaca, kao najveći faktor rizika za razvoj gojaznosti kod ljubimaca navedena je upravo telesna masa vlasnika. Oni, naime, svoje navike u ishrani često veoma neodgovorno projektuju i na ljubimce, u ovom slučaju mačke, što je neoprostivo.
Saveti
Vlasnicima mačaka je važno da imaju na umu kako su one veoma specifična i delikatna stvorenja, da je neki stepen apatije ili gubitka apetita jedini znak kod mnogih bolesti, te da se kod ikakvih sličnih nespecifičnih simptoma mora zatražiti savet veterinara.
Zov
O srčanoj slabosti kod mačke veoma malo se zna, pa i o mogućnosti da doživi infakrt, jer je, kao i čovek, sklona gotovo svim bolestima. O tome razgovaramo sa Nenadom Milojkovićem, dr vet. medicine iz ''Vet Centra'' Beograd. Naš sagovornik smatra kako je veoma važno da vlasnici posumnjaju da njihova mačka ima slabo srce.
- Glavni razlog razvijanja srčane slabosti kod mačaka je prekomerno zadebljavanje srčanog mišića – kaže dr Milojković. - To se zove hipertrofična miokardiopatija mačaka i nastaje uglavnom kao posledica povećanog krvnog pritiska ili pojačane aktivnosti štitne žlezde. Kod mačaka je prisutna i tzv. restriktivna miokardiopatija, oboljenje koje u osnovi ima smanjenu elastičnost srčanog mišića. Od svih tih bolesti oboljevaju i ljudi.
Osobenost mačaka je i u tome što se u proširenoj levoj pretkomori, prisutnoj kod navedenih oboljenja srca, može formirati tromb, koji kad krene niz aortu, dovodi do embolije (zapušavanja) velikih arterija. To stvara ozbiljne simptome poput paralize zadnjih nogu i karličnog pojasa.
Navedena oboljenja srca razvijaju se polako i ne uolavaju se odmah pošto organizam, pa i samo srce, ima velike kompemzatorne mehanizme kojima dugo održava funkcionalnost cirkulacije. Pored toga, način života mačaka i kako one reaguju na bolesti otežavaju blagovremeno uočavanje simptoma koji bi ukazali na srčanu slabost. Mačka je u stanju da ''čuva energiju'' i teško je razabrati da li je njeno prekomerno mirovanje samo izraženija ''lenjost'', promena navika u srednjem ili poznom životnom dobu, ili znak neke bolesti (ne samo kardiološke bolesti). Zbog toga se kardiološki problem najčešće uoči kad nastane tzv. ''dekompenzovano'', slabo srce, koje više ne može da ''pumpa''. Otuda je i utisak vlasnika da se problem pojavio naglo i bez prethodnih naznaka.
U slučaju ovih bolesti, najčešće se prvo uoči otežano disanje, usled edema pluća (nakupljanja vode u plućima). Kod mačaka koje u levoj predkomori imaju tromb, veoma često je prvi znak bolesti paraliza koja je posledica zapušenja velikih ogranaka aorte.
* U literaturi se navodi da su pedigrirani kastrirani mačori, koji ne izlaze iz kuće, najviše skloni kardiomiopatiji i hipertrofiji leve komore. Da li redovna kontrola može da spreči srčani udar?
- Kastracija ni na koji način ne doprinosi razvoju hipertrofične miokardiopatije mačaka, ili bilo kog drugog oboljenja.
Međutim, dokazano je da je sklonost ka razvoju ove bolesti genetska i to kao dominantna odlika. To znači da
će potomak, na primer, majke koja nema problem i oca koji ima gen za sklonost ovoj bolesti, naslediti tu sklonost. Rase mačaka za koje je ovo potvrđeno su mai kun, persijska i američka kratkodlaka mačka. Zbog toga felinološka udruženja i veterinarski kardiolozi u razvijenim zemljama u svetu ulažu velike napore u blagovremeno ustanovljavanje prisustva ove bolesti kod rasnih mačaka, kako bi se one koje je imaju isključile iz priploda.
Termin ''srčani udar'' podrazumeva akutnu pojavu srčane slabosti, koja se mora redovno kontrolisati, kao i pritajenu bolest srca. To zahteva određene oblike terapije kako bi vlasnici spremnije dočekali simptome slabog srca mačke.
* Da li je uobičajeno da se mački daje terapija za srčanu slabost kako bi se predupredilo stvaranje ugrušaka, tromboze i sprečio infarkt ?
- Nakon ustanovljenja oblika bolesti u osnovi srčane slabosti, kao i objedinjavanja nalaza (EKG, ultrazvuk, rendgen grudnog koša, laboratorija), preduzima se određena terapija. Poražavajuće je da na dužinu preživljavanja ovih pacijenata ne utiče presudno preduzeta terapija, već sama priroda i ozbiljnost poremećaja koji su prisutni (aritmije, sklonost stvaranju tromba, dinamika razvoja zadebljanja srčanog mišića...). Prosečno vreme preživljavanja mačaka koje već imaju simptome srčane slabosti je 92 dana. Prosečno vreme preživljavanja jedinki kod kojih je bolest ustanovljena pre pojave slabe srčane funkcije je oko tri godine.
* Treba li mačku pregledati ultrazvukom pri nekim simptomima kao što su kašalj, lako zamaranje i slično?
- Ultrazvučni pregled je nezaobilazni deo kardiološke dijagnostike, kako u humanoj, tako i u veterinarskoj medicini. Zbog toga se ultrazvuk naziva ''stetoskopom'' 21. veka. Prilikom svake sumnje da postoji kardiološki problem - što može biti ubrzano disanje, kašalj i lako zamaranje, zatim kod oboljenja bubrega, povišenog arterijskog pritiska i problema sa štitnom žlezdom - potrebno je uraditi i ehokardiografiju (ultrazvučni pregled srca). Problem je u tome što većina mačaka sa oboljenjem srca ne pokazuje nikakve simptome pre nego što doslovno počne da se guši ili dobije emboliju arterija zadnjih nogu i karlice. Rešenje može da bude redovni seniorsko – gerijatrijski kardiološki pregled svih mačaka nakon osme godine života, kao i prvi pregled rasnih mačaka u trećoj godini života.
* Može li mačka, kao i čovek, da pati od hipertenzije na nervnoj bazi i može li to da bude povod srčane slabosti ili srčane tegobe? Da su stres i bilo koja vrsta uznemirenosti kojoj je izložena, za njeno srce loš faktor, npr. dolazak druge mačke u dom ili promena sredine, životnih navika, odvojenost od vlasnika i slično?
- Arterijska hipertenzija (povišen pritisak) dobro je prepoznata kao veliki zdravstveni problem kod mačaka. Najčešće se razvija zbog hroničnih bolesti bubrega ili povećane aktivnosti štitne žlezde, ali i kao oboljenje bez očiglednih uzroka. Dugotrajna hipertenzija dovodi do oboljenja srca, ali ako se valjano tretira, ne mora dovesti do ozbiljnih kardioloških konsekvenci.
Ima i oboljenja za koje postoje potvrde da se kod mačaka razvijaju kao psihosomatski poremećaji. Iako nema sasvim potvrđenih rezultata istraživanja u vezi sa psihosomatskim aspekatima arterijske hipertenzije, smatram da je osnovano pretpostaviti da u situacijama kada nema očiglednog uzroka za povećani arterijski pritisak kod mačaka, moramo razmisliti da li je mačka izložena hroničnom stresu. Često nikada ne bismo rekli da mačka, koja na primer miruje po ceo dan na ''omiljenom mestu'', jeste u izrazitom stresu. Nije samo dovoljno voleti mačku i tako biti njen dobar prijatelj, već moramo uložiti napor da i ona voli nas, i ambijent u kojem boravi. Treba da naučimo da prepoznajemo tanane pokazatelje kako mački ne prijaju okolnosti u kojima živi, ili okolnosti kojima je privremeno izložena. Naravno da tu spada i dolazak druge mačke ili bilo koje druge životinje ili novih ukućana koji joj se ne sviđaju, pa i promena stana, hrane, čak i rasporeda u stanu – zaključuje dr Nenad Milojković.
Gojaznost kao faktor
* Da li su srčanim slabostima sklone i mačke koje nemaju veliku telesnu težinu, što se obično dešava nakon kastracije i sterilizacije?
- Veliki broj bolesti srca kod mačaka ima genetsku osnovu, i to nema nikave veze sa telesnom masom. Oboleće i mačke koje su ''fit''. Međutim, ako kod neke mačke već postoji sklonost ka razvoju oboljenja srca, a ona uz to ima prekomernu telesnu masu, naravno da će se simptomi srčane slabosti pojaviti ranije i biti dramatičniji neko kod mačke koja je u dobroj kondiciji, bez patološke gojaznosti.
Činjenica je da se kod mnogih kastriranih ili sterilisanih mačaka razvija patološka gojaznost. Međutim, postoje i određene dijete koje spadaju u ''običnu'', premijum hranu za mačke, koje su balansirane tako da spreče prekomernu gojaznost. U većini studija, koje istražuju patološku gojaznost kod kućnih ljubimaca, kao najveći faktor rizika za razvoj gojaznosti kod ljubimaca navedena je upravo telesna masa vlasnika. Oni, naime, svoje navike u ishrani često veoma neodgovorno projektuju i na ljubimce, u ovom slučaju mačke, što je neoprostivo.
Saveti
Vlasnicima mačaka je važno da imaju na umu kako su one veoma specifična i delikatna stvorenja, da je neki stepen apatije ili gubitka apetita jedini znak kod mnogih bolesti, te da se kod ikakvih sličnih nespecifičnih simptoma mora zatražiti savet veterinara.
Zov