Hormoni su krivi za sve!

Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Hormoni su krivi za sve!

M. Pavković | 04. april 2011. 11:37 | Večernje novosti

Uticaj hormona na mozak toliko je jak da potiskuje želju, lepe manire, pa i zdrav razum, oni određuju društveni i ljubavno-seksualni život, karijeru, potrebu za potomstvom

v_310x186.jpg
Hormoni upravljaju našim životima

Ah, ti hormoni. Doslovce bi tako mogli da kažemo kada smo odlično raspoloženi, ili se razbesnimo, poželimo da napredujemo u karijeri, da vodimo ljubav, mazimo se, družimo sa prijateljima, putujemo u nepoznate predele, stanemo pred matičara i zasnujemo porodicu…
Mnogi naučnici, psiholozi, psihijatri, neurolozi, antropolozi izučavaju uticaj hormona na naše raspoloženje i svi su, manje- više, došli do identičnog zaključka i posle višedecenijskih istraživanja dokazali su svoje pretpostavke – hormoni su odgovorni baš za sve što nam se dešava u životu!

Njihov uticaj na mozak je toliko jak da potiskuje našu želju, volju, lepe manire, čak i zdrav razum. Oni nam određuju društveni i ljubavno-seksualni život, karijeru, potrebu za potomstvom. Od rada hormona zavisi kako ćemo da reagujemo na probleme, da li ćemo biti staloženi, agresivni, stidljivi, dominantni, ili povučeni.
Koji ste tip hormona?
Američka profesorka antropologije Helen Fišer duže od dve decenije proučava uticaj hormona na život. Do sada je realizovala desetine istraživanja i napisala nekoliko knjiga o tome, pojedine su postale čak svetski bestseleri. Najzanimljivija je njena teza o tome da sve osobe mogu da se svrstaju na nekoliko “tipova hormona” koji određuju kako ćemo se ponašati u svemu, pa i u ljubavi. Ova naučnica tvrdi da na emocije najviše uticaja imaju hormoni: testosteron, dopamin, seratonin i estrogen.

*
Dopamin osobe – istraživači

Oni su radoznalog i vedrog duha, večiti optimisti, društveni, komunikativni i otvoreni. Vrlo su radoznali, u stanju su da iznenada napuste sve i život promene iz korena. Na to ih navodi prirodna impulsivnost koja se ne manifestuje kroz agresivnost kao kod testosteron tipova, već u naglim i neočekivanim promenama. Odgovaraju im poslovi koji su inspirativni i kreativni, naročito ako uključuju putovanja, jer dopamin osobe obožavaju da upoznaju nove predele i ljude, a u ljubavi se najbolje slažu sa partnerima kod kojih takođe dominira hormon dopamin, jer su kao i oni uvek spremni na promene i dobar provod. Zaljubljive su prirode, brzo planu, ali se brzo i ohlade. Mana im je što idealizuju ljude, što su nestrpljivi i neodlučni.

* Seratonin - graditelji

Na osobe pod dejstvom seratonina možete se uvek osloniti, oni šire pozitivnu energiju, ali su mnogo umereniji od onih pod dejstvom dopamina. Njihova životna misija je da grade, i to u svakom smislu. Oni svesno i nesvesno spajaju ljude, temelj su u svojoj porodici, preduzeću i u društvu. Kada su emocije u pitanju vrlo su ozbiljni, uglavnom u dugoj vezi ili braku, apsolutno predani partneru i porodici, posvećeni ljubavi i izgradnji veze. Kao ljubavnici su nežni i nesebični, ali nedovoljno maštoviti. Odgovaraju im seratonin partneri, jer se najbolje razumeju sa sličnima. Umeju da uživaju u životu, ali se plaše promena, nepoverljivi su prema novim okolnostima i osobama, odgovaraju im poslovi iz oblasti ekonomije, bankarstva i tehnike.

m (1).jpg

* Estrogen - pregovarači

Iako su vrlo impulsivni i skloni promenama raspoloženja, osobe pod dejstvom estrogena su inteligentne i vešte diplomate.Najbolje se slažu sa onima pod dejstvom testosterona i u ljubavi i na poslovnom planu, jer sprovode u delo sve što oni zamisle, pa udruženi lako i brzo dolaze do uspeha. Intuitivni su, nasmejani, nežni, ali i nestrpljivi, sumnjičavi i nervozni. Skloni su raznim “scenama”, jer ne mogu da kontrolišu emocije, izlivima besa, plača, ljubavi i smeha. Potreban im je čvrst oslonac u životu, zato traže dominantnog partnera. Estrogen je ženski hormon, pa se takve dame odlikuju izrazitom ženstvenošću, dok “estrogen muškarci” mogu da deluju neodlučno i slabo u očima drugih. Šarmantni su i duhoviti, izuzetno elokventni, najuspešniji su u poslovima gde je potrebna veština pregovaranja, odgovara im profesija advokata, menadžera, predavača i lekara, jer vole da pomažu drugima.

* Testosteron – lideri

Muškarci pod dejstvom ovog hormona su izrazito muževni, dok su žene muškobanjaste i napadne. Generalno, osobe pod dejstvom testosterona su dominantne u svakom smislu, uvek nastoje da budu prve i zato se izdvajaju kao lideri. Ambiciozne su i ne prezaju ni od čega da ostvare svoje planove, često su sebične i sklone nipodaštavanju drugih. Uvek imaju jasan cilj i idu ka njemu, i u karijeri i u ljubavi. Tačno znaju kakav partner im odgovara i kada ga pronađu bez oklevanja zasnivaju porodicu. Izuzetno su dobri i maštoviti ljubavnici, strastveni i istrajni, međutim svoje zadovoljstvo uvek stavljaju na prvo mesto. Predani su porodici, kao i karijeri i prijateljima, na njih se može osloniti, stabilni su u emocijama, ali samo dok je onako kako oni žele. Kada im se neko suprotstavi, u stanju su da budu agresivni, osvetoljubivi i zlopamtila. Odgovaraju im profesije u kojima mogu da dominiraju, bave se politikom, često su na rukovodećim mestima u firmama, a mogu se naći i među slavnim umetnicima, sportistima, naučnicima i književnicima.

m.jpg

*Kako hormoni utiču na muškarce?

Kakvi su zaista muškarci, pokušala je da objasni i američki neuropsihijatar Loan Brizdejn u knjizi “Muški mozak”, koja muški doživljaj stvarnosti razlikuje od ženskog, zato što se muški i ženski mozak potpuno razlikuju od momenta začeća.
Naime, predstavnici jačeg pola, koji su pod dejstvom testosterona, odnosno “kralja muških hormona”, dominantni su, a bez obzira na to kako izgledaju, prati ih epitet zavodnika zbog njihovog karaktera alfa mužjaka. Imaju jak seksualni nagon, često menjaju partnerke, ali kada pronađu svoju idealnu polovinu, verniji su od svih drugih muškaraca.

*
Hormon vazopresinkod jačeg pola budi potrebu da beskompromisno štiti svoju teritoriju, zemlju, dom, partnerku, položaj u društvu i na poslu... U kombinaciji sa testosteronom doprinosi muževnosti, ali i agresivnosti.


* Hormon oksitocin
snižava nivo stresa i igra glavnu ulogu u emotivnom vezivanju za partnerku i decu. On je odgovoran za osećaj zaljubljenosti koji muškarca pretvara u dečaka željnog ljubavi i pažnje, kao i za pokazivanje nežnosti prema najbližima. * Hormon prolaktinsmanjuje seksualni nagon kod muškaraca čineći ga brižnim ocem i sinom, navodi ga da usred noći čuje bebin plač u drugoj sobi i instinktivno nasluti potrebe svojih potomaka.


* Kortizol
se naziva gladijatorom među hormonima, jer se aktivira kada je muškarac ugrožen i besan i daje mu snagu da izdrži sva iskušenja, kao i spremnost za borbu na život i smrt.


* Hormon androstenedion
čini ga neodoljivim zavodnikom, jer kroz kožu luči feromone, supstance koje seksualno privlače žene.


*
Hormon dopamin je pokretač dobrog raspoloženja, zabavljanja, uživanja. On aktivira pozitivno uzbuđenje, daje snagu i elan za poduhvate.


* Hormon estrogen
je „kralj ženskih hormona“, utiče na mozak muškarca u istoj meri kao i testosteron, ali obrnuto. Budi potrebu za maženjem, zbližavanjem, emotivnom vezom, brakom, zasnivanjem porodice.



 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
39.023
Oni su so života

1_zps1d781990.jpg


Hormoni su veza između psihe i tela, prirodni neurotransmiteri, koji putem nervnih završetaka prenose informacije od jedne do druge ćelije u organizmu. Imaju ogroman značaj na psihofizičko zdravlje, jer utiču na većinu procesa u organizmu.

Кreiraju raspoloženje, plodnost i starenje, daju i oduzimaju energiju, vraćaju vitalnost, lep izgled i blistavu kožu, jer podstiču aktivnost epidermalnih ćelija. Od njih zavisi kakav će nam biti metabolizam, koliko ćemo porasti, hoćemo li biti zdravi. Dok su u ravnoteži, gotovo da nismo ni svesni da postoje, ali svaki njihov disbalans dobro `prodrma` organizam. Smatraju se produktima žlezda s unutrašnjim lučenjem, ali ih luče i drugi unutrašnji organi i tkiva. Iako utiču na oba pola, ipak žene čine bližim prirodi od muškaraca...

- Psihofizičko zdravlje žene, lepotu i dinamiku starenja u dobroj meri kreiraju polni hormoni progesteron i estrogen, čiji nivo u kasnim tridesetim i ranim četrdesetim počinje da varira. Ali, do tada, zahvaljujući njima, kosa nam je sjajna, koža glatka, a kosti i krvni sudovi elastični. Dok je lučenje ovih hormona normalno i izbalansirano i mi se lepo osećamo i dobro izgledamo. Sа dolaskom menopauze nivo estrogena opada za 40 do 60 odsto, progesteron može da padne i na nulu, odnosno da ga uopšte nema, što često izaziva velike zdravstvene probleme - kažе za naš list dr Mirjana Velimirović, ginekolog Doma zdravlja `Savski venac` iz Beograda.

Ljubav i želja

U tim slučajevima preporučuje se dodavanje prirodnog progesterona u vidu preparata, injekcija, suplemenata na bazi konopljike, mace, ženšena, sladića, poljske preslice i kineske anđelike. Postoje i kreme s prirodnim progesteronom, čiji su uobičajeni sastojci soja i divlji jam.
Iako otkriven tek 2005. godine, oksitocin je postao veoma poželjan, jer slovi za hormon ljubavi, a dr Velimirović objašnjava i zašto:

- Oksitocin se uvek vezuje za polni želju, polni odnos, jer mu se koncentracija naglo povećava posle seksualnog čina. Što se više luči, partneri postaju privrženiji jedno drugom, i sve društvene, obrazovne ili ekonomske razlike, koje su do tada postojale - nestaju. Oksitocin se često naziva `krivcem` za brzo sklopljene brakove ili ishitrene odluke, jer se ispostavi da je ljubav bila kratkog daha, kao i vreme za koje je delovao ovaj hormon.

Naša sagovornica objašnjava da je interesantno da se ovaj hormon luči u različitim periodima kod žene i muškarca, kad su u ulozi budućih roditelja: telo žene posle porođaja je preplavljeno oksitocinom, što objašnjava njenu privrženost novorođenčetu. Budući očevi su snažnom uticaju oksitocina izloženi dok traje trudnoća, kada iskazuju veću pažnju, ljubav i nežnost prema ženi koja nosi njihovo dete.

Hrana za mozak

Dr Svetlana Jelić, endokrinolog i načelnica Odeljenja endokrinologije u Kliničko-bolničkom centru Bežanijska kosa,upozorava da važan uticaj na zdravlje velikog dela populacije imaju insulin i hormoni štitaste žlezde.

- Insulin je hormon koji luči pankreas i njegovo smanjeno lučenje može biti veoma opasno, jer dovodi do šećerne bolesti.Koliko će se lučiti insulina zavisi od toga koliko ima šećera u krvi: ako ima više šećera, onda će se lučiti više insulina i obrnuto - kaže dr Jelić.
U medicini insulin se naziva i master ili glavni hormon, jer deluje na sve ćelije organizma i većinu endokrinih i metaboličkih procesa. On je glavni hormon koji deluje na mozak i reguliše moždane funkcije, jer mozak ne koristi masti i proteine za metabolizam, već šećere. Inače, hormoni štitaste žlezde utiču i na rad srca, varenje, raspoloženje, kvalitet kože. Poremećaj u lučenju hormona štitaste žlezde češći je kod žena, može da oteža začeće i iznošenje trudnoće, a nekad se otkriva tek iz laboratorijskih analiza.

Radost i euforija

Nadbubrežna žlezda luči serotonin - hormon sreće i zadovoljstva,koji prethodi adrenalinu. Bez njega nema radosti srca, euforije, života, a prva asocijacija na ovaj hormon je - čokolada. Ta namirnica povećava nivo serotonina, što budi osećaj zadovoljstva.
U hormone koji regulišu raspoloženje spadaju i dopamin ineropinerfin, koji su odgovorni za stanje budnosti, uzbuđenja, mentalno rasuđivanje. Nizak nivo ovih hormona donosi depresivno raspolozenje, umor i slabu koncentraciju.Dopamin ima važnu ulogu i kada smo zaljubljeni, jer podstiče posvećenost partneru. Nalik njemu je endorfin - hormon privrženosti, koji se takođe luči u mozgu, a po svojstvima je sličan morfijumu: dovodi telo u stanje smirenosti, vodi stabilnijim odnosima i jačoj vezanosti.

Kortizon kao alarm

Većina stručnjaka hormone definiše kao hemijske glasnike koji nose poruke od žlezda u kojima se stvaraju do svih ćelija u tkivima i organima.
Oni su u stanju da konstantno održe koncentraciju svih hemikalija i elektrolita u telesnim tečnostima. Od mnogih podela postoji i ona na steroidne i peptidne hormone. Steroidni - zaduženi za brze reakcije tela tipa `bori se ili beži`, aktiviraju se prilikom opasnosti, a najvažniji je kortizol. Njima pripadaju hormoni za seksualno sazrevanje i seksualne funkcije (estrogen i testosteron).
Peptidni hormoni su lanci aminokiselina i daju dobar san,nivo koncentracije šećera u krvi, regulišu sagorevanje masti, formiranje i nadgradnju mišića, a najvažniji su insulin i hormon rasta.

Uticaj podneblja

Hormonalna struktura u organizmu zavisi od genetskih, bioloških, psiholoških faktora, ali i od podneblja. Žitelji Mediterana, zbog dužine i broja sunčanih dana imaju stabilniji nervni i emocionalni hormonalni sistem, pa su tolerantniji, ekstrovertni, brzo reaguju. Severnjaci su, pak, introvertni, više skloni razmišljanju, melanholični, flegmatični.

Danijela Kljajić
Izvor: Bilje i zdravlje
 
Natrag
Top