LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Hrvatska nije Grčka, ali novca nema
[/h] Izvor: B92, Poslovni dnevnik
Zagreb -- Hrvatskoj se neće dogoditi sudbina Grčke ili Portugalije ali se mora promeniti i biti manje zavisna od trendova u Evropi, kaže premijer Zoran Milanović.
On je dodao i da je za tu promenu ekonomskog smera spreman da plati i "političku cenu".
"Ne bojim se za hrvatsku sudbinu u ekonomskom smislu, ne bojim se da bi se moglo desiti nešto što se događa u nekim državama na jugu Europe. Imamo dosta stabilan bankarski sistem, ali to nije dovoljno", rekao je Milanović.
Hrvatski premijer naglašava da se proteklih godina previše trošilo i rasipalo i da društvo nije bilo kompaktno i solidarno. "Te stvari ćemo morati da menjamo. Koliko će to politički koštati moju koaliciju ne znam, ali verujem da je to u hrvatskom interesu i spreman sam da platim cenu", istakao je on.
Milanović je poručio da je zemlja u teškoj situaciji i da se mora boriti za investicije, najavio je i nova odricanja od nekih stečenih prava u javnom sektoru jer novca trenutačo nema.
"Ljudi, 'knap' smo, nemamo novca. Moramo se boriti za investicije, moramo se boriti za očuvanje kreditnog rejtinga i pokazati međunarodnoj zajednici da mislimo ozbiljno", poručio je on i dodao da će ovo biti teška godina, rekao je Milanović.
Uoči pregovora sa sindikatima o smanjivanju nekih stečenih prava zaposlenima u javnom sektoru, on kaže da oko 150 hiljada ljudi u državnoj upravi i javnom sektoru mora da deli sudbinu zemlje.
"Bazične plate nećemo dirati, ali ljudi će morati da se odreknu nekih dodataka na platu, jer novca nema", kaže on. S obzirom na više od 300.000 nezaposlenih i nesigurnost privatnog sektora, zaposlene u javnom sektoru, koji, ističe Milanović, imaju sigurne plate i u proseku više plata od privatnog sektora, pozvao je na malo pravde i zdravog razuma.
[h=2]Neizvesna situacija u Hrvatskoj brine svet[/h] Agencija za dodelu kreditnog rejtinga Mudis snizila je izglede zaduživanja Hrvatske s ocene stabilno na negativno, procenivši da će hrvatski privredni rast u kratkom i srednjem roku biti neizvestan, kao i izvoz koji se nalazi pod pritiskom recesije u evrozoni.
Negativnim trendom još su ranije označene hrvatske obveznice kod agencija Fič i Standard i Purs.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Komentarišući pad rejtinga Hrvatske kod agencije Mudis, premijer Zoran Milanović je rekao da je u takvoj situaciji većina evropskih država i da je ekonomski rast jedina pretpostavka za rastući rejting. "Dok se ne pomaknemo i ne počnemo da rastemo, situacija se ne može bitno promeniti", istakao je on.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Hrvatska privreda od 2000. do 2008. godine rasla je po prosečnoj stopi od 4,3 odsto, dok u poslednje tri godine nije bilo rasta. U prva tri meseca ove godine BDP je pao 1,3 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku (DZS).
U izveštaju se ističe da je Hrvatska, kao mala otvorena privreda sada pogođena slabim privrednim kretanjima u evrozoni i EU gde se nalaze njeni najveći trgovački partneri i izvori kredita.
Najava o padu kreditnog rejtinga dolazi uz vest da je po izveštaju Instituta za razvoj menadžmenta (IMD) iz Lozane po konkurentnosti Hrvatska tek 57. od 59 vodećih svetskih ekonomija, a da su iza nje tek Venecuela i Grčka.
"Hrvatska je u privrednom ambisu, za šta su krive nesposobne vlade. Podivljala nezaposlenost, dugogodišnji pad BDP-a, loša preduzetnička klima i druge privredne katastrofe posledica su nesposobne državne uprave", navodi se prema kom su od Hrvatske lošije samo Grčka i Venezuela.
Hrvatska je kontinuirano sve manje konkurentna jer je 2008. bila 49. na lestvici Instituta, a iza nje su tada bili Indonezija, Argentina, Meksiko, Južna Afrika, Ukrajina i Venezuela. Nakon toga pala je za osam mesta, za šta su po izveštaju najmanje krivi radnici. Kao najbolja, i jedna od retkih pozitivnih tačaka u hrvatskoj privredi ističe se kvalifikovana i dobro obrazovana radna snaga.
[/h] Izvor: B92, Poslovni dnevnik
Zagreb -- Hrvatskoj se neće dogoditi sudbina Grčke ili Portugalije ali se mora promeniti i biti manje zavisna od trendova u Evropi, kaže premijer Zoran Milanović.
"Ne bojim se za hrvatsku sudbinu u ekonomskom smislu, ne bojim se da bi se moglo desiti nešto što se događa u nekim državama na jugu Europe. Imamo dosta stabilan bankarski sistem, ali to nije dovoljno", rekao je Milanović.
Hrvatski premijer naglašava da se proteklih godina previše trošilo i rasipalo i da društvo nije bilo kompaktno i solidarno. "Te stvari ćemo morati da menjamo. Koliko će to politički koštati moju koaliciju ne znam, ali verujem da je to u hrvatskom interesu i spreman sam da platim cenu", istakao je on.
Milanović je poručio da je zemlja u teškoj situaciji i da se mora boriti za investicije, najavio je i nova odricanja od nekih stečenih prava u javnom sektoru jer novca trenutačo nema.
"Ljudi, 'knap' smo, nemamo novca. Moramo se boriti za investicije, moramo se boriti za očuvanje kreditnog rejtinga i pokazati međunarodnoj zajednici da mislimo ozbiljno", poručio je on i dodao da će ovo biti teška godina, rekao je Milanović.
Uoči pregovora sa sindikatima o smanjivanju nekih stečenih prava zaposlenima u javnom sektoru, on kaže da oko 150 hiljada ljudi u državnoj upravi i javnom sektoru mora da deli sudbinu zemlje.
"Bazične plate nećemo dirati, ali ljudi će morati da se odreknu nekih dodataka na platu, jer novca nema", kaže on. S obzirom na više od 300.000 nezaposlenih i nesigurnost privatnog sektora, zaposlene u javnom sektoru, koji, ističe Milanović, imaju sigurne plate i u proseku više plata od privatnog sektora, pozvao je na malo pravde i zdravog razuma.
[h=2]Neizvesna situacija u Hrvatskoj brine svet[/h] Agencija za dodelu kreditnog rejtinga Mudis snizila je izglede zaduživanja Hrvatske s ocene stabilno na negativno, procenivši da će hrvatski privredni rast u kratkom i srednjem roku biti neizvestan, kao i izvoz koji se nalazi pod pritiskom recesije u evrozoni.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Komentarišući pad rejtinga Hrvatske kod agencije Mudis, premijer Zoran Milanović je rekao da je u takvoj situaciji većina evropskih država i da je ekonomski rast jedina pretpostavka za rastući rejting. "Dok se ne pomaknemo i ne počnemo da rastemo, situacija se ne može bitno promeniti", istakao je on.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Hrvatska privreda od 2000. do 2008. godine rasla je po prosečnoj stopi od 4,3 odsto, dok u poslednje tri godine nije bilo rasta. U prva tri meseca ove godine BDP je pao 1,3 odsto, objavio je Državni zavod za statistiku (DZS).
U izveštaju se ističe da je Hrvatska, kao mala otvorena privreda sada pogođena slabim privrednim kretanjima u evrozoni i EU gde se nalaze njeni najveći trgovački partneri i izvori kredita.
Najava o padu kreditnog rejtinga dolazi uz vest da je po izveštaju Instituta za razvoj menadžmenta (IMD) iz Lozane po konkurentnosti Hrvatska tek 57. od 59 vodećih svetskih ekonomija, a da su iza nje tek Venecuela i Grčka.
"Hrvatska je u privrednom ambisu, za šta su krive nesposobne vlade. Podivljala nezaposlenost, dugogodišnji pad BDP-a, loša preduzetnička klima i druge privredne katastrofe posledica su nesposobne državne uprave", navodi se prema kom su od Hrvatske lošije samo Grčka i Venezuela.
Hrvatska je kontinuirano sve manje konkurentna jer je 2008. bila 49. na lestvici Instituta, a iza nje su tada bili Indonezija, Argentina, Meksiko, Južna Afrika, Ukrajina i Venezuela. Nakon toga pala je za osam mesta, za šta su po izveštaju najmanje krivi radnici. Kao najbolja, i jedna od retkih pozitivnih tačaka u hrvatskoj privredi ističe se kvalifikovana i dobro obrazovana radna snaga.