Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
U Amsterdamu se ne osećate kao stranac, jer je mnogo lakše videti pripadnike svih mogućih rasa, sa svih kontinenata, nego čistog Holanđanina.
U gradu živi više od 180 nacija, što potvrđuju i ulice po kojima ćete čuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuče u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora.
Amsterdam ili “Severna Venecija”, kako ga neki nazivaju, jedan je od retkih gradova, u ovom svetu opterećenom novcem, gde se ljudi još uvek zaljubljuju i venčavaju iz proste ljubavi, bez računica, što može dok ga ne posetite da začudi s obzirom na to da je Holandija jedna od sedam najrazvijenijih zemalja sveta.
Već iz vazduha, pre sletanja aviona na ogromni amsterdamski aerodrom Šipol, zemlja lala, kanala i muzeja, elegantnih kuća specifične arhitekture, izaziva ushićenje, koje će malo splasnuti kad u prvom kontaktu shvatite da su Holanđani dosta hladan i odmeren narod.
No, neka vas to ne obeshrabri, jer ova izuzetno uređena kraljevina, kojom već duže vreme vladaju žene, nije bez razloga stecište turista iz celog sveta, ali i imigranata svih nacija i boja, koji daju poseban pečat zemlji čiji je najveći deo ispod površine mora. ... ko je ovde stranac
U Amsterdamu se ne osećate kao stranac, jer je mnogo lakše videti pripadnike svih mogućih rasa, sa svih kontinenata i neretko iz afričkih plemena nego čistog Holanđanina. U gradu živi više od 180 nacija, što potvrđuju i ulice po kojima ćete čuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuče u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora.
Put kroz Amsterdam vodi nas od veličanstvenog viševekovnog zdanja Centralne železničke stanice, ka jednom od tri glavna trga, Damu, u starom jezgru grada. Ime je dobio od dela složenice imena grada, Dam, što znači brana. A ona prva, kada se otimao komad po komad zemlja od mora, podignuta je još u 13. veku. Amstel, inače i ime popularnog piva, potiče od imena reke na kojoj se pružio Amsterdam, a njegovi stanovnici će vam reći da nikada nije zabeleženo kada se „l“ otkotrljalo u „r“. Neki se šale da su ga možda „pojele“ patke koje bezbrižno jezde prvim prokopanim polukružnim kanalom Sigel, odakle se potom širila mreža kanala, ljudskih ruku delo, koji danas dosežu čak 100 kilometara dužine.
Ali, niko više o tom „r“ i ne brine, jer u Amsterdam čovek dolazi da vidi bar deo živopisnih zdanja smeštenih na 70 ostva i pređe nekim od čak 1.000 mostova.
I u ove prohladne dane kolorit, zdanja, načičkani restorani, pabovi, dijamantska jevrejska četvrt, odmah uz otmeni advokatski kraj, pa umetničke kolonije, ukazuju na pažnju njegovih stanovnika koja je posvećena svakom detalju, i nastojanju da se svakodnevni život učini što udobnijim i prijatnijim.
Sa oduševljenjem bacamo pogled na kuće podignute odmah iznad kanala, sa mestom za parkiranje njihovih stanovnika u ionako uskim ulicama. Čovek poželi da se nastani tu negde, iznad vode, kojom krstare mnogobrojni vodeni taksiji, čamci, raznorazni brodići, koji daju dinamiku i unose novi život u viševekovna arhitektonska rešenja. Mesta za uzdah
Naišli smo na toliko mesta koja izmamljuju uzdahe ili uzvike oduševljenja, jer su zdanja grandiozna u svojoj nepretencioznosti. Takav je i kraljevski dvor na trgu Dam, uz koga se pruža za mnoge interesantan muzej voštanih figura Madam Tiso. Iznenađenje je da je i dvor dostupan isto koliko i Tiso, jer oko njegovog zdanja nema ni ograde ni stražara i možete slobodno leđima potražiti oslonac na suverensku palatu u kraćem odmoru. Ili pak, dok posmatrate na trgu okupljene glumce preobučene u Van Goga, srednjovekovne vitezove ili jezivu Smrt koja maše svojom kosom privlačeći turiste da se slikaju za evro–dva.
U kući Ane Frank, koja je samo ugao od spomen-vatre fotoaparat je zabranjen, a među prevedenim u spomen-kući pod brojem 263 i „knjiga Ane Frank“ na srpskom. Kasnije nam je vlasnik starog paba na trgu Voterlo, gde je smešena kuća - muzej čuvenog flamanskog srednjevekovnog majstora Rembranta, ispričao da „neke“ grize savest jer se sačuvala i priča da su Nemcima potkazivali Jevreje - za bicikl.
Bicikl je, kako smo se uverili, najdraže prevozno sredstvo stanovnika ove zemlje. Voze ga svi, i u Amsterdamu, kao i svim ostalim holandskim gradovima. Pored nas je, iako je tog dana bilo hladno, prohujalo nekoliko raznosača marihuane na biciklu čiji su sandučići ispred volana imali nacrtani list marihuane, kojima su inače iscrtani i mnogobrojni suveniri od tradicionalnih holandskih klompa, magneta za frižider, do majica i kapa.
Mnogi ne odole replici kuće Ane Frank, ali ni one velikog Rembranta, za koju smo saznali interesantnu istoriju. Slikar je kuću u elitnom kraju kupio po tada astronomskoj ceni od 4.000 guldena, a suma je premašivala, kojeg paradoksa, njegove prihode od slika. Na kraju ju je Rembrant izgubio u sporu sa zajmodavcima i zelenaši su uzeli svoj danak. Cene „suncokreta“
Ljubitelji umetnosti skoro sa strahopoštovanjem ulaze u ovu kuću, na čijem je vrhu smeštena grafička radionica i atelje u kojima je stvarao tvorac „Noćne straže“. Odatle kanalima uz zdanje kraljevske Opere, koja u večerenjim satima liči na dvorac iz bajki, umetničkom i biznis kolonijom prestižnog dela Amsterdama, stižemo do državnog Rijks muzeja, koji čuva neka od Rembrantovih dela, a najveći broj nećete naći ni u njegovoj kući, ni u Amstrdamu, jer su rasuta po svetu. I onda iza Rijksa, koji je impozantna građevina, koju otkrivate iz daljine po dva velelepna tornja, idemo nezaobilaznim putem ka delima možda najčuvenijeg Holanđanina Vinsenta van Goga.
Zgrada je novijeg datuma, ali kroz nju posetioci hode s neskrivenim ushićenjem u susretu sa delima zlosrećnog genija. Naslikao je neverovatnih 800 slika i nacrtao 850 crteža. Stajemo ispred čuvenog autoportreta posle koga je Van Gog sebi odsekao uvo, pa „Žitna polja“, „Suncokreti“, „Ulice Pariza“... A uz nenadmašna platna, sakupljena zahvaljujući potomcima njegovog brata Tea, i remek-dela njegovih savremenika, ljudi sa kojima se veliki umetnik družio - Mone, Renoar, Tuluz Lotrek, Kurbe...
Po objašnjenju kustosa, za života je Van Gog prodao samo jednu sliku za oko 30 dolara. Tridesetog marta 1987. godine na aukciji u londonskom Sotbiju prodata je jedna od šest njegovih slika sa suncokretima za 39,85 miliona dolara. To je najveća suma koja je do tada bila plaćena za jednu sliku. Rekord je oboren već oktobra 1998. kada je njegov „Autoportret” prodat za čak 65 miliona dolara.
Ljubitelji savremenog stvaralaštva svakako bi trebalo da zavire i u muzej Stedelijk, a da biste stekli potpuni utisak o ovom gradu obiđite i dom u 20. veku izumrle aristokratske porodice Van Loom, koji vam dočarava unutrašnjost tipične amsterdamske kuće minulih vremena.
Specifičnost ovog grada su i kuće na vodi, zapravo manji brodovi ili splavovi koji su načičkani po brojnim kanalima i ovaj vid stanovanja je toliko popularan da su gradski oci u jednom trenutku rekli stop i ograničili njihov broj. Mnoge od 2.500 kućica na vodi se izmeštaju s kanala na kanal.
Još jedan podatak nas je zapanjio - Amesterdam zapravo više i nije pravi primorski grad koji zapljuskuju talasi Severnog mora, kao u prošlosti. Naime, nasipima su deo mora pretvorili u jezero Ijsel more, u koje se sada uliva Amstel.
No, čitav obilazak Amsterdama morate krunisati noćnim izlaskom, a prestižni deo grada za to je Rembrantov trg, omiljeno okupljalište turista i stanovnika Amsterdama. Čitav trg nanizan je kafeima, pabovima, internacionalnim restoranima, u kojima vam ne preporučujemo da probate biftek od noja. Ka raznovrsnim mestima noćnog izlaska jure buljuci turiste, a ekscentrici koji preplavljuju Amsterdam kreću uglavnom ka andergranud mestima.
Uz čuvene ulice za zabavu sa devojkama u izlozima, pa ko voli nek izvoli, tu su i brojni teatri, bioskopi, muzeji seksa. Ovaj deo se naslanja uz sam zid romanskog zdanja Stare crkve i za Holanđane to su mesta koja se otvoreno posećuju, jer ovde nema razlika, oni su tolerantni i prihvataju sve manjinske i marginalizovane grupe.
U Amsterdamu ćete sresti na ulici i prosjake, ali i lopove. Obavezno čvrsto držite torbice i novčanike jer će vam trebati i kad vas konobar obavesti da četiri kafe i dve kisele vode u kafiću u kom ste ih popili koštaju blizu pedeset evra.
Muzeji za svačiji ukus
Na nekih 800.000 stanovnika u samom gradu imate 42 muzeja, 141 galeriju i tridesetak pozorišta u kojim se izvode predstave, baleti i alternativni performansi.
Izbor je neverovatan i kako god doživljavali umetnost, u Amsterdamu ćete nesmunjivo pronaći muzej koji će zadovoljiti vaš ukus. Od nezaobilaznih remek-dela zlatnog veka holandskog slikarstva u narodnom muzeju Rajks, do moderne umetnosti muzeja Stedelijk, preko muzeja filma, štamparije, pozorišta i fotografije. Nezaobilazni su muzeji u holandskom nacionalnom stilu kao muzej Hajnekena i u sličnom stilu muzej Ajaksa, najpoznatijeg amsterdamskog fudbalskog tima. Naravno, tu je i Muzej na vodi, muzeji seksa, erotike, muzej sprava za mučenje, tropski muzej i muzej jevrejske kulture...
Randevu s princezom
U vodiču kroz grad piše: Ako nemate vremena da zakažete sastanak sa holandskom princezom Maksimom, ne brinite, možete je videti kad god poželite odmah pored Kajli Minog, u muzeju Madam Tiso, na trgu Dam. A ako to ne zadovoljava vaš prefinjeni ukus, u ovom muzeju se uvek možete zabaviti posmatrajući Rembranta kako slika, u realnoj veličini i zastrašujuće uverljivo. Za mnoge je pak najživotnija čuvena Dženifer Lopez.
Ulica krivih kuća
Ako vas interesuje krstarenje kanalima tek onda ćete se naslušati zanimljivosti. Prvo što je nama privuklo pažnju bila je Ulica krivih kuća (Street of Leaning Houses), desetak kuća četvorospratnica koje su greškom podignute nakrivo pa najviše podsećaju na neki fazon iz crtanog filma, ali su i dalje veoma funkcionalne i koriste se za stanovanje.
Amsterdam - Neki gledaju na njega kao na još jednu severnu Veneciju, drugima je to grad greha i lake zabave, jer ga poistovjećuju s Ulicom crvenih fenjera i coffee-shopovima u kojima se nesmetano konzumira marihuana Holandija sebe proglašava ´najtolerantnijom zemljom na svijetu´, te prima na hiljade izbjeglica. Ovaj multikulturni i multireligijski milje omogućio je da se u Amsterdamu razviju slobodno novinarstvo, trgovina, pa čak i židovska filozofija. Čak 50% građana ovoga grada nisu porijeklom Holanđani, a u gradu živi čak 120-ak različitih nacionalnosti. Pored raznih muzeja, u Amsterdam možete posjetiti i slavni Muzej seksa, te Vondelpark u kojem je, npr. dopušteno voditi ljubav, ali nije dopušteno šetati pse bez povoca, jer smeta prolaznicima. Najstariji dio grada je De Wallen, u kojem se nalazi neslavna ´ulica crvenih svjetiljki´, u kojoj je prostitucija našla svoje mjesto kao ugledna profesija. Ovaj dio grada nastao je kao spoj tradicionalne potrage mornara za damama noći i želje da se sve ozakoni i oporezuje. U tom smislu, Holanđani su sve ozakonili, na šok i divljenje ostatka svijeta, kao što je slučaj i s coffee-shopovima u kojima se, iako se nazivaju kafićima, uglavnom konzumira marihuana, donedavno zabranjena gotovo svuda u svijetu.
Amsterdam je poznat po nakrivljenim kućama sa velikim prozorima i uskim ulazima
Amsterdam, svojim imidžom bučnog i šarenog grada, magnetski privlači turiste iz celog sveta. Nalazi se na ušću reke Amstel i ispresecan je velikim brojem uskih ulica i kanala.
Grad je moguće obići biciklom ili peške. Bicikli su jedan od zaštitnih znakova Amsterdama, a kažu da ih ima duplo više od automobila.
Najpoznatiji gradski trg se zove Dam. Ludih 60-ih bio je sastajalište pripadnika hipi pokreta iz celog sveta. Čini se da je njihov duh i dalje prisutan tu i zaslužan za odličnu atmosferu. Trg je i pozornica za brojne ulične zabavljače.
O bogatoj kulturi i istoriji Amsterdama svedoče brojni muzeji. Inače, tematika muzeja je raznolika, od istorijskih i umetničkih do muzeja seksa, piva, marihuane... Zanimljiv je i muzej dijamanata, u čijoj blizini se nalazi i fabrika za njihovu obradu. Ovde može puno da se nauči o rezanju, poliranju i kvalitetu ovog vrednog kamenja. Obrada jednog jedinog karata može trajati ceo dan, a da biste postali stručnjak za obradu potrebno je više od 15 godina.
Čelnici grada razmatraju izmeštanje četvrti "Crvenih fenjera" iz centra Amsterdama
Najveća atrakcija u Amsterdamu je "Četvrt crvenih fenjera" koja se nalazi nedaleko od trga Dam. Dok hodate ovim neobičnim ulicama, možete u izlozima gledati famozne prodavačice ljubavi iz svih delova sveta i svih starosnih dobi. Osim kupovanja ljubavi, ovo mesto je poznato i po ludoj zabavi kao što je gledanje seksa uživo ili striptiz transvestita. Međutim, čelnici grada već uveliko planiraju izmeštanje ove četvrti iz centra Amsterdama. Njihov cilj je sprečavanje trgovine ljudima i prekomerne upotrebe droge. Umesto bordela, otvoriće ekskluzivne tržne centre. Ako ovaj zakon zaista zaživi," nikad više neće biti isti.
Podjednako zanimljivi su i "kofi šopovi", gde umesto kafe dobijate cenovnik lakih droga koje se mogu kupiti i konzumirati na licu mesta. Osim ovih opijata aktuelne su i takozvane magične pečurke. Postoje različite vrste, od slabijih koje izazivaju salve smeha do jakih koje dovode do ozbiljnih halucinacija. Poznat je slučaj mlade Francuskinje koja se prošle godine, posle upotrebe pečuraka, ubila.
Milioni ljudi širom Holandije oblače nešto narandžasto i slave "Kraljičin dan"
U Amsterdamu živi oko 700.000 stanovnika i 150 različitih nacija. Holanđani su ljubazni domaćini i 85% njih govori engleski tako da sporazumevanje ne predstavlja problem.
Prava je privilegija posetiti Amsterdam na "Kraljičin dan" nacionalni praznik koji Holanđani slave 30. aprila. Tada se na ulicama okupi oko milion ljudi da proslave ovaj praznik, koji je ustvari rođendan preminule kraljičine majke. Ako želite da se bar na trenutak osećate kao "domaći" sve što treba da uradite je da obučete nešto narandžasto.
Amsterdam - Grad crvenih fenjera, fudbala i provoda
Amsterdam - Grad crvenih fenjera, fudbala i provoda
Grad seksa, muzeja, kanala i definitivno dobre zabave. Party destinacija Evrope broj 1.
Simboli Amsterdama grad kanala - severna venecija, seks, provod, umetnost, fudbal... Amsterdam je jedan on najlepših i najneobičnijih gradova Evrope. Grad u kome je sve dozvoljeno, party grad u kome se održavaju fenomenalne žurke po klubovima i diskotekama koje traju i do 9 ujutro . „Grad na vodi”, „Rembrantov grad”, „severna Venecija”, kako ga još popularno nazivaju, osvojiće vas jednostavnim i pristupačnim ljudima. Legalna droga, čuveni kofi (cofee) šopovi, poznati klubovi čine Amsterdam jednom od top party destinacija u svetu.
Amsterdam je muzej na otvorenom, riznica znamenitog istorijskog nasledja iz 17.veka, nesvakidašnjih gradjevinskih ostvarenja, uskih fasada različitih boja, 1500 mostova, nebrojanih kanala, čamaca koji plove neprestano.
Amstredam je sa više od 40 muzeja, 140 galerija, mnoštvom kanala i mostova, kulturni i umetnički centar Evrope.
Top 5 Muzej Van Gogh - Poseduje najveću kolekciju Van Gogovih slika i crteža na svetu.
Red light district - Ulica crvenih fenjera – Crvena četvrt poznata po lakim narkoticima i prostituciji. Pravi Sin city, gde možete dobiti šta god poželite ako ste spremni da za to platite.
Rajks muzej (Rijksmuseum) - ono što je za Pariz Luvr, to je Rajks muzej za Amsterdam.
„Devet ulica” - jedinstveno iskustvo šopinga u Amsterdamu. Raznovrstan izbor prodavnica dizajnirane obuće, udobni kafići, specijalizovane prodavnice će vas oduševiti i šarmirati...
Stadion Ajaksa - ponos i dika ljubitelja fudbalske igre Amsterdama i cele Holandije.
Među gradovima Evrope koje treba posetiti ovog proleća svakako je Amsterdam. Holandska prestonica čuvena je po brojnim kanalima i muzejima, plantažama lala, znamenitim ljudima koji su u njemu živeli, fabrikama dijamanta i piva, ali i po nesputanoj zabavi.
Ova izuzetno uređena kraljevina, kojom već duže vreme vladaju žene, nije bez razloga stecište turista iz celog sveta, ali i imigranata svih nacija i boja, koji daju poseban pečat zemlji čiji je najveći deo ispod površine mora. Amsterdam je jedan od retkih gradova Evrope u kome ćete se najmanje osećati kao stranac, jer ovde živi više od 180 nacija.
Iako važi za najtolerantniji grad u Evropi, u kome je legalizovano korišćenje lakših droga, morate znati da za holanđane Amsterdam predstavlja prvenstveno kulturni i umetnički centar, a ne grad nesputane zabave.
Na nekih 800,000 stanovnika u samom gradu imate 42 muzeja, 141 galeriju i tridesetak pozorišta u kojim se izvode predstave, baleti i alternativni perfomansi, kojih je ovde na pretek tokom cele godine. Možete ugoditi sebi plovidbom nekim od četiri glavna gradska kanala, odakle ćete za 20 evra imati najlepši pogled na Amsterdam
GRAD ZABAVE I KULTURE
Ulica „crvenih fenjera“: Nema turiste koji bar iz znatiželje nije prošetao čuvenom ulicom u kojoj se okupljaju "prodavačice ljubavi“
U gradu ima više od pedeset muzeja, a najpopularniji su "Stedelijk“, Muzej savremene umetnosti, "Van Gog“ sa stalnom postavkom, Muzej voštanih figura "Tiso“ i originalne pivare "Hajneken“. Izbor je neverovatan i kako god doživljavali umetnost, u Amsterdamu ćete nesmunjivo pronaći muzej koji će zadovoljiti vaš ukus.
Od nezaobilaznih remek-dela zlatnog veka holandskog slikarstva u narodnom muzeju Rajks, do moderne umetnosti muzeja Stedelijk, preko muzeja filma, štamparije, pozorišta i fotografije. Nezaobilazni su muzeji u holandskom nacionalnom stilu kao muzej Hajnekena i sličnom stilu muzej Ajaksa, najpoznatijeg amsterdamskog fudbalskog tima.
Naravno, tu je i Muzej na vodi, muzeji seksa, erotike, muzej sprava za mučenje, tropski muzej i muzej jevrejske kulture... Turistima je interesantan i Muzej brodova koji ima najveću kolekciju plovila u svetu, s eksponatima u prirodnoj veličini, kao i kuća u kojoj se tokom nacističke okupacije skrivala devojčica Ana Frank i tu napisala dnevnik koji se smatra jednim od najpotresnijih ratnih svedočanstva.
Glavni prolećni događaj u Amsterdamu je Festival "Kvins dej", koji se tradicionalno održava 30. aprila. Tog dana grad je obučen u narandžastu boju, koja je, inače, simbol kraljevske porodice
U PROVOD NA BICIKLI
Noćni život u Amsterdamu predstavlja pravi izazov. Postoji više od pedeset bioskopa, pozorišta u kojima se predstave igraju i na engleskom jeziku, koncerti klasične muzike se izvode u prelepim, osvetljenim, parkovima.
Idealno mesto za šetnju je pored reke Amstel, a za šoping tržni centri na trgu Dam i „Vesterstrit market“, u koji stiže roba iz prodavnica koje su se zatvorile, pa su cene jako povoljne. Za večernju zabavu posetite barove u delu grada koji se zove Jordan.
Pre nego što krenete u obilazak grada kupite u nekom od turističkih informativnih centara "amsterdam kard“, karticu koja će vam obezbediti popust u javnom prevozu, restoranima, muzejima Jednodnevna košta 33 evra, a dvodnevna 43 evra. Takođe, iskusni turisti savetuju da je u razgledanje grada najbolje ići pešice ili biciklom.
Glavni grad istoimene najsevernije holandske provincije, sa preko 50 hiljada studenata, muzejima, pozorištima i urbanim party šmekom. Iznad Hroningena nema dalje, tvrde Holanđani. Kafei u Hroningenu ne znaju za kraj radnog vremena, ali to nije jedini razlog za dolazak.
Izvor: B92
Photo: EikeR / Flickr
Provincija Hroningen koja je prilično ravno tle, promenila je svoj profil zahvaljujući ljudskoj intervenciji i uzdignućima građenim u borbi protiv vode. Na vrhu njih uglavnom se nalaze crkva i groblje. Predeo je bogat plovnim putevima i soskim domaćinstvima.
Hroningen. Lokalci ga nazivaju samo Stad (grad), a sebe Stadjers i daleko su poznati kao škrtice. Smatra se najvećim (lokalno stanovništvo će reći i jedinim) gradom severnog dela Holandije.
Kao praznik grada slavi se 28. avgust (Bommenberend), dan kada je grad odbranjen od vojske minsterskog biskupa.
Obeležje grada predstavlja toranj crkve Svetog Martina, Martinitoren, poznat i kao d'Olle Grieze (stari sivi). Smešten je kod trga Grote Markt
U okviru crkve Svetog Martina nalazi se Prinsenhof , iza kojeg je Prinsentuin bašta iz 17. veka. Sastoji se iz dela sa ružama, biljem i sunčanim satom na ulazu u baštu. Dichters in de Prinsentuin je poznati ivent na kome se okupljaju pesnici i čitaju svoju poeziju na otvorenom. Nedaleko se nalazi Vismarkt, prostoran pravougaoni trg.
Gradom najviše cirkulišu bicikli. S obzirom da je poslednjih par godina proglašen najbiciklističkijim gradom Holandije, Hroningen je najbolje temeljno razgledati na biciklu. To je ujedno i najjeftinija, najbrža i najlakša opcija. Vodite računa, često ih kradu.
Hroningen je kulturni epicentar severne Holandije. Muzeji, arhitektura, pozorišta, galerije, dizajn. Arhitektura grada predstavlja opozit starog i modernog. Waagstraatcomplex je kompels smešten u centru grada. Sastoji se iz prizemnih i jednospratnih kuća i prodavnica, izgrađenih u 17.veku. U velikom delu grada preovlađuju moderne zgrade.
Groninger Museum¸ gradski muzej preko puta glavne stanice, izgrađen u postmodernističkom stilu, sastavljen iz tri različita dela, kolorističan, oblikom podseća na brod. Projektovao ga je italijanski arhitekta Alesandro Mendini.
Od nedavno u Hroninengu možete zakoračiti i u Het Nederlands Stripmuseum, jedini strip muzej u Holandiji. Prostor je isparčan na 3 dela: deo za klince, odrasle i strip eksperte. Videćete proces nastanka stripa, a moći ćete i da učestvujete u pravljenju istog.
Niemeyer Tabaksmuseum može biti interesantan za duvanske ovisnike i za one koje interesuje istorija pajpova i tabakera.
Ako na ulici naletite na kolosalne kabine dekorisane umetničkim slikama, slobodno ih posetite. To su javni toaleti unutar kojih ćete se osećati kao u minijaturnoj galeriji. Nose naziv Urinoir Rem Koolhaas i predstavljaju zajednički projekat 2 vrhunska umetnika, arhitekte i fotografa.
Sigurno ćete sresti i hiper glomaznu, markantnu žensku figuru, 8 metara visoku. Nosi naziv Ultra i delo je umetnice Silvie B. Na prvi pogled deluje kao simbol ženstvenost sa svim ženskim atributima: fino bledo lice, visoke jagodice, privlačna kosa, pirsing ispod donje usne. Međutim ako je duže posmatrate spazićete da figura ima svoje nedostatke i da deluje kao neproporcionalna lutka.
Hroningen neguje pozorišnu umetnost. Svakog avgusta u gradu se održava pozorišni festival na otvorenom. Hroningen ima i jaku alternativnu underground scenu.
Železniča stanica u Hroningenu nije samo mesto gde ćete hvatati voz. Ubraja se u atrakcije grada sa dekorativnim plafonima i 6 metara visokim lampionom od kovanog gvožđa.
Sa Velikog trga razlivaju se šoping ulice. Najreprezentativnija ulica za tu vrstu manije je Folkingestraat, sa nadžidžanim malim radnjama gde možete kupiti sve od internacionalne klope do knjiga i krpica.
Skoro svaki dan u centru Hroningena može prolutati pijacama. Voće, povrće, cveće, riba... Stanovnici su ludi za nedeljnim buvljim pijacama, na kojima vlada potpuni haos. Najveća se nalazi 5 km južno od grada, u mestu Eelde.
Postoji više opcija za klabing. Većina barova nudi stadardna holandska piva, mada su internacionalna, naročito belgijska, sve više prisutna. Dosta barova nema fiksno radno vreme, pa ćete lako naleteti na one koje rade od 0-24. Ako ste u fazonu da posetite kofišopove, na raspolaganju je nekoliko odličnih.
Drie Gezusters je kafić gigantskih razmera sa pet ulaza, koji kombinuje luksuz velikog kafića i party šmek. Ulica sa velikim izbora mesta sa živom muzikom je Peperstraat.
U centru grada nalazi se sijaset kafića na otvorenom, otvorenih od ranog proleća do kasne jeseni.
Specijalitet Hroningena je Groninger koek, vrsta ražanog kolača koji se najčešće kupuje za doručak. Probajte različite ukuse: sa dodatkom đumbira, oraha, suvog grožđa.
Stanovnici gradića Staphorsta u blizini Amsterdama nemaju televizore, zabranjeno im je da psuju, a žene ne nose pantalone.
Izvor: FoNet, Blic
Reč je o mestu sa 16.000 stanovnika, uglavnom tradicionalnih kalvinista, koji u potpunosti poštuju načela Džona Kalvina, protestantskog teologa i reformiste rođenoga pre 500 godina.
U skladu s kalvinističkim načelom da Bog može da se slavi samo radom i da je lenjost najveći greh, stanovnici Staphorsta žive skromno kao njihovi preci pre nekoliko vekova.
Više od 80 odsto njih nema televizor jer ne žele da spoljni hedonistički svet remeti njihove živote. Nedeljom se dva puta okupljaju u crkvi. U gradu tada ne vozi javni prevoz, a prodavnice su zatvorene.
Turistima koji Staphorst obilaze zbog živopisnih stanovnika i načina života savetuje se da ne dolaze nedeljom, jer je tada sve zatvoreno. Eutanazija, abortus i istopolni brakovi, koje je Holandija legalizovala prva u svetu, u Staphorstu su tabu teme.
Na poslednjim lokalnim izborima pobedila je Hrišćanska stranka, koja ženama zabranjuje da se nalaze na javnim funkcijama.
U istraživanju koje je sproveo holandski turist biro VVV Nederland, Mastriht je zauzeo četvrto mesto najgostoljubivijih gradova Holandije.
Izvor: B92
Photo: BK59 / Flickr
Na samom jugu Holandije, u brdovitoj pokrajini Limburg, leži Mastriht, a stanovnici Mastrihta diktiraju burgundski životni program: uživanje u hrani i životu! Šoping groznica i bogata istorija glavni su turistički aduti grada.
Reka Mas (Meza), odvojene male radnje, i ušuškane (nekad i strme) uličice krase profil grada. Grad se dosta razlikuje od ostalog dela Holandije. To se prvo zapazi na reljefu koji je, za razliku od ostatka Holandije, brdovit.
U nedavno sprovedenom istraživanju koje je sproveo holandski turist biro VVV Nederland, Mastriht se našao na četvrtom mestu najgostoljubivijih gradova Holandije.
Zajedno sa Nejmehenom, Mastriht važi za najstariji grad Holandije. To je i veliki studentski grad sa poznatim univerzitetom i visokim školama. Simbol grada je i kameni most preko reke Mas, St Servaas Brug, koji datira iz 1280.
Mastriht neguje bogatu kulturnu tradiciju. Veliki broj galerija, pozorišta, ateljea, bioskopa, muzeja. Kulturni program je šarolik: festivali, karnevali, dani poezije, performansi.
Kroz Mastriht se najviše cirkuliše biciklom, mada je i gradski prevoz jako dobro organizovan i povezan sa svakim delom grada. Grad je moguće razgledati i iz jednog drugačijeg ugla – sa reke Mas. Da biste od Amsterdama stigli do Mastrihta potrebno je nešto manje od 30 € i oko 2 i po sata vožnje.
Centar grada dva velika trga: Vrijthof (Frejthof) i Markt. Trgom Vrijthof
Pre McDonald's-a nalazi se sat koji je glavno mesto ugovaranja sastanaka u gradu. Lokalci obično kažu ‘Ik zie je onder de klok’ (Vidimo se ispod sata). Na trgu Vrijthof održava se i popularni tradicionalni karneval.
Drugi veliki trg je Markt. Na samom centru poglede privlači zgrada gradske većnice iz 17. veka. Trg je ipak poznatiji po pijacama. Vrijdagmarkt (Frejdahmarkt) se održava petkom i najpoznatija je pijaca u Mastrihtu, koja dovlači veliki broj kupaca iz okoline, naročito iz Belgije. Mirisi svežeg voća i povrća, cveća i nešto manje prijatan miris sveže ribe, razležu se ovom atraktivnom pijacom.
Muzeji
Bonnefantenmuseum raspolaže bogatom kolekcijom slika i skulptura iz razdoblja 1200-1650. Na prvom spratu su izložena dela velikih flamanskih baroknih majstora Pitera Paula Rubensa, Antonisa van Dejka i Jakoba Jordansa. Na drugom spratu savremena umetnost i instalacije modernih mladih umetnika iz Holandije, Belgije, Švajcarske, Austrije. Ulaz je 7.5 €. Adresa: Avenue Céramique 250.
Natuurhistorisch Museum (Prirodno istorijski muzej). U njemu su prikazani fosili najrazličitijih oblika i dimenzija koji svedoče o razvoju Limburga u proteklih 300 miliona godina. Ulaz 4.5 €. Adresa: De Bosquetplein 7.
Na južnoj strani trga Vrijthof nalazi se muzej Spaans Gouvernement. Naziv je dobio po španskom kralju Karlu V koji je u periodu od 1520. do 1550. ovde redovno boravio. U muzeju ćete videti odaje dekorisane nameštajem, srebrom, porcelanom i slikama iz 18. veka. Ulaz je 3 €.
Šoping
U Mastrihtu je šoping pravi hit. Najrazličitije radnje (šik, trendi i autentične) razbacane su po ulicama Mastrihta. U centu grada dominiraju pešačke ulice, bez buke i haosa. Čak i po kišovitom vremenu šoping ne predstavlja problem zahvaljujući velikim tržnim centrima.
Mosae Forum je smešten blizu Markta, a trospratna zgrada tržnog centra Entre Deux obiluje radnjama popularnih modnih kuća.
U Mastrihtu će šoping ovisnici pronaći svoje utočište. Neke od popularnih šoping ulica su Rechtstraat – ulica kojoj se pripisuje ruralni karakter. Najviše se prodaju odeća, antikviteti, knjige, afrička umetnost. Nekoliko pekarskih radnji i prijatnih restorana. Hoogbrugstraat je mirna ulica bez šljaštećih reklama u kojoj ćete uz laganu šetnju uživati u šopingu.
Ponedeljkom po podne većina prodavnica je zatvoreno. U toku godine jednom ili dvaput mesečno organizuju se popularne koopzondagen kada sve prodavnice rade nedeljom.
Kuhinja
Specijalitet Mastrihta je limburgse vlaai koji najviše podseća na tortu. Za fil se najčešće koriste kajsije, višnje, jabuke, ogrozd ili šljive.
U restoranima vlada široka ponuda internacionalne kuhinje, kineske, grčke, italijanske, indonežanske. Na meniju ćete moći da birate između tradicionalnih, klasičnih i nesvakidašnjih jela.
U Mastrihtu se svakako ide u neki od kofišopova. The Mississippi boat je jedan od atraktivnijih. Izgrađen je na velikom brodu na reci Mas i prestavlja pravi izazov za turiste.
Smeštaj
Stayokay Maastricht – hostel u ulici Maasboulevard. Sa krova hostela, gde se najčešće sedi uz popodnevno pivo, puca pogled na reku Mas. Cena prenoćišta od 21 € po osobi.
Cafeshamrock je hostel u ulici Brusselsestraat, u samom jezgru grada. Cena prenoćišta od 20 €.
Hip Hotel St. Martenslane Maastricht, u centru grada, dobro dizajniran, spada u grupu srednje skupih hotela.
Design Hotel Eden je udaljen svega 5 minuta od centra, raspolaže neobično dizajniranim sobama.
U sendviču između Haga i Roterdama leži grad plavog porcelana, rodno mesto i izvor inspiracije slikara Vermera, grad sa bogatom srednjovekovnom istorijom pretečenom u velelepna zdanja.
Izvor: B92
Photo: juanRubiano / Flickr
U provinciji Južna Holandija, nalazi se Delft čiji je naziv izveden od glagola delven (kopati), što ukazuje na to da je nastao kao naselje na veštačkom kanalu.
Kanal Schie (Shi) prolazi kroz sam grad i predstavlja vezu sa Roterdamom i Hagom koji su odmah u komšiluku. Stereotipna vožnja kanalima kojima plutaju veliki lokvanji, i ovde nailazi na veliki odziv turista.
Delf je rodno mesto velikog holandskog slikara Johanesa Vermera koji je slikao žanr scene postavljene u enterijerima. Poznata je njegova 'Devojka sa bisernom minđušom', dok je na platnu 'Pogled na Delft', suptilnim odabirom boja i linija ovekovečio svoj rodni grad. Sahranjen je u Staroj crkvi (Oude kerk).
Atrakcije
Veliki simboli grada su Stara i Nova crkva. Za ulaz u obe srkve treba izdvojiti po 3.30 €.
Nieuwe kerk ili Nova crkva visine oko 110 m, predstavlja drugi po visini toranj u Holandiji. Ko želi, može da savlada 460 stepenika i da se počasti prostranim, vrtoglavom pogledom na ušuškani, skockani grad.
U crkvi su sahranjeni članovi vladajuće dinastije i otac nacije, Vilem Oranjski (1533-1584), predvodnik Holanđana u pobuni protiv Španaca. Prinsenhof (nekada manastir, danas muzej) bio je Vilemov letnjikovac na čijim stepenicama je ubijen. Ubistvo je izvršio Baltazar Herarts, izričiti protivnik otcepljenja od Španije.
Oude kerk ili Stara crkva je gotsko zdanje i ujedno najstarija crkva Delfta, pomalo nakrivljena, smeštena u samom centru, izgrađena 1246. Iste godine Delft je zvanično dobio prava grada od grofa Vilema II. Crkva je visoka 75 m, a na stranu se naginje 2 m. U Staroj crkvi su sahranjeni slikar Vermer i izumitelj mikroskopa Antoni van Leuenhuk.
Markt je jedan od najvećih trgova u Evropi (120 x 50). Pravougaonog je oblika, s jedne strane omeđen Novom crkvom, a sa druge gradskom kućom Stadhuis čiji se izgled nakon velikog požara 1536, u više navrata menjao. Oko trga smeštene su najstarije kuće Delfta.
Photo: Jar0d / Flickr
Delft je na daleko poznat po manufakturama za proizvodnju plavog porcelana i keramike, koje su svojevremeno bile veliki konkurenti kineskom porcelanu. Za podrobnije informacije posetite Porceleyne Fles, jedinu preostalu fabriku tog tipa. Zainteresovani se mogu oprobati u oslikavanju vaza ili tegli.
Delftska modro plava i tipični simboli Holandije (vetrenjače, lale i klompe) prepliću se na gotovo svakom suveniru.
Molen de Roos je jedina preostala vetrenjača od njih 50 koje su postojale u gradu u kojima se proizvodilo brašno. Ako vidite plavu zastavicu koja se viori, to je znak da je poseta mlinu dozvoljena.
Ljubitelji umetnosti mogu posetiti Het Vermeer Centrum u kojem će se, kroz reprodukcije, citate, aparate iz 17. veka kao što je kamera opskura, ali i uz video bimove i touchscreen-ove, upoznati sa životom i stvaralaštvom Johanesa Vermera.
Ako vas zanima kako izgleda 'Devojka sa bisernim zubima', posetite galeriju Kunstkop umetnika Renea Jakobsa koji je inspirisan Vermerovim platnom napravio novu verziju slike, dodajući devojci osmeh Maraje Keri. Galerija je ujedno i atelje, i slikar vam neće zamerati ako u toku slikanja bacite pogled na platno preko njegovog ramena.
Lambert van Meerten muzej na 2 sprata sa stilskim nameštajem i kolekcijom slika, sa japanskim i kineskim porcelanom i sobama u duhu 17. veka. Ulaz je 3.5 €.
Legermuseum je vojni muzej sa bogatom kolekcijom oružja i uniforme. Upotreba oružja kroz vekove, dočarana je uz pomoć obučenih lutki, nosila, sprava, ispisainih informacija. Preko kamenog doba, luka i strele, pištolja na kremen, pa preko Drugog svetskog rata, do modernih strategija ratovanja.
Sinagoga. Nekadašnja sinagoga izgrađena je 1862. kao svetilište na osnovu projekta Leona Vinkela. U njoj se nalazi izložba posvećena jevrejskim žrtvama iz Drugog svetskog rata.
Museum Nusantara. Stalna postavka ilustruje istoriju i veze između Holandije i Indonezije u vremenskom razdoblju od 400 godina. Ulaz je 3.5 € .
Šta jesti?
Neki od tipično holandskih specijaliteta su ukusni stroopwafels – vafl kolači sa filom od karamele, dropjes – slatko slane bombone crne boje. Veoma je popularan holandski sir, usoljena riba (haring), sitni komadići čokolade ili šećera koji se posipaju preko namaza na sendviču (hageslag).
Tradicionlano jelo nosi naziv hutspot i predstavlja jednostavan miks krompira, šargarepe i luka. Prisutna je i internacionalna kuhinja, pre svega indonežanska, italijanska i kineska. Pivo je piće br. 1 u kombinaciji sa tradicionalnim pomfritom.
Kako stići?
Od aerodroma Spihol u Amsterdamu do Delfta potrebno je 40 minuta vozom. Druga opcija je aerodrom u Roterdamu koji je na samo 6 km od Delfta.
U Delftu postoje dve železničke stanice od kojih je jedna blizu centra. Od Amsterdama do Delfta sat vremena vožnje i 11 €, od Roterdama 15 minuta za 3 €, a od Haga samo 10 minuta i 2 €.
U Amsterdamu se ne osećate kao stranac, jer je mnogo lakše videti pripadnike svih mogućih rasa, sa svih kontinenata, nego čistog Holanđanina. U gradu živi više od 180 nacija, što potvrđuju i ulice po kojima ćete čuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuče u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora
Autor: Dragan Milivojević Izvor: Ekonomist
Photo: gramz / Flickr
Amsterdam ili “Severna Venecija”, kako ga neki nazivaju, jedan je od retkih gradova, u ovom svetu opterećenom novcem, gde se ljudi još uvek zaljubljuju i venčavaju iz proste ljubavi, bez računica, što može dok ga ne posetite da začudi s obzirom na to da je Holandija jedna od sedam najrazvijenijih zemalja sveta.
Već iz vazduha, pre sletanja aviona na ogromni amsterdamski aerodrom Šipol, zemlja lala, kanala i muzeja, elegantnih kuća specifične arhitekture, izaziva ushićenje, koje će malo splasnuti kad u prvom kontaktu shvatite da su Holanđani dosta hladan i odmeren narod.
No, neka vas to ne obeshrabri, jer ova izuzetno uređena kraljevina, kojom već duže vreme vladaju žene, nije bez razloga stecište turista iz celog sveta, ali i imigranata svih nacija i boja, koji daju poseban pečat zemlji čiji je najveći deo ispod površine mora. ... ko je ovde stranac
U Amsterdamu se ne osećate kao stranac, jer je mnogo lakše videti pripadnike svih mogućih rasa, sa svih kontinenata i neretko iz afričkih plemena nego čistog Holanđanina. U gradu živi više od 180 nacija, što potvrđuju i ulice po kojima ćete čuti i jezike koji pomalo neverovatno zvuče u srednjovekovnoj atmosferi grada ispred koga se lome talasi Severnog mora.
Put kroz Amsterdam vodi nas od veličanstvenog viševekovnog zdanja Centralne železničke stanice, ka jednom od tri glavna trga, Damu, u starom jezgru grada. Ime je dobio od dela složenice imena grada, Dam, što znači brana. A ona prva, kada se otimao komad po komad zemlja od mora, podignuta je još u 13. veku. Amstel, inače i ime popularnog piva, potiče od imena reke na kojoj se pružio Amsterdam, a njegovi stanovnici će vam reći da nikada nije zabeleženo kada se „l“ otkotrljalo u „r“. Neki se šale da su ga možda „pojele“ patke koje bezbrižno jezde prvim prokopanim polukružnim kanalom Sigel, odakle se potom širila mreža kanala, ljudskih ruku delo, koji danas dosežu čak 100 kilometara dužine.
Ali, niko više o tom „r“ i ne brine, jer u Amsterdam čovek dolazi da vidi bar deo živopisnih zdanja smeštenih na 70 ostva i pređe nekim od čak 1.000 mostova.
I u ove prohladne dane kolorit, zdanja, načičkani restorani, pabovi, dijamantska jevrejska četvrt, odmah uz otmeni advokatski kraj, pa umetničke kolonije, ukazuju na pažnju njegovih stanovnika koja je posvećena svakom detalju, i nastojanju da se svakodnevni život učini što udobnijim i prijatnijim.
Sa oduševljenjem bacamo pogled na kuće podignute odmah iznad kanala, sa mestom za parkiranje njihovih stanovnika u ionako uskim ulicama. Čovek poželi da se nastani tu negde, iznad vode, kojom krstare mnogobrojni vodeni taksiji, čamci, raznorazni brodići, koji daju dinamiku i unose novi život u viševekovna arhitektonska rešenja. Mesta za uzdah
Naišli smo na toliko mesta koja izmamljuju uzdahe ili uzvike oduševljenja, jer su zdanja grandiozna u svojoj nepretencioznosti. Takav je i kraljevski dvor na trgu Dam, uz koga se pruža za mnoge interesantan muzej voštanih figura Madam Tiso. Iznenađenje je da je i dvor dostupan isto koliko i Tiso, jer oko njegovog zdanja nema ni ograde ni stražara i možete slobodno leđima potražiti oslonac na suverensku palatu u kraćem odmoru. Ili pak, dok posmatrate na trgu okupljene glumce preobučene u Van Goga, srednjovekovne vitezove ili jezivu Smrt koja maše svojom kosom privlačeći turiste da se slikaju za evro–dva.
U kući Ane Frank, koja je samo ugao od spomen-vatre fotoaparat je zabranjen, a među prevedenim u spomen-kući pod brojem 263 i „knjiga Ane Frank“ na srpskom. Kasnije nam je vlasnik starog paba na trgu Voterlo, gde je smešena kuća - muzej čuvenog flamanskog srednjevekovnog majstora Rembranta, ispričao da „neke“ grize savest jer se sačuvala i priča da su Nemcima potkazivali Jevreje - za bicikl.
Bicikl je, kako smo se uverili, najdraže prevozno sredstvo stanovnika ove zemlje. Voze ga svi, i u Amsterdamu, kao i svim ostalim holandskim gradovima. Pored nas je, iako je tog dana bilo hladno, prohujalo nekoliko raznosača marihuane na biciklu čiji su sandučići ispred volana imali nacrtani list marihuane, kojima su inače iscrtani i mnogobrojni suveniri od tradicionalnih holandskih klompa, magneta za frižider, do majica i kapa.
Mnogi ne odole replici kuće Ane Frank, ali ni one velikog Rembranta, za koju smo saznali interesantnu istoriju. Slikar je kuću u elitnom kraju kupio po tada astronomskoj ceni od 4.000 guldena, a suma je premašivala, kojeg paradoksa, njegove prihode od slika. Na kraju ju je Rembrant izgubio u sporu sa zajmodavcima i zelenaši su uzeli svoj danak. Cene „suncokreta“
Ljubitelji umetnosti skoro sa strahopoštovanjem ulaze u ovu kuću, na čijem je vrhu smeštena grafička radionica i atelje u kojima je stvarao tvorac „Noćne straže“. Odatle kanalima uz zdanje kraljevske Opere, koja u večerenjim satima liči na dvorac iz bajki, umetničkom i biznis kolonijom prestižnog dela Amsterdama, stižemo do državnog Rijks muzeja, koji čuva neka od Rembrantovih dela, a najveći broj nećete naći ni u njegovoj kući, ni u Amstrdamu, jer su rasuta po svetu. I onda iza Rijksa, koji je impozantna građevina, koju otkrivate iz daljine po dva velelepna tornja, idemo nezaobilaznim putem ka delima možda najčuvenijeg Holanđanina Vinsenta van Goga.
Zgrada je novijeg datuma, ali kroz nju posetioci hode s neskrivenim ushićenjem u susretu sa delima zlosrećnog genija. Naslikao je neverovatnih 800 slika i nacrtao 850 crteža. Stajemo ispred čuvenog autoportreta posle koga je Van Gog sebi odsekao uvo, pa „Žitna polja“, „Suncokreti“, „Ulice Pariza“... A uz nenadmašna platna, sakupljena zahvaljujući potomcima njegovog brata Tea, i remek-dela njegovih savremenika, ljudi sa kojima se veliki umetnik družio - Mone, Renoar, Tuluz Lotrek, Kurbe...
Po objašnjenju kustosa, za života je Van Gog prodao samo jednu sliku za oko 30 dolara. Tridesetog marta 1987. godine na aukciji u londonskom Sotbiju prodata je jedna od šest njegovih slika sa suncokretima za 39,85 miliona dolara. To je najveća suma koja je do tada bila plaćena za jednu sliku. Rekord je oboren već oktobra 1998. kada je njegov „Autoportret” prodat za čak 65 miliona dolara.
Ljubitelji savremenog stvaralaštva svakako bi trebalo da zavire i u muzej Stedelijk, a da biste stekli potpuni utisak o ovom gradu obiđite i dom u 20. veku izumrle aristokratske porodice Van Loom, koji vam dočarava unutrašnjost tipične amsterdamske kuće minulih vremena.
Specifičnost ovog grada su i kuće na vodi, zapravo manji brodovi ili splavovi koji su načičkani po brojnim kanalima i ovaj vid stanovanja je toliko popularan da su gradski oci u jednom trenutku rekli stop i ograničili njihov broj. Mnoge od 2.500 kućica na vodi se izmeštaju s kanala na kanal.
Još jedan podatak nas je zapanjio - Amesterdam zapravo više i nije pravi primorski grad koji zapljuskuju talasi Severnog mora, kao u prošlosti. Naime, nasipima su deo mora pretvorili u jezero Ijsel more, u koje se sada uliva Amstel.
No, čitav obilazak Amsterdama morate krunisati noćnim izlaskom, a prestižni deo grada za to je Rembrantov trg, omiljeno okupljalište turista i stanovnika Amsterdama. Čitav trg nanizan je kafeima, pabovima, internacionalnim restoranima, u kojima vam ne preporučujemo da probate biftek od noja. Ka raznovrsnim mestima noćnog izlaska jure buljuci turiste, a ekscentrici koji preplavljuju Amsterdam kreću uglavnom ka andergranud mestima.
Uz čuvene ulice za zabavu sa devojkama u izlozima, pa ko voli nek izvoli, tu su i brojni teatri, bioskopi, muzeji seksa. Ovaj deo se naslanja uz sam zid romanskog zdanja Stare crkve i za Holanđane to su mesta koja se otvoreno posećuju, jer ovde nema razlika, oni su tolerantni i prihvataju sve manjinske i marginalizovane grupe.
U Amsterdamu ćete sresti na ulici i prosjake, ali i lopove. Obavezno čvrsto držite torbice i novčanike jer će vam trebati i kad vas konobar obavesti da četiri kafe i dve kisele vode u kafiću u kom ste ih popili koštaju blizu pedeset evra.
Muzeji za svačiji ukus
Na nekih 800.000 stanovnika u samom gradu imate 42 muzeja, 141 galeriju i tridesetak pozorišta u kojim se izvode predstave, baleti i alternativni performansi.
Izbor je neverovatan i kako god doživljavali umetnost, u Amsterdamu ćete nesmunjivo pronaći muzej koji će zadovoljiti vaš ukus. Od nezaobilaznih remek-dela zlatnog veka holandskog slikarstva u narodnom muzeju Rajks, do moderne umetnosti muzeja Stedelijk, preko muzeja filma, štamparije, pozorišta i fotografije. Nezaobilazni su muzeji u holandskom nacionalnom stilu kao muzej Hajnekena i u sličnom stilu muzej Ajaksa, najpoznatijeg amsterdamskog fudbalskog tima. Naravno, tu je i Muzej na vodi, muzeji seksa, erotike, muzej sprava za mučenje, tropski muzej i muzej jevrejske kulture...
Randevu s princezom
U vodiču kroz grad piše: Ako nemate vremena da zakažete sastanak sa holandskom princezom Maksimom, ne brinite, možete je videti kad god poželite odmah pored Kajli Minog, u muzeju Madam Tiso, na trgu Dam. A ako to ne zadovoljava vaš prefinjeni ukus, u ovom muzeju se uvek možete zabaviti posmatrajući Rembranta kako slika, u realnoj veličini i zastrašujuće uverljivo. Za mnoge je pak najživotnija čuvena Dženifer Lopez.
Ulica krivih kuća
Ako vas interesuje krstarenje kanalima tek onda ćete se naslušati zanimljivosti. Prvo što je nama privuklo pažnju bila je Ulica krivih kuća (Street of Leaning Houses), desetak kuća četvorospratnica koje su greškom podignute nakrivo pa najviše podsećaju na neki fazon iz crtanog filma, ali su i dalje veoma funkcionalne i koriste se za stanovanje. Bitna osobenost grada na kanalima je svesno stvorena, autohtona, “građanska arhitektura”, uz neverovatnu izrezbarenost starim građevinama renesanse i gotike, do poznog klasicizma.
