Šta je novo?

I funkcionerima manje plate

Učlanjen(a)
07.02.2010
Poruka
14.864
I funkcionerima manje plate











Izvor:
Novosti.rs








PODGORICA - Nakon građana koji su već uveliko osetili manjak novca u državanoj kasi pa sada plaćaju veće cene struje, a uskoro će i nove poreze na telefone, kablovsku i brojila za električnu energiju, sa stezanjem kaiša suočiće se i državni službenici.

Vlada je prihvatila rebalans budžeta koji predviđa uštede od 16 miliona evra, ali utvrdila i set novih mera štednje.


reg-vlada-crne-gore_310x186.jpg



Vlada je prihvatila rebalans budžeta koji predviđa uštede od 16 miliona evra, ali utvrdila i set novih mera štednje.

- Plate javnih funkcionera biće niže za sedam odsto, ali i nadoknade za rad u savetima, radnim telima i u javnim preduzećima. Smatram da ovakvim primerom u ovim teškim vremenima pokazujemo odgovornost i dodatno utičemo na stabilnost finansija, smanjenje deficita i javnog duga. Osim toga, mere definišu i umanjenje nadoknada za službena putovanja za petinu. Redukovaće se i broj službenih automobila, ali i troškovi za usluge, naročito za telefone - objasnio je Milorad Katnić, ministar finansija.


Na ovaj način, kako je naglasio ministar, Vlada nastoji da izbegne smanjenje plata i penzija u javnom sektoru, ali ne isključuje mogućnost pregovora sa socijalnim partnerima ako se kriza dodatno produbi.

- Pokušali smo da kroz rebalans obezbedimo da plate, penzije i socijale ostanu iste i da se obezbedi njihova redovna isplata. S druge strane da prepoznamo sve one kategorije, koliko god bile osetljive, gde bi mogli troškovi da se smanje - naveo je Katnić.

Nove mere koje bi poslanici trebalo da razmotre do polovine maja omogućiće stabilnost javnih finansija.

- To je i uslov dalje podrške Svetske banke. Moram naglasiti da je ipak reč o kratkoročnim merama, pa će se u narednom periodu težiti ekonomskom rastu i privlačenju investicija, koje bi kompenzovale deficit u budžetu - zaključio je Katnić.

Za Predraga Drecuna, ekonomskog analitičara, smanjenje zarada u javnom sektoru značilo bi pad lične potrošnje. Kriza bi mogla zahvatiti i banke koje bi nakon toga bile opreznije u davanju kredita, tražile bi dodatna sredstva obezbeđenja.

- Većina državnih funkcionera, kao i naših građana, zaduženi su kod banaka. Postoji i opasnost da počnu sa kašnjenjem u vraćanju kredita - prokomentarisao je Drecun.

Takođe je naveo da je ekonomiji više preti opasnost od aktiviranja izdatih garancija nego od rebalansa.
- Ono što bi narod rekao, počelo se od kraja. Bojim se da sa ovim Vlada ne izazove veće socijalne probleme, ali je činjenica da su autori dokumenta poslali dobru političku poruku - pokazaće se kao čovek koji počinje prvo od samog sebe, od smanjenja zarada državnoj administraciji, kako bi kasnije mogao da "uštine" i druge - naglasio je Drecun.

On takođe navodi da bi Vlada trebalo da teži stvaranju prihoda a, kako kaže, prostora ima.

- Osim toga, bilo bi dobro kada bi država povratila vlasništvo u pojedinim prodatim kompanijama, a najbolji je primer "Telekoma", čiji će mađarski vlasnik i ove godine izneti iz Crne Gore 10 miliona evra profita. Kada bi to preduzeće opet bilo državno, taj novac bi ostajao u zemlji, zaključio je Drecun.


 
Top