Homen: Odluke o odšteti za zatvorenike Golog otoka

[sendi]

Homen: Odluke o odšteti za zatvorenike Golog otoka

Tanjug |


Komisija Ministarstva pravde za obeštećenje donela je odluke o visini naknade štete za prvih 15 žrtava režima koje su rehabilitovane od nepravednih osuda u političkim procesima posle Drugog svetskog rata

BEOGRAD - Komisija Ministarstva pravde za obeštećenje donela je odluke o visini naknade štete za prvih 15 žrtava režima koje su rehabilitovane od nepravednih osuda u političkim procesima posle Drugog svetskog rata, izjavio je danas državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen.

Komisija je oštećenima, mahom zatvorenicima koji su kazne služili na Golom otoku, poslala sporazume o odšteti s predloženim iznosima na usaglašavanje i ukoliko ih prihvate, biće im isplaćeno ukupno 13,7 miliona dinara, objasnio je Homen i ukazao da je svih 15 osoba rehabilitovano odlukama suda tokom 2007. godine.

Ne želeći da otkriva imena političkih zatvorenika, Homen je naveo da im se obeštećenje dodeljuje zbog dana provedenih u zatvoru i oduzimanja građanskih prava.

Prilikom određivanja iznosa odštete Komisija se rukovodila rešenjima koja su prihvaćena u celom regionu, od sedam evra po danu provedenom u zatvoru.

Najniža odšteta iznosi 266.000 dinara i trebalo bi da je dobije žena koja je godinu dana provela na Golom otoku 1950, dok je najviša naknada od dva miliona dinara ponuđena političkom zatvoreniku koji je u tom zatvoru proveo 2.920 dana - od 1949. do 1956.

Pravo da podnesu zahtev za naknadu štete, prema rečima državnog sekretara, imaju sve rehabilitovane osobe. Sudovi u Srbiji su za nepunih pet godina od početka primene Zakona o rehabilitaciji, rehabilitovali 1.870 ljudi, naveo je on i napomenuo da je Komisija koja je počela rad u februaru do sada primila 190 zahteva za naknadu štete.

Rehabilitacija, koja je osnov za naknadu štete, podrazumeva poništenje sudskih presuda kojima su žrtvama političkog progona, zbog neslaganja s tadašnjim režimom, bili oduzeti čast i ugled, sticanje prava na penzijski staž i mesečnu novčanu naknadu, na zdravstvenu zaštitu, na vraćanje konfiskovane imovine ili obeštećenje i pravo na rehabilitacionu naknadu.

 

[sendi]

Odšteta za Goli otok nije adekvatna

Odšteta za Goli otok nije adekvatna


Dokazi torture ponekad se neočekivano pojave da akademika Dragoslava Mihailovića podsete na muke koje je preživeo

Akademik Dragoslav Mihailović (1930) razgovarao je sa advokatom o mogućnosti podnošenja odštetnog zahteva Ministarstvu pravde za vreme koje je proveo kao politički zatvorenik od 1950. do 1952. godine, od čega je 15 meseci bio na zloglasnom Golom otoku. Ova nedavno osnovana komisija poslala je 15 predloga sporazuma o odšteti nekadašnjim političkim zatvorenicima, mahom onima koji su bili zatočeni na Golom otoku.

Jedan zatvorski dan plaćaće se sedam evra u dinarskoj protivvrednosti što je, kažu u Ministarstvu pravde, rešenje prihvaćeno u regionu. Odšteta se isplaćuje živim zatvorenicima, uz preduslov da su prethodno rehabilitovani. Zvanični podatak ne postoji, ali pretpostavlja se da u Srbiji živi između 150 i 200 zatočenika sa Golog otoka.

– Sedamsto i neki dinar po danu, to nije adekvatno imajući u vidu torturu koja se sprovodila na Golom otoku. Srbija je u velikom zakašnjenju kada je reč o ovom pitanju, primera radi Hrvatska je svoje građane koji su bili zatvoreni na Golom otoku obeštetila početkom devedesetih godina prošlog veka a Slovenija 1996. godine – kaže Mihailović koji je sam rehabilitovan krajem 2006. godine.

Pre nego što je poslat na Goli otok, on je pet i po meseci proveo u istražnom zatvoru u Ćupriji, Kragujevcu i na Adi Ciganliji u Beogradu. Uhapšen je 15. septembra 1950. godine.

– Bilo je to praktično administrativno kažnjavanje, bez suda, jednostavno su nas sproveli na Goli otok. Povrh svega, Udba mi je zakinula mesec dana zatvora jer su u papirima upisali da sam uhapšen 17. oktobra 1950. godine, pa sada treba da dokazujem da sam uhapšen ranije nego što tamo piše – priča Mihailović.

Dokazi torture na Golom otoku ponekad se neočekivano pojave da ga podsete na muke koje je preživeo. Tako je Mihailović 2009. godine imao saobraćajnu nesreću, automobil u kojem se nalazio se prevrnuo, pa su mu prilikom pružanja pomoći u bolnici lekari otkrili stare ožiljke na kostima. Na snimcima se jasno videlo da je davno imao četiri polomljena rebra. Moglo je to biti samo na Golom otoku, što je u uslovima tamošnje torture izdržao na nogama.

Kako kažu u Ministarstvu pravde, u poslatim sporazumima najniža odšteta iznosi 266.000 dinara i ponuđena je zatvorenici koja je 1950. bila na Golom otoku, a najviša oko dva miliona dinara i ponuđena je zatočeniku koji je bio u ostrvskom logoru od 1949. do 1956. godine.

Politika

 

[sendi]

Milioni odštete za "golootočane"

[h=1]Milioni odštete za "golootočane"
[/h] Izvor: Večernje novosti



Beograd -- Trinaest nekadašnjih "golootočana" dalo je saglasnost na sporazume o naknadi koje im je ponudila Komisija za rehabilitaciono obeštećenje.

​

Tokom sledeće nedelje očekuju se još dve potvrde, pa će prvih 15 rehabilitovanih biti i isplaćeni. "Za ovih 15 odšteta iz budžeta je izdvojeno 13,7 miliona dinara, koji će biti uplaćeni vrlo brzo, čim se završe birokratske procedure", kažu u Ministarstvu pravde za "Novosti".
Komisija je počela da radi u februaru ove godine, i ovo su prvi rezultati primene izmenjenog Zakona o rehabilitaciji, koji podrazumeva novčane naknade za osuđenike u političkim procesima posle Drugog svetskog rata.

Do sada im je stiglo skoro 200 zahteva, a iz dana u dan pristižu novi. Prvi će biti isplaćeni osuđenici iz vremena obračuna sa "ibeovcima", među kojima je i osam žena. Neki od njih imaju i po 85 godina.

Jedan zatvorski dan računa se, inače, oko 700 dinara. Najmanji iznos dobiće "golootočanka" iz Padinske Skele, koja je 1950. godinu provela iza rešetaka. Za nju je predviđena naknada od 266.000 dinara. Najveću odštetu dobiće čovek koji je u zloglasnom Titovom kazamatu bio od 1949. do 1956. Za to će dobiti nešto više od dva miliona dinara.

 

[sendi]

Još 11 zahteva žrtava Golog otoka

Još 11 zahteva žrtava Golog otoka

V. C. S. |


Visina nadoknade ne zaustavlja isplate odštete nevino osuđen ima koji su robijali na Golom otoku. Do sada isplaćeno 13,7 miliona dinara. Dosta zahteva odbijeno


Goli otok

POSLE prvih 15 sporazuma koje je Komisija za rehabilitaciono obeštećenje sklopila sa nevino osuđenima koji su robijali na Golom otoku, kako "Novosti" saznaju, napravljeno je još 11 sporazuma za bivše golootočane. Od toga, njih četvoro već je pristalo na ponuđene iznose.

Za prvih 15 sporazuma Ministarstvo je dalo nalog za isplatu 13,7 miliona dinara, i procedura isplate je u toku. Za novih 11 sporazuma u budžetu je već izdvojeno 9,7 miliona.

Inače, Komisiji je do sada stiglo više od 300 zahteva za odštetu.

- Ima dosta onih koji su za odbijanje, jer osobe nisu rehabilitovane ili odštetu traže ljudi koji nisu njihovi najbliži srodnici - kažu u Ministarstvu.

Komisija je počela da radi u februaru ove godine, i iz dana u dan stiže sve više zahteva. Pre nepunih mesec dana bilo ih je 190, a sada je broj bezmalo dupliran.

Njoj se obraćaju ne samo golootočani, već i ostali koji su osuđeni u montiranim sudskim procesima kao politički neprijatelji komunističkog režima, posle Drugog svetskog rata.

Prilikom obračuna odšteta zatvorski dan je računat 700 dinara. Najmanji iznos, od 266.000 dinara, zasad je dobila jedna "golootočanka" koja je godinu dana provela iza rešetaka.

Najveća nadoknada otišla je u ruke čoveku koji je na ozloglašenom jadranskom otoku proveo sedam godina - nešto više od dva miliona dinara.

Protiv ovakvih, kako su rekli, mizernih odšteta, pobunilo se Udruženje golootočana Srbije, koje je tražilo minimalno 3.000 dinara po danu, koliko danas po zakonu "košta" jedan zatvorski dan za sve koji su se nevini našli iza rešetaka.

ČAST VRATILO 1.870 LJUDI
IZMENE Zakona o rehabilitaciji donete su prošle godine i oštećeni ili njihovi naslednici mogu da podnose zahteve u narednih pet godina. Rehabilitacija, osim prava na odštetu, podrazumeva i poništenje sudskih presuda kojima su im oduzeti čast i ugled, sticanje prava na penzijski staž i mesečnu novčanu naknadu, na zdravstvenu zaštitu, kao i na vraćanje konfiskovane imovine. Sudovi širom Srbije su za nepunih pet godina, ukupno rehabilitovali 1.870 ljudi. Ovi postupci vode se pred višim sudovima.