- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Hrvati peti najsiromašniji u Evropi
Izvor:
B92.net
Izvor:
B92.net
Zagreb -- Trenutno su u Evropskoj uniji od Hrvatske siromašnije jedino Bugarska, Rumunija, Litvanija i Letonija, pokazuju poslednji podaci Državnog zavoda za statistiku.
Stopa relativnog siromaštva u 2010. iznosila je 20,6 odsto, što znači da petina građana ne može da snosi osnovne ljudske potrebe. Prema statistici to je svako s 2100 kuna neto mesečno (za samce) ili s 4400 kuna mesečno (domaćinstvo sa 2 odraslih plus 2 dece).
Stopa relativnog siromaštva u 2010. iznosila je 20,6 odsto, što znači da petina građana ne može da snosi osnovne ljudske potrebe. Prema statistici to je svako s 2100 kuna neto mesečno (za samce) ili s 4400 kuna mesečno (domaćinstvo sa 2 odraslih plus 2 dece).
Hrvatska je tako u poslednje tri godine skočila na 5. mesto siromaštva u Evropskoj Uniji - iza Letonije (21,3%), Rumunije (21,1%), Španije (20,7%) i Bugarske (20,7%). To su sve vrlo visoke stope u poređenju sa EU-27 sa prosečnom stopom siromaštva od 16,4 odsto.Ta relativna stopa siromaštva ne govori o tome koliko je građana zaista siromašno, upozorava naučnik Paul Stubs sa Ekonomskog instituta, Zagreb, u novoj Banci.
Zato je bolja stopa materijalne deprivacije koja iznosi 32,2% i ona pokazuje da je trećina stanovnika isključena iz društva. To su svi oni koji si ne mogu priuštiti najmanje tri od devet stavki materijalnog oskudevanja - jesti meso, piletinu i ribu, održati stan toplim, zameniti stari nameštaj, kupiti novu odeću, platiti nedelju dana godišnjeg odmora, pozvati prijatelje na večeru, jednom mesečno počastiti prijatelje pićem u kafiću.
Novi siromašni su oni koji su bili aktivni na tržištu rada, u većoj meri muškarci jer žene rade uglavnom u javnom sektoru gde je zaposlenost zaštićenija. Takođe, snažno su pogođeni mladi čija je stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj u samom evropskom vrhu.
"Novi" siromašni razlikuju se od "starih" - više su obrazovani, mlađi su i ekonomski aktivni, kaže profesor Zoran Šućur sa Pravnog fakulteta u novoj Banci. Upozorava i na to da će porasti dečje siromaštvo.
Pre krize siromaštvo je bilo povezano s dugotrajnom nezaposlenošću i neaktivnošću, pogađajući većinom niskokvalifikovanim radnu snagu. Danas siromaštvo pogađa razvijenije i urbane delove Hrvatske.
Dva su najvažnija područja za smanjenje siromaštva: tržište rada i penzioni sistem. Ali kako se na njima ne očekuju poboljšanja ove, a ni sledeće godine, Šućur očekuje da će siromaštvo postati trajno. Njegov kolega Siniša Zrinscak, profesor socijalne politike Pravnog fakulteta u Zagrebu, upozorava kako su na udaru značajnijeg siromaštva starije žene koje žive same i nikada nisu bile u radnom odnosu, te svi stariji koji ne primaju penzije.
Zato je bolja stopa materijalne deprivacije koja iznosi 32,2% i ona pokazuje da je trećina stanovnika isključena iz društva. To su svi oni koji si ne mogu priuštiti najmanje tri od devet stavki materijalnog oskudevanja - jesti meso, piletinu i ribu, održati stan toplim, zameniti stari nameštaj, kupiti novu odeću, platiti nedelju dana godišnjeg odmora, pozvati prijatelje na večeru, jednom mesečno počastiti prijatelje pićem u kafiću.
Novi siromašni su oni koji su bili aktivni na tržištu rada, u većoj meri muškarci jer žene rade uglavnom u javnom sektoru gde je zaposlenost zaštićenija. Takođe, snažno su pogođeni mladi čija je stopa nezaposlenosti u Hrvatskoj u samom evropskom vrhu.
"Novi" siromašni razlikuju se od "starih" - više su obrazovani, mlađi su i ekonomski aktivni, kaže profesor Zoran Šućur sa Pravnog fakulteta u novoj Banci. Upozorava i na to da će porasti dečje siromaštvo.
Pre krize siromaštvo je bilo povezano s dugotrajnom nezaposlenošću i neaktivnošću, pogađajući većinom niskokvalifikovanim radnu snagu. Danas siromaštvo pogađa razvijenije i urbane delove Hrvatske.
Dva su najvažnija područja za smanjenje siromaštva: tržište rada i penzioni sistem. Ali kako se na njima ne očekuju poboljšanja ove, a ni sledeće godine, Šućur očekuje da će siromaštvo postati trajno. Njegov kolega Siniša Zrinscak, profesor socijalne politike Pravnog fakulteta u Zagrebu, upozorava kako su na udaru značajnijeg siromaštva starije žene koje žive same i nikada nisu bile u radnom odnosu, te svi stariji koji ne primaju penzije.