- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Hrvatsku muče nenaplativi krediti
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Zagreb -- Od ukupno 295,6 milijardi kuna kredita u Hrvatskoj krajem marta ove godine, 12,74 odsto ili 37,6 milijardi kuna odnosi se upravo na loše ili teško naplative.
Zbog takve situacije uskoro bi mogao uslediti dolazak specijalizovanih inostranih fondova koji se bave otkupom takvih kredita.Tako, naime, smatra Ivan Fabijančić, direktor u Deloitteovu Odeljenju finansijskog savetovanja, koji je ovih dana, predstavljajući rezultate poslovanja banaka i osiguravajućih kuća u Adria regiji, izneo i očekivanje kako će već tokom 2012. uslediti takav razvoj događaja i u Hrvatskoji.
"Verujem da će nam ova godina doneti prve transakcije na području otkupa loših kredita.Većina banaka prisutnih u Hrvatskoj slične su transakcije napravile ili pokrenule na okolnim tržištima, pre svega u Mađarskoj, Rumuniji i Češkoj. S obzirom na to da su transakcije uspešno zatvorene, takav će se pristup pokušati realizovati i na drugim tržištima", tvrdi je Fabijančić.
Prema njegovim rečima, dva su konvencionalna pristupa rešavanju loših kreditnih plasmana koji su u nekim drugim razvijenijim ekonomijama, ali još uviek ne i u našoj regiji, stvar privredne i ekonomske higijene. Do sada prevlađujući način u Hrvatskoj bio je takav da se najčešće pristupalo individualno, od slučaja do slučaja (case by case), no znatno je efikasniji takozvani holistički način.
"To znači okupiti loše kreditne plasmane u značajne pakete te ih uz određeni diskont pomeriti s bilansa banaka i ponuditi ih tržištu. Postoji tržište za takve plasmane, gde specijalizovani inostrani fondovi preuzimaju i otkupljuju takve kredite, kako se kaže, za neki iznos centi za dolar. Nakon što uz diskont preuzmu ta potraživanja, fondovi dalje njima upravljaju, odnosno restrukturiraju ih i preuzimaju obvezu njihove naplate", rekao je Fabijančić.
U našoj regiji, međutim, praktično još uvek nema ni jednog takvog slučaja, i to zbog toga, smatraju u Deloitteu, što ne postoji adekvatna podrška regulatora, nego postoje i određene prepreke u razumevanju poreznog tretmana otkupa takvih kredita, kao i problem kapaciteta i infrastrukture koja bi se dalje bavila naplatom takvih potraživanja.
"Kad je reč o zakonskoj regulativi, nisu potrebni nikakvi značajni zahvati, već je pre svega potrebna kvalitetna komunikacija između regulatora, zakonodavca i banaka. Uz to se treba stvoriti i određena količina takvih loših potraživanja", napomenuo je Fabijančić i upozorio kako je pogrešna percepcija da investitori u loše plasmane znače nešto loše za ekonomiju.
"To je nešto potpuno uobičajeno. Reč je o refinansiranju poslovanja izdvajanjem lošeg dela portfelja i njegovim prepuštanjem profesionalcima koji efikasnije i na kvalitetniji način rešavaju tu problematiku za sve zainteresirane strane", zaključio je Fabijančić
"Verujem da će nam ova godina doneti prve transakcije na području otkupa loših kredita.Većina banaka prisutnih u Hrvatskoj slične su transakcije napravile ili pokrenule na okolnim tržištima, pre svega u Mađarskoj, Rumuniji i Češkoj. S obzirom na to da su transakcije uspešno zatvorene, takav će se pristup pokušati realizovati i na drugim tržištima", tvrdi je Fabijančić.
Prema njegovim rečima, dva su konvencionalna pristupa rešavanju loših kreditnih plasmana koji su u nekim drugim razvijenijim ekonomijama, ali još uviek ne i u našoj regiji, stvar privredne i ekonomske higijene. Do sada prevlađujući način u Hrvatskoj bio je takav da se najčešće pristupalo individualno, od slučaja do slučaja (case by case), no znatno je efikasniji takozvani holistički način.
"To znači okupiti loše kreditne plasmane u značajne pakete te ih uz određeni diskont pomeriti s bilansa banaka i ponuditi ih tržištu. Postoji tržište za takve plasmane, gde specijalizovani inostrani fondovi preuzimaju i otkupljuju takve kredite, kako se kaže, za neki iznos centi za dolar. Nakon što uz diskont preuzmu ta potraživanja, fondovi dalje njima upravljaju, odnosno restrukturiraju ih i preuzimaju obvezu njihove naplate", rekao je Fabijančić.
U našoj regiji, međutim, praktično još uvek nema ni jednog takvog slučaja, i to zbog toga, smatraju u Deloitteu, što ne postoji adekvatna podrška regulatora, nego postoje i određene prepreke u razumevanju poreznog tretmana otkupa takvih kredita, kao i problem kapaciteta i infrastrukture koja bi se dalje bavila naplatom takvih potraživanja.
"Kad je reč o zakonskoj regulativi, nisu potrebni nikakvi značajni zahvati, već je pre svega potrebna kvalitetna komunikacija između regulatora, zakonodavca i banaka. Uz to se treba stvoriti i određena količina takvih loših potraživanja", napomenuo je Fabijančić i upozorio kako je pogrešna percepcija da investitori u loše plasmane znače nešto loše za ekonomiju.
"To je nešto potpuno uobičajeno. Reč je o refinansiranju poslovanja izdvajanjem lošeg dela portfelja i njegovim prepuštanjem profesionalcima koji efikasnije i na kvalitetniji način rešavaju tu problematiku za sve zainteresirane strane", zaključio je Fabijančić