LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
I Komorovski moli Jevreje za oproštaj
Beta
VARŠAVA - Poljski predsednik Bronjislav Komorovski, kao i njegov prethodnik Aleksandar Kvašnjevski pre 10 godina danas je zamolio Jevreje za oproštaj za masakr u selu Jedvabne kada su Poljaci 1941. godine žive spalili u jednom ambaru i poubijali nekoliko stotina svojih jevrejskih suseda.
Na 70. godišnjicu tog masakra danas su se u Jedvabnom na severoistoku Poljske okupili predstavnici jevrejskih zajednica na čelu sa glavnim rabinom, izaslanici predsednika Komorovskog i premijera Donalda Tuska i prvi put velikodostojnici Poljske katoličke crkve.
"Narod mora da razume da je bio takođe krivac (zločina)", poručio je u pismu poljski predsednik i podsetio da Jedvabne nije samo naziv-simbol tog masakra, već i tamna mrlja na pamćenju Poljaka.
"Poljska danas čuje krik svojih građana koji ne jenjava. Još jednom molim za oproštaj", poručio je Komorovski čije pismo je okupljenima pročitao bivši premijer Poljske Tadeuš Mazovjecki.
Dok je na 60. godišnjicu kada je kao prvi zvaničnik zamolio Jevreje za oproštaj za taj monstruozni čin suseda Poljaka nad jevrejskim susedima tadašnji predsednik Aleksandar Kvašnjevski ali nije bilo drugih predstavnika države ni Poljske katoličke ckrve, danas su prvi put na svečanost došli velikodostojnici te najuticajnije poljske crkve.
"Treba da se molimo za bratstvo i mir. Neka nas ne dele grobovi u Jedvabnom, neka nas ujedini molitva za bratstvo i poljsko-jevrejske veze", kazao je biskup Mječislav Ćislo koji se zajedno sa glavnim rabinom Poljske Mihaelom Ssudrihom molio nad grobovima spaljenih i pobijenih Jevreja.
Žučnu i burnu polemiku o tom pogromu Jevreja u Poljskoj je prvi put izazvala knjiga poljskog emigranta u SAD, istoričara Jana Tomaša Grosa iz 2000. godine. "Susedi" u kojem opisuje masakr navodeći da je pobijeno preko 1.600 Jevreja iz tog sela.
Dželati, a ne nacisti
Predsednik Kvašnjevski 2001. na 60. godišnjicu masakra otvoreno je poručio Poljacima da su oni u Jedvabnom bili dželati a ne nacisti, kojima se decenijama zločin pripisivao, i zamolio Jevreje za oproštaj.
Istragu o tom zločinu poveo je i nacionalni Institut pamćenja naroda i potvrdio da su po ugledu na masakre Jevreja u režiji nacista u okupiranoj Poljskoj seljani isterali 10. jula 1941. svoje jevrejske susede iz kuća, okupili ih na trgu, gde su pod nerazjašnjenim okolnostima ubili njih 40 a najmanje 300 saterali u jedan ambar. Jevreje u ambaru među kojima su bile žene i deca Poljaci su zaključili i žive zapalili. IPN je takođe utvrdio da su Poljaci, a ne Nemci bili tokom ratnih godina vinovnici nasilja i pogroma nad Jevrejima u još 23 mesta širom Poljske.
Beta
VARŠAVA - Poljski predsednik Bronjislav Komorovski, kao i njegov prethodnik Aleksandar Kvašnjevski pre 10 godina danas je zamolio Jevreje za oproštaj za masakr u selu Jedvabne kada su Poljaci 1941. godine žive spalili u jednom ambaru i poubijali nekoliko stotina svojih jevrejskih suseda.
Na 70. godišnjicu tog masakra danas su se u Jedvabnom na severoistoku Poljske okupili predstavnici jevrejskih zajednica na čelu sa glavnim rabinom, izaslanici predsednika Komorovskog i premijera Donalda Tuska i prvi put velikodostojnici Poljske katoličke crkve.
"Narod mora da razume da je bio takođe krivac (zločina)", poručio je u pismu poljski predsednik i podsetio da Jedvabne nije samo naziv-simbol tog masakra, već i tamna mrlja na pamćenju Poljaka.
"Poljska danas čuje krik svojih građana koji ne jenjava. Još jednom molim za oproštaj", poručio je Komorovski čije pismo je okupljenima pročitao bivši premijer Poljske Tadeuš Mazovjecki.
Dok je na 60. godišnjicu kada je kao prvi zvaničnik zamolio Jevreje za oproštaj za taj monstruozni čin suseda Poljaka nad jevrejskim susedima tadašnji predsednik Aleksandar Kvašnjevski ali nije bilo drugih predstavnika države ni Poljske katoličke ckrve, danas su prvi put na svečanost došli velikodostojnici te najuticajnije poljske crkve.
"Treba da se molimo za bratstvo i mir. Neka nas ne dele grobovi u Jedvabnom, neka nas ujedini molitva za bratstvo i poljsko-jevrejske veze", kazao je biskup Mječislav Ćislo koji se zajedno sa glavnim rabinom Poljske Mihaelom Ssudrihom molio nad grobovima spaljenih i pobijenih Jevreja.
Žučnu i burnu polemiku o tom pogromu Jevreja u Poljskoj je prvi put izazvala knjiga poljskog emigranta u SAD, istoričara Jana Tomaša Grosa iz 2000. godine. "Susedi" u kojem opisuje masakr navodeći da je pobijeno preko 1.600 Jevreja iz tog sela.
Dželati, a ne nacisti
Predsednik Kvašnjevski 2001. na 60. godišnjicu masakra otvoreno je poručio Poljacima da su oni u Jedvabnom bili dželati a ne nacisti, kojima se decenijama zločin pripisivao, i zamolio Jevreje za oproštaj.
Istragu o tom zločinu poveo je i nacionalni Institut pamćenja naroda i potvrdio da su po ugledu na masakre Jevreja u režiji nacista u okupiranoj Poljskoj seljani isterali 10. jula 1941. svoje jevrejske susede iz kuća, okupili ih na trgu, gde su pod nerazjašnjenim okolnostima ubili njih 40 a najmanje 300 saterali u jedan ambar. Jevreje u ambaru među kojima su bile žene i deca Poljaci su zaključili i žive zapalili. IPN je takođe utvrdio da su Poljaci, a ne Nemci bili tokom ratnih godina vinovnici nasilja i pogroma nad Jevrejima u još 23 mesta širom Poljske.