LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Hrvatska ne uvodi evro pre 2016.
[/h] Izvor: B92, Večernji.hr
Zagreb -- Hrvatska će i definitivno 1. jula 2013. postati 28. članica Evropske unije. Ipak, kuna će kao nacionalna valuta “preživeti” do 2016, najduže do 2020. godine.
Naime, prenose hrvatski mediji, do tada se očekuje da Hrvatska ispuni kriterijume za ulazak u evrozonu i pristupi Šengenskom sporazumu.
Evrozona, odnosno 17 članica EU koje kao valutu imaju evro, proživljava najveću krizu u svojoj istoriji i mnogi veruju da monetarna unija neće ni dočekati vreme do kada bi Hrvatska trebala ispuniti kriterijume ulaska.
Ipak, hrvatski analitičari očekuju da bi situacija u evrozoni trebalo da se popravi do sredine iduće godine. Do tada se očekuje da evrozona bude na čvršćim temeljima, a samim tim i stabilnija.
Takođe, očekuje se i uvođenje puno strožih pravila ponašanja za zemlje članice. Tako bi i zabrinutost na finansijskim tržištima trebalo da se smanji.
Kritičari EU i evrozone kao primer da su ove unije loše za Hrvatsku upiru prstom u Grčku, koja je na rub bankrota došla upravo kao članica EU i evrozone. Grčka je ulaskom u evrozonu omogućila veliki priliv jeftinijeg novca i otvorila prostor za zaduživanje javnog sektora.
Analitičari u Hrvatskoj kažu da bi ta zemlja, uz relativno nizak nivo javnog duga i uz preduslov aktivne vladine politike, mogla da izbegne “grčki scenario”.
Sve nove članice EU moraju ući u evrozonu, osim Poljske, koja se nije obavezala da mora uvesti evro, isto kao i Švedska, Danska i Velika Britanija. Ipak, guverner poljske centralne banke nedavno je izjavio da će Poljska svakako ući u evrozonu kad dostigne kriterijume iz Mastrihta.
[/h] Izvor: B92, Večernji.hr
Zagreb -- Hrvatska će i definitivno 1. jula 2013. postati 28. članica Evropske unije. Ipak, kuna će kao nacionalna valuta “preživeti” do 2016, najduže do 2020. godine.
Evrozona, odnosno 17 članica EU koje kao valutu imaju evro, proživljava najveću krizu u svojoj istoriji i mnogi veruju da monetarna unija neće ni dočekati vreme do kada bi Hrvatska trebala ispuniti kriterijume ulaska.
Ipak, hrvatski analitičari očekuju da bi situacija u evrozoni trebalo da se popravi do sredine iduće godine. Do tada se očekuje da evrozona bude na čvršćim temeljima, a samim tim i stabilnija.
Takođe, očekuje se i uvođenje puno strožih pravila ponašanja za zemlje članice. Tako bi i zabrinutost na finansijskim tržištima trebalo da se smanji.
Kritičari EU i evrozone kao primer da su ove unije loše za Hrvatsku upiru prstom u Grčku, koja je na rub bankrota došla upravo kao članica EU i evrozone. Grčka je ulaskom u evrozonu omogućila veliki priliv jeftinijeg novca i otvorila prostor za zaduživanje javnog sektora.
Analitičari u Hrvatskoj kažu da bi ta zemlja, uz relativno nizak nivo javnog duga i uz preduslov aktivne vladine politike, mogla da izbegne “grčki scenario”.
Sve nove članice EU moraju ući u evrozonu, osim Poljske, koja se nije obavezala da mora uvesti evro, isto kao i Švedska, Danska i Velika Britanija. Ipak, guverner poljske centralne banke nedavno je izjavio da će Poljska svakako ući u evrozonu kad dostigne kriterijume iz Mastrihta.