LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Hrvati izgubljeni u kapitalizmu?
Izvor: tportal.hr
Zagreb -- Teški dani u Hrvatskoj, bolne mere nove vlade, dugovi, male plate, skupi proizvodi, navode na preispitivanje da li su se i kako komšije snašle u kapitalizmu.
U sklopu evropskog dana borbe protiv kapitalizma 31. marta i u Hrvatskoj je održan antikapitalistički protest gde se okupilo nekoliko stotina ljudi.
Na protestu su se našle parole "Dole tajkuni!", "Zauzmi, obrani, proizvodi!" , "Svi na ulice", kao i "Kapitalizam je kanibalizam!".
Povodom toga, kai i opšte situacije u Hrvatskoj, poznati hrvatski novinar Zoran Šprajc piše u svom blogu, u kom se posebno osvrće na transparent „Nisam se snašla u kapitalizmu“.
“Tako jednostavno i gorko ironično sročila je misao koju bi prema mojoj slobodnoj proceni moglo potpisati najmanje tri miliona Hrvata. Ili su u kapitalizmu ostali bez posla, ili su ostali na poslu ali bez plate, ili im je plata ispod minimuma životnih troškova a ni život na minimumu nije baš neki život ...” , prokomentarisao je Šprajc na svom blogu.
“Ne maršira u antikapitalistički kolonama, u suštini tržišno takmičenje je dokazano najefikasniji ekonomski model a socijalizam i planska privreda su dokazano propala stvar” , objašnjava Šprajc.
"Ali mi se čini da je razlika između današnje i ondašnje (ne) sreće u tome što smo nekada živeli u najboljoj mogućoj varijanti socijalizma a danas živimo u najgoroj mogućoj varijanti kapitalizma. Bili smo u idealnoj prilici da prelaz iz socijalizma u kapitalizam napravimo na najbezbolniji mogući način ali umesto da su socijalistički samoupravljači postali kapitalistički suvlasnici, u velikoj ratnoj privatizaciji postali su gologuzi proleteri. Ali za to nije kriv Adam Smit i kapitalizam nego Ali Baba i njegovih 200 hajduka koji su hrvatski kapitalizam shvatili isključivo kao golemu pećinu sa blagom".
"Ali to je već stoput ispričana i analizirana priča, vraćam joj se samo zato jer vidim da stare, izlizane privatizacijske sirene ponovo trube o privatnom vlasništvu kao jedinom rešenju za sva naša (preostala) državna preduzeća i probleme. Pri tom će se svaki otpor privatizaciji slamati tezom o 'antipreduzetničkom raspoloženju Hrvata".
Pa evo što o ciljevima privatizacije kaže čl 1. još uvek važećeg Zakona o privatizaciji iz 1991.:
- Brži privredni rast
- Očuvanje produktivne zaposlenosti uz poželjno stvaranje novih radnih mesta
- Tehnološka modernizacija hrvatske privrede
- Ukidanje subvencija
- Smanjenje javnog duga
"Privredni rast od 5,4 odsto, stopa nezaposlenosti od 4 odsto, siromašnih manje za 50 odsto, smanjen spoljni dug, povećane devizne rezerve. Došlo je i do rasta plata kao i povećanja direktnih socijalnih davanja".
Šprajc analizira i situaciju u Boliviji gde je predsednik Evo Morales pre pet godina započeo nacionalizaciju naftnih, energetskih i telekomunikacionih kompanija, pri tome je zabranio uvoz proizvoda koji su strateški važni za bolivijsku proizvodnju, uveo ekspanzivnu fiskalnu politiku i promenio uslove za strana ulaganja.
“Morales nije ukinuo kapitalizam i uveo socijalizam. Samo se pobrinuo da kapitalizam i tržišno takmičenje budu u funkciji, a ne na štetu opšteg dobra. Bolivijska ekonomska i životna filozofija 'Suma Kuamana' zapisana u ustavu, bazira se na harmoniji ljudi i životne sredine a ne na ekonomskoj profitabilnosti” , navodi Šprajc.
“Na drugoj strani kugle zemaljske u međuvremenu stasava najjača privredna sila sveta - Kina. Onde za privatizaciju nikad nisu ni čuli. Ali itekako znaju što je preduzetništvo. Da li državno ili privatno, svejedno. Usred globalne recesije privredni rast im je na 7 odsto."
"Da me ne biste proglasili bolivijskim Indijancem ili sledbenikom Mao Ce Tunga skočimo do naših evropskih prijatelja koji su nam i prodali tu foru o privatnom vlasništvu koje je dominatno uspešnije od državnog. Znate li koji je najprodavaniji automobil u Hrvatskoj? Reno. Dakle, tržišno izuzetno uspešan proizvod. Znate li u čijem je vlasništvu Reno? U vlasništvu francuske države.”
“Ali, eto, Mađarima baš nisu uspeli prodati tu tranzicijsku foru o privatizaciji. Bar ne kad su u pitanju strateške industrije. No u Hrvatskoj je drugi slučaj. Mi kupujemo fore a prodajemo strateške industrije. Ali nije strašno. I nakon privatizacije Ina je ostala državna kompanija. Jer je Mol u vlasništvu mađarske države.”
“No, pogrešno je iz svega zaključiti da se Hrvati u privatizaciji nisu snašli. Eto, čak i u dalekoj Boliviji jedini politički protivnik Evu Moralesu je neki tamošnji hrvatski tajkun Branko Marinković. Za razliku od ostalih 3.000.000 Hrvata u domovini on se u kapitalizmu snašao. Pa se sad boji socijalizma.”
Izvor: tportal.hr
Zagreb -- Teški dani u Hrvatskoj, bolne mere nove vlade, dugovi, male plate, skupi proizvodi, navode na preispitivanje da li su se i kako komšije snašle u kapitalizmu.
U sklopu evropskog dana borbe protiv kapitalizma 31. marta i u Hrvatskoj je održan antikapitalistički protest gde se okupilo nekoliko stotina ljudi.
Na protestu su se našle parole "Dole tajkuni!", "Zauzmi, obrani, proizvodi!" , "Svi na ulice", kao i "Kapitalizam je kanibalizam!".
Povodom toga, kai i opšte situacije u Hrvatskoj, poznati hrvatski novinar Zoran Šprajc piše u svom blogu, u kom se posebno osvrće na transparent „Nisam se snašla u kapitalizmu“.
“Tako jednostavno i gorko ironično sročila je misao koju bi prema mojoj slobodnoj proceni moglo potpisati najmanje tri miliona Hrvata. Ili su u kapitalizmu ostali bez posla, ili su ostali na poslu ali bez plate, ili im je plata ispod minimuma životnih troškova a ni život na minimumu nije baš neki život ...” , prokomentarisao je Šprajc na svom blogu.
“Ne maršira u antikapitalistički kolonama, u suštini tržišno takmičenje je dokazano najefikasniji ekonomski model a socijalizam i planska privreda su dokazano propala stvar” , objašnjava Šprajc.
"Ali mi se čini da je razlika između današnje i ondašnje (ne) sreće u tome što smo nekada živeli u najboljoj mogućoj varijanti socijalizma a danas živimo u najgoroj mogućoj varijanti kapitalizma. Bili smo u idealnoj prilici da prelaz iz socijalizma u kapitalizam napravimo na najbezbolniji mogući način ali umesto da su socijalistički samoupravljači postali kapitalistički suvlasnici, u velikoj ratnoj privatizaciji postali su gologuzi proleteri. Ali za to nije kriv Adam Smit i kapitalizam nego Ali Baba i njegovih 200 hajduka koji su hrvatski kapitalizam shvatili isključivo kao golemu pećinu sa blagom".
"Ali to je već stoput ispričana i analizirana priča, vraćam joj se samo zato jer vidim da stare, izlizane privatizacijske sirene ponovo trube o privatnom vlasništvu kao jedinom rešenju za sva naša (preostala) državna preduzeća i probleme. Pri tom će se svaki otpor privatizaciji slamati tezom o 'antipreduzetničkom raspoloženju Hrvata".
Pa evo što o ciljevima privatizacije kaže čl 1. još uvek važećeg Zakona o privatizaciji iz 1991.:
- Brži privredni rast
- Očuvanje produktivne zaposlenosti uz poželjno stvaranje novih radnih mesta
- Tehnološka modernizacija hrvatske privrede
- Ukidanje subvencija
- Smanjenje javnog duga
"Privredni rast od 5,4 odsto, stopa nezaposlenosti od 4 odsto, siromašnih manje za 50 odsto, smanjen spoljni dug, povećane devizne rezerve. Došlo je i do rasta plata kao i povećanja direktnih socijalnih davanja".
Šprajc analizira i situaciju u Boliviji gde je predsednik Evo Morales pre pet godina započeo nacionalizaciju naftnih, energetskih i telekomunikacionih kompanija, pri tome je zabranio uvoz proizvoda koji su strateški važni za bolivijsku proizvodnju, uveo ekspanzivnu fiskalnu politiku i promenio uslove za strana ulaganja.
“Morales nije ukinuo kapitalizam i uveo socijalizam. Samo se pobrinuo da kapitalizam i tržišno takmičenje budu u funkciji, a ne na štetu opšteg dobra. Bolivijska ekonomska i životna filozofija 'Suma Kuamana' zapisana u ustavu, bazira se na harmoniji ljudi i životne sredine a ne na ekonomskoj profitabilnosti” , navodi Šprajc.
“Na drugoj strani kugle zemaljske u međuvremenu stasava najjača privredna sila sveta - Kina. Onde za privatizaciju nikad nisu ni čuli. Ali itekako znaju što je preduzetništvo. Da li državno ili privatno, svejedno. Usred globalne recesije privredni rast im je na 7 odsto."
"Da me ne biste proglasili bolivijskim Indijancem ili sledbenikom Mao Ce Tunga skočimo do naših evropskih prijatelja koji su nam i prodali tu foru o privatnom vlasništvu koje je dominatno uspešnije od državnog. Znate li koji je najprodavaniji automobil u Hrvatskoj? Reno. Dakle, tržišno izuzetno uspešan proizvod. Znate li u čijem je vlasništvu Reno? U vlasništvu francuske države.”
“Ali, eto, Mađarima baš nisu uspeli prodati tu tranzicijsku foru o privatizaciji. Bar ne kad su u pitanju strateške industrije. No u Hrvatskoj je drugi slučaj. Mi kupujemo fore a prodajemo strateške industrije. Ali nije strašno. I nakon privatizacije Ina je ostala državna kompanija. Jer je Mol u vlasništvu mađarske države.”
“No, pogrešno je iz svega zaključiti da se Hrvati u privatizaciji nisu snašli. Eto, čak i u dalekoj Boliviji jedini politički protivnik Evu Moralesu je neki tamošnji hrvatski tajkun Branko Marinković. Za razliku od ostalih 3.000.000 Hrvata u domovini on se u kapitalizmu snašao. Pa se sad boji socijalizma.”