- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.020
22. 07. 2010 PRESS
Hrana za nežni stomačić
Bebi u dobu od šest meseci više nije dovoljno samo majčino ili veštačko mleko, već bi polako trebalo da se u njenu ishranu uvodi čvrsta hrana. Ali, postoje namirnice koje nikada ne bi smele da se daju detetu mlađem od godinu dana
Roditelji često nisu sigurni kakvu hranu mogu da daju bebi koja prelazi na čvrstu hranu. Nezavisno od toga da li majka doji, ili je beba na veštačkom mleku, doba za uvođenje druge hrane je od četvrtog do šestog meseca života, preporuka je Američke akademije pedijatara.Namirnice bi trebalo da se uvode postupno u bebinu prehranu, a najbolje je da se počne sa kuvanim pasiranim povrćem poput pirea od šargarepe, krompira, kuvanih jabuka, banane ili kruške. Ali, ima namirnica koje detetu mlađem od godinu dana, nikako ne bi trebalo da se daju.
Med
Med može da sadrži otrovne spore botulizma. Dok je probavni trakt odraslih dovoljno snažan da spreči razvoj tih spora, bebin nije, pa može doći do razvoja toksina opasnih po život.
Kikiriki buter
Lepljiva masa kikiriki butera teška je za gutanje. Taj i slične premaze detetu ponudite kad malo poraste.
Kravlje mleko
Dok dete ne navrši godinu dana držite se majčinog ili veštačkog mleka za odojčad. Bebe ne mogu sasvim dobro da svare proteine iz kravljeg mleka. Osim toga, ono ne sadrži hranjive sastojke koje ima majčino mleko, a sadrži i minerale, koji mogu da oštete bubrege u razvoju.
Hrana koja bi takođe trebalo da se izbegava:
So
Bubrezi beba nisu dovoljno snažni, a i najmanja količina soli može da dovede do dehidracije.
Hrana s niskim procentom masnoće
Nije preporučljiva za mlađe od dve godine.
Nerazređeni sok od limuna, kivi, jagode, školjke, sirova jaja, veštački zaslađivači, viršle, kobasice pune masnoće i hrana s dodatim začinima.
Opasnost od gušenja
Zalogaji veličine graška najsigurniji su za bebe. Sve im sitno naseckajte ili usitnite mikserom, ne dajte da sisaju ništa veće od toga. Hrana koja je mala, ali tvrda, poput orašastih plodova, kokica, tvrdih bombona, suvog grožđa nije za bebe, jer bi mogla da zastane u grlu a to važi i za meke slatkiše.
Alergije
Lekari preporučuju da se hrana koja često izaziva alergije, poput one koja sadrži orašaste plodove ili jagode, ne daje bebama dok ne navrše jednu godinu, pa ni kasnije. Novu hranu najbolje je uvoditi u bebinu ishranu postepeno, s pauzom od nekoliko dana kako biste se uverili da se ne javlja negativna reakciju na obrok. Ukoliko je neka alergija uobičajena u vašoj porodici, konsultujte se s pedijatrom o tome kad i kako dati bebi hranu poput kravljeg mleka, orašastih plodova, pšenice, soje, ribe ili jaja.
Mera opreza u automobilu
Nikada nemojte da hranite bebu u automobilu. Zbog kočenja ili neravnog puta postoji opasnost da se dete zagrcne i počne da se guši.
Hrana za nežni stomačić
Bebi u dobu od šest meseci više nije dovoljno samo majčino ili veštačko mleko, već bi polako trebalo da se u njenu ishranu uvodi čvrsta hrana. Ali, postoje namirnice koje nikada ne bi smele da se daju detetu mlađem od godinu dana
Roditelji često nisu sigurni kakvu hranu mogu da daju bebi koja prelazi na čvrstu hranu. Nezavisno od toga da li majka doji, ili je beba na veštačkom mleku, doba za uvođenje druge hrane je od četvrtog do šestog meseca života, preporuka je Američke akademije pedijatara.Namirnice bi trebalo da se uvode postupno u bebinu prehranu, a najbolje je da se počne sa kuvanim pasiranim povrćem poput pirea od šargarepe, krompira, kuvanih jabuka, banane ili kruške. Ali, ima namirnica koje detetu mlađem od godinu dana, nikako ne bi trebalo da se daju.
Med
Med može da sadrži otrovne spore botulizma. Dok je probavni trakt odraslih dovoljno snažan da spreči razvoj tih spora, bebin nije, pa može doći do razvoja toksina opasnih po život.
Kikiriki buter
Lepljiva masa kikiriki butera teška je za gutanje. Taj i slične premaze detetu ponudite kad malo poraste.
Kravlje mleko
Dok dete ne navrši godinu dana držite se majčinog ili veštačkog mleka za odojčad. Bebe ne mogu sasvim dobro da svare proteine iz kravljeg mleka. Osim toga, ono ne sadrži hranjive sastojke koje ima majčino mleko, a sadrži i minerale, koji mogu da oštete bubrege u razvoju.
Hrana koja bi takođe trebalo da se izbegava:
So
Bubrezi beba nisu dovoljno snažni, a i najmanja količina soli može da dovede do dehidracije.
Hrana s niskim procentom masnoće
Nije preporučljiva za mlađe od dve godine.
Nerazređeni sok od limuna, kivi, jagode, školjke, sirova jaja, veštački zaslađivači, viršle, kobasice pune masnoće i hrana s dodatim začinima.
Opasnost od gušenja
Zalogaji veličine graška najsigurniji su za bebe. Sve im sitno naseckajte ili usitnite mikserom, ne dajte da sisaju ništa veće od toga. Hrana koja je mala, ali tvrda, poput orašastih plodova, kokica, tvrdih bombona, suvog grožđa nije za bebe, jer bi mogla da zastane u grlu a to važi i za meke slatkiše.
Alergije
Lekari preporučuju da se hrana koja često izaziva alergije, poput one koja sadrži orašaste plodove ili jagode, ne daje bebama dok ne navrše jednu godinu, pa ni kasnije. Novu hranu najbolje je uvoditi u bebinu ishranu postepeno, s pauzom od nekoliko dana kako biste se uverili da se ne javlja negativna reakciju na obrok. Ukoliko je neka alergija uobičajena u vašoj porodici, konsultujte se s pedijatrom o tome kad i kako dati bebi hranu poput kravljeg mleka, orašastih plodova, pšenice, soje, ribe ili jaja.
Mera opreza u automobilu
Nikada nemojte da hranite bebu u automobilu. Zbog kočenja ili neravnog puta postoji opasnost da se dete zagrcne i počne da se guši.