Hoće li vetrenjača prohujati sa vihorom

[sendi]

Hoće li vetrenjača prohujati sa vihorom

Od osam vetrenjača, koliko ih je bilo u Melencima, ostala je sačuvana samo jedna, nazvana Bošnjakova, koja je od 1991. pod zaštitom države. Izgrađena 1890. godine ona je najstarija i spada među retke preostale u Banatu. Pošto je oronula, svojevremeno je odlučeno da bude rekonstruisana, da bi i dalje nove generacije podsećala na jedno davno vreme kada je bila u upotrebi. Ali, ne lezi vraže! Dve godine nakon završene druge faze rekonstrukcije, nekadašnji simbol vojvođanske ravnice počeo je da se urušava.
Predsednik Mesne zajednice Melenci Ivica Milivojev veli da su seoski čelnici ranije odlučili da učine nešto kako bi sačuvali ovo obeležje prethodne epohe. Raspisali su javni konkurs za zakup vetrenjače, na kom su pobedila braća Ostojin, vlasnici sada već čuvenog etno restorana “Trofej”, smeštenog kraj magistralnog puta između Zrenjanina i Beograda. Planirali su oni da prošire delatnost u Melencima, baš kod vetrenjače, koja bi, kako je zamišljeno, bila muzej, a pored nje bi se nalazili prateći objekti za turiste. Pre aražmana po kom su braća ugostitelji zakupili vetrenjaču na 99 godina, utanačena je i njena rekonstrukcija. Ministarstvo kulture uložilo je u te svrhe novac, pa su obavljene dve, od četiri faze adaptacije. Zavod za zaštitu spomenika kulture u Zrenjaninu izradio je projekat sanacije i nadzirao je izvođenje radova. Međutim, dve godine posle okončanja posla, pojavile su se pukotine na zidu, a u unutrašnjosti je počeo da se obrušava malter, odnosno čerpić, autohtoni građevinski materijal od zemlje. O razlozima urušavanja još uvek se nagađa.
Stručnjaci Zavoda se pravdaju da su, nakon završetka druge faze, ključevi predati zakupcu i da je do oštećenja moglo da dođe usled nebrige. S druge strane, zakupci odbacuju pretpostavke da je nebriga dovela do problema, i najavljuju da će gradnja etno centra biti nastavljena ako vetrenjača bude zaista obezbeđena. U Zavodu za zaštitu spomenika kulture napominju da šteta od urušavanja nije velika i da nije ugrožena statika objekta, što je najvažnije.
- Uzroci mogu biti različiti. Prozori na vetrenjači su zatečeni otvoreni, prošla godina je bila duplo vlažnija od višegodišnjeg proseka, a vlaga je mogla da krene i iz zemlje, pa da se leti kondenzuje na zidovima. Uostalom, i danas do mlina ne može da se dođe jer okolo leži duboka voda - poručuju iz zrenjaninskog Zavoda i navode da bi tek posle stručnog veštačenja bili utvrđeni pravi razlozi unutrašnjeg urušavanja posle rekonstrukcije.
Ž. Balaban

Umro izvođač radova

Kuriozitet u ovoj priči jeste i to da je radove u prvoj fazi, koji mogu da budu sporni, izvodilo pančevačko preduzeće “Radus”. Ako se i utvrdi da je ono odgovorno za izvesne propuste, teško da će bilo ko snositi posledice, jer je vlasnik umro, a firma, navodno, više ne postoji.

Dnevnik

 

[sendi]

Evropska platforma protiv vetrenjača

Evropska platforma protiv vetrenjača

Bilo da je reč o Belgiji, Britaniji, Holandiji ili Francuskoj, scenario je uvek isti – tamo gde počnu da niču moderne vetrenjače, lokalno stanovništvo organizuje borbu protiv njihove gradnje

Smetnja ili blagodet: savremene vetrenjače za proizvodnju električne energije


Brisel – Dok svet bez daha iščekuje nove vesti iz Japana gde još traje drama izazvana oštećenjem nuklearke u Fukušimi, a nadležni u Evropskoj uniji preispituju sopstvenu energetsku politiku upotrebe nuklearki, čudno zvuči podatak da u Evropi jača pokret protiv gradnje vetrenjača. Ali ko bi i zašto imao nešto protiv korišćenja vetra za proizvodnju struje?
Odgovor glasi – Evropska platforma protiv izgradnje vetrenjača koja obuhvata 473 udruženja iz 21 države, dobro povezane sa srodnim organizacijama u SAD, Kanadi i Meksiku. U Belgiji najviše udruženja protiv gradnje vetrenjača ima u Valoniji, gde je u 21. veku izgrađeno nekoliko takozvanih – farmi sa vetrenjačama.
Bilo da je reč o Belgiji, Britaniji, Holandiji ili Francuskoj, scenario je uvek isti – tamo gde počnu da niču moderne vetrenjače, lokalno stanovništvo organizuje borbu protiv njihove gradnje. „Buka od njihovog okretanja je nesnosna. Vibracije takođe. Njihova blizina koja je ispod zakonskog minimuma umanjila mi je vrednost kuće i imanja za 20 do 30 odsto”, objasnio nam je Gido Novelo, profesor u penziji i aktivista u jednom od desetina belgijskih udruženja građana.
Prema belgijskom zakonu razdaljina između vetrenjače i najbliže kuće ne sme da bude manja od 1.500 metara iz zdravstvenih razloga, jer izaziva stres, umor, poremećaj sna i srčane probleme, ali kako tvrde aktivisti iz okoline Namura u Valoniji, tamo su vetrenjače podignute preblizu kućama.
Oni objašnjavaju da njihova zabrinutost za očuvanje okolnog izgleda nije samo nostalgični san, već se pozivaju na Konvenciju o zaštiti pejzaža iz Firence. Jedan od predloga valonskih društava je premeštanje vetrenjača na obalu Severnog mora u Flandriju. Evropska platforma protiv vetrenjača zahteva moratorijum na njihovu gradnju, kao što su ga nedavno proglasile vlasti Južnog Tirola u Italiji, u nameri da očuvaju divan planinski pejzaž.
Stručnjaci u Evropi i SAD istražuju sve negativne uticaje koje vetrenjače mogu da imaju na čoveka, ali kada je reč o pojedinim vrstama ptica selica po njih su posledice često fatalne. Kada jato ptica uleti u polje sa vetrenjačama stotine stradaju od njenih ogromnih metalnih krakova koji se okreću. Svaka vetrenjača je neprijatelj ptica, a neke su sagrađene baš na tradicionalnim koridorima ptica selica, pa se ptičje žrtve broje hiljadama.
Moderne vetrenjače nisu ni nalik romantičnim srednjevekovnim mlinovima, već su to metalne grdosije čiji oštra krila imaju raspon od 45 do 75 metara. Kada ne duva vetar, vetrenjače rade na gas, pa stoga aktivisti tvrde da one zapravo ne smanjuju emisiju ugljen dioksida.
Upravo je smanjenje zagađenja i korišćenje čistih tehnologija jedan od evropskih prioriteta u ovom veku, a u čiste tehnologije ubrajaju se kako vetrenjače, tako i nuklearne elektrane. Logično zvuči da je sada sudbina evropskih nuklearki posle ovih poslednjih događaja u Japanu upitna, ali kakva budućnost očekuje vetrenjače?
Sudeći prema pritužbama lokalnog stanovništva čija se imanja graniče sa farmama vetrenjača, i sve višem stepenu njihove organizovanosti, treba očekivati žestok otpor gradnji novih kompleksa ovih modernih fabrika struje u čitavoj Evropi.

Politika

 

[sendi]

Ko će platiti skupu struju iz vetrenjača

Ko će platiti skupu struju iz vetrenjača


Ceh priključivanja vetroelektrana na elektroenergetski sistem će platiti svi kupci struje i to po ceni od 13 evrocenti, upozorava Elektroprivreda Srbije.

Nije tačno to što tvrdi Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA) da će kilovat-čas struje dobijene iz vetroelektrana biti jeftiniji od uvoznog. Kilovat-čas iz vetra, uz dodatne troškove za prenos kroz mrežu, dostići će 13,06 evro centi za kilovat-čas, što je 2,33 puta više od sadašnje prodajne cene struje EPS-a, koja iznosi 5,61 evrocenti bez PDV-a, kaže se u saopštenju Elektroprivrede Srbije.

Elektroprivreda Srbije kaže da podržava razvoj obnovljivih izvora energije u zemlji, ali i upozorila da će ceh nekontrolisanog priključivanja vetroelektrana.

Vetroelektrane neće zaustaviti poskupljenje električne energije, kako sugeriše udruženje SEWEA. Naprotiv! Struja iz vetroelektrana izazvaće još veća poskupljenja za krajnje kupce električne energije, ističe se u saopštenju EPS-a.

Gubitke zbog razlike u ceni, troškove stajanja kapaciteta EPS-a i izgradnje novih elektrana koje bi bile rezerva kada nema vetra, platiće kupci struje i EPS, koji za struju iz vetra treba da plati između 1,3 i 2,7 milijardi evra.

EPS je u obavezi da 12 godina plaća 9,5 evro centi za kilovat-čas struje dobijene iz vetra, navodi se u saopštenju i dodaje da vetroelektrane neće doprineti ni stabilnom snabdevanju Srbije strujom.

Vetroelektrane, kako je istaknuto, ne doprinose razvoju srpske privrede, jer stižu iz uvoza, a prihod vlasnika vetroelektrana snage 450 megavata u periodu od 12 godina dostići će 1,35 milijardi evra, a ako im se dozvoli izgradnja vetroelektrana od oko 900 megavata, njhov prihod iznosiće 2,7 milijardi evra.

Za planiranih 450 megavata, razlika između kupovne i prodajne cene kilovat-sata iznosi 922 miliona evra, a za 900 megavata, izdatak EPS-a za energiju iz vetra dostigao bi samo po osnovu razlike u ceni oko dve milijarde evra.

Sa vetroparkovima snage 450 megavata, EPS će u svakom trenutku morati da drži značajnu rezervu snage u svojim elektranama, što će stvarati novi trošak EPS-u, koji će se, kao i razlika u ceni, plaćati sve većom cenom struje za sve kupce.

Ako ne bude limita u izgradnji vetroelektrana, EPS će, kad duva vetar, morati rad svojih blokova u termoelektranama da spušta na minimum ili da preliva vodu preko brana hidroelektrana, kako bi se na mreži napravio mesta za energiju iz vetroelektrane.

Radi balansiranja učešća ili nedostatka snage iz vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu, Srbija mora da izgradi reverzibilnu hidroelektranu "Bistrica", sa četiri agregata po 170 megavata (ukupno 680 megavata) i da investira oko 700 miliona evra.

(Tanjug)

 

[sendi]

Ucena gasi posao sa vetrenjačama

Ucena gasi posao sa vetrenjačama

Izvor: Novosti

Boljevac -- Problemi sa gradnjom prvog vetroparka u Srbiji. Investicija u Boljevcu dovedena u pitanje jer je zemljište predviđeno za to pokupovano.

​

Nedugo pošto je italijanska firma „Bontkom grinenerdži“, iz Modene privela kraju ispitivanja snage vetra u Boljevcu i dobila energetsku saglasnost, ta investicija, vredna oko 100 miliona evra, našla se pod znakom pitanja.
Naime, uporedo sa ispitivanjima koje su sproveli Italijani, nekoliko parcela je, na potezu od Čestobrodice, pa do samog ulaska u Boljevac, u dužini od gotovo 20 kilometara, na kome bi trebalo da budu izgrađeni vetrogeneratori - pokupovano.

Nezvanično, spominje se da je to učinila jedna ruska firma koja sada od predstavnika Bontkoma traži da zajednički učestvuju u tom poslu ili da im proda zemljište po ceni daleko višoj od tržišne.

Zbog toga, saznajemo, rukovodstvo SO Boljevac razmišlja i da prostor od 700 hektara, podno planina Južni Kučaj i Čestobrodica, gde je cena ara sa 10 skočila na 30 evra, proglasi opštim dobrom ili da od države zatraži čak i - eksproprijaciju tog zemljišta.

Italijani bi, koji su nezadovoljni zbog sporosti državne administracije, u slučaju nepovoljnog aranžamana, bili spremni i da - odustanu od investiranja.

Dr Nebojša Marjanović, predsednik opštine Boljevac, naglašava da su Italijani bili spremni da, nakon izrade detaljnog prostornog plana, počnu faznu izgradnju vetrogeneratora, od kojih bi svaki imao snagu od 2,5 megavata.

"Lokacije za izgradnju vetrogeneratora su već definisane. Nećemo dozvoliti da ova investicija propadne već će se po tržišnoj vrednosti izvrši eksproprijacija zemljišta" , kaže Marjanović.