LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Hrvatska u krizi sve do 2018.
[/h] Izvor: SEEbiz
Zagreb -- Hrvatski ekonomski analitičari u vrlo različitim raspoloženjima dočekuju 2012. godinu, dok su neki blago optimistični, drugi najavljuju višegodišnju katastrofu.
Dok Žarko Primorac procenjuje da Hrvatsku u idućoj godini, ako nova Vlada spasi kreditini rejting i provede neophodne mere, očekuje rast BDP-a između jedan i 1,5 odsto, Ljubo Jurčić smatra da je predviđanje Svetske banke o padu BDP-a za jedan odsto još i optimistično
Uroš Dujšin sa druge strane tvrdi da će globalna kriza završiti tek 2018. godine, što za Hrvatsku znači stravične posledice.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Znatno pesmističniji je Uroš Dujšin koji drži da će recentna svetska kriza, kao i tridesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, trajati 10 godina, što znači da se njen kraj očekuje tek 2018. godine. Posledice toga će za Hrvatsku biti stravične, jer će Vlada morati da minimiziramo socijalne posledice krize u uslovima oštrog rezanja državnih izdataka, pa Dujšin očekuje da ćemo i na hrvatskim ulicama gledati prizore kao iz Atine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Primorac je izrazio iznenađenje nedavnom prognozom Svetske banke o jedanpostotnom padu BDP-a i njenim zahtevima za "bolnim rezovima", istakavši kako se niko nikad nije izvukao iz krize samo s restrikcijama.
Vlada treba iskoristiti optimizam koji donose ulazak u EU i promena vlasti, rešiti problem nelikvidnosti i ubrizgati nešto svežeg novca u hrvatsku privredu kojim će finansirati rast izvoza, poljoprivredu, turizam, te malo i srednje preduzetništvo.
Banke moraju povećati kreditiranje preduzetništva, pa će u tom slučaju BDP ipak rasti, uprkos pogoršanju spoljnog okruženja, smatra Primorac.
No, Ljubo Jurčić, koji je i ove godine, drugi puta za redom, dobio nagradu "Gorazd Nikić" za ekonomskog analitičara godine, upozorava da Hrvatska nema šta izvoziti, a u 2012. biće "još manje proizvoda i još manje kompanija koje proizvode".
Iduće godine EU će doživeti ekonomski pad zbog čega će stagnirati naš izvoz a turistička potrošnja će biti manja, industrija nam već dugo stagnira, pa nam ostaje samo poljoprivreda, čiji pak uspeh zavisi o vremenu.
Već godinama imamo pogrešan model ekonomske politike zbog kojeg nam preko 500.000 radno sposobnih ljudi ne radi, a sve reforme svode se samo na preinačenja unutar takvog modela, kaže Jurčić.
I on se slaže da rešenje nije samo u rezanju troškova već u podsticanju zapošljavanja i proizvodnje, te ističe da hrvatska privreda ipak najviše zavisi od hrvatske Vlade, a ne od MMF-a i Svetske banke.
"Poslovna očekivanja 2012." ove su godine blago optimističnija nego lani, što pokazuje prosečna ocena od 2,31 koja je nešto bolja od lanjskih 1,99. U anketi Privrednog vjesnika učestvovale su 442 kompanije na koje otpada 15 odsto ostvarenog ukupnog prihoda, a zapošljavaju 17 odsto od ukupno zaposlenih u firmama.
Takvu ocenu potvrdili su i prisutni preduzetnici, poput vlasnika Orbico Branko Roglić koji očekuje da nova Vlada uspostavi ravnotežu između javnog sektora i realne ekonomije, te započne restrukturiranje javnih i državnih preduzeća.
Roglić priznaje da preduzetnici snose veliki deo odgovornosti za loše stanje jer mnogi nisu iskoristili kredite za razvijanje poslova nego za poboljšanje vlastitog imidža, kupujući skupe automobile, jahte i slično.
Izvršni potpredsednik Agrokora Damir Kuštrak optimista je što se tiče njegove kompanije budući da će ovu godinu završiti "blizu dvocifrenog rasta", a iduće godine očekuje još bolje rezultate, no za hrvatsku ekonomiju najbitniji je odgovor na pitanje što će biti generator rasta.
Hrvatska još uvek ima veliku državnu imovinu koja je slabo iskorišćena, a za rast su ključne investicije - domaće, strane, privatne i javne, kaže Kuštrak koji smatra da će u vezi toga najvažniju ulogu odigrati banke, jer su kompanije svesne što moraju učiniti za podizanje konkurentnosti.
[/h] Izvor: SEEbiz
Zagreb -- Hrvatski ekonomski analitičari u vrlo različitim raspoloženjima dočekuju 2012. godinu, dok su neki blago optimistični, drugi najavljuju višegodišnju katastrofu.
Uroš Dujšin sa druge strane tvrdi da će globalna kriza završiti tek 2018. godine, što za Hrvatsku znači stravične posledice.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Znatno pesmističniji je Uroš Dujšin koji drži da će recentna svetska kriza, kao i tridesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, trajati 10 godina, što znači da se njen kraj očekuje tek 2018. godine. Posledice toga će za Hrvatsku biti stravične, jer će Vlada morati da minimiziramo socijalne posledice krize u uslovima oštrog rezanja državnih izdataka, pa Dujšin očekuje da ćemo i na hrvatskim ulicama gledati prizore kao iz Atine.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Primorac je izrazio iznenađenje nedavnom prognozom Svetske banke o jedanpostotnom padu BDP-a i njenim zahtevima za "bolnim rezovima", istakavši kako se niko nikad nije izvukao iz krize samo s restrikcijama.
Vlada treba iskoristiti optimizam koji donose ulazak u EU i promena vlasti, rešiti problem nelikvidnosti i ubrizgati nešto svežeg novca u hrvatsku privredu kojim će finansirati rast izvoza, poljoprivredu, turizam, te malo i srednje preduzetništvo.
Banke moraju povećati kreditiranje preduzetništva, pa će u tom slučaju BDP ipak rasti, uprkos pogoršanju spoljnog okruženja, smatra Primorac.
No, Ljubo Jurčić, koji je i ove godine, drugi puta za redom, dobio nagradu "Gorazd Nikić" za ekonomskog analitičara godine, upozorava da Hrvatska nema šta izvoziti, a u 2012. biće "još manje proizvoda i još manje kompanija koje proizvode".
Iduće godine EU će doživeti ekonomski pad zbog čega će stagnirati naš izvoz a turistička potrošnja će biti manja, industrija nam već dugo stagnira, pa nam ostaje samo poljoprivreda, čiji pak uspeh zavisi o vremenu.
Već godinama imamo pogrešan model ekonomske politike zbog kojeg nam preko 500.000 radno sposobnih ljudi ne radi, a sve reforme svode se samo na preinačenja unutar takvog modela, kaže Jurčić.
I on se slaže da rešenje nije samo u rezanju troškova već u podsticanju zapošljavanja i proizvodnje, te ističe da hrvatska privreda ipak najviše zavisi od hrvatske Vlade, a ne od MMF-a i Svetske banke.
Takvu ocenu potvrdili su i prisutni preduzetnici, poput vlasnika Orbico Branko Roglić koji očekuje da nova Vlada uspostavi ravnotežu između javnog sektora i realne ekonomije, te započne restrukturiranje javnih i državnih preduzeća.
Roglić priznaje da preduzetnici snose veliki deo odgovornosti za loše stanje jer mnogi nisu iskoristili kredite za razvijanje poslova nego za poboljšanje vlastitog imidža, kupujući skupe automobile, jahte i slično.
Izvršni potpredsednik Agrokora Damir Kuštrak optimista je što se tiče njegove kompanije budući da će ovu godinu završiti "blizu dvocifrenog rasta", a iduće godine očekuje još bolje rezultate, no za hrvatsku ekonomiju najbitniji je odgovor na pitanje što će biti generator rasta.
Hrvatska još uvek ima veliku državnu imovinu koja je slabo iskorišćena, a za rast su ključne investicije - domaće, strane, privatne i javne, kaže Kuštrak koji smatra da će u vezi toga najvažniju ulogu odigrati banke, jer su kompanije svesne što moraju učiniti za podizanje konkurentnosti.