LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
"Hitno ujednačavanje sudske prakse"
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Mora da se obezbedi ujednačena sudska praksa i ne sme da dolazi "do drastičnih razlika" u kaznama apelacionog i prvostepenog suda, kaže Nata Mesarović.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović je za"Blic", povodom smanjenja kazne navijaču Rada Bojanu Hrvatinu za ubistvo, rekla da hitno treba uvesti mehanizme da bi se u svim apelacionim sudovima u Srbiji obezbedila ujednačena sudska praksa.
"Nisam za to da neko utiče na sudsko veće, ali mora da se obezbedi ujednačena praksa. Apelacioni i prvostepeni sud moraju pod jednakim kriterijumima ceniti okolnosti koje utiču na kaznu i do drastičnih razlika ne sme da dolazi", kazala je Mesarović.
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je prepolovio kaznu navijaču Rada Bojanu Hrvatinu sa 30 godina na 15 godina zatvora zbog ubistva navijača Voždovca Bojana Majića, 4. avgusta 2005. godine, dok je ostalu trojicu optuženih oslobodio optužbe za učestvovanje u tuči zbog zastarelosti.
Mesarović je rekla da viši i apelacioni sud moraju jednako da procene krivicno delo i okolnosti pod kojim je izvršeno i da izreknu približno iste zatvorske kazne.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda rekla je nasilje mora sprečiti rigoroznim merama i sankcijama kao i da presuda mora biti primerena težini krivičnog dela.
"Ne slažem se s tim da se represiijom ne moze spreciti nasilje u sportu, iako je jasno da moramo da imamo edukativne i preventivne akcije suzbijanja nasilja", rekla je ona.
Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu je u poslednjih nekoliko meseci umanjio tri prvostepene kazne navijačima.
Dragičević - Dičić: Vodi se računa o generalnoj i specijalnoj prevenciji
Nema određenih pravila koliko kazna može da se umanji, osim onih zakonom predviđenih ograničenja, ali Apelacioni sud mora da vodi računa, kako o svakom slučaju posebno, tako i o ujednačavanju kaznene politike, izjavila je v. d. predsednika Apelacionog suda u Beogradu Radmila Dragičević-Dičić.
Ona je u intervjuuu "Politici" ukazala da kao predsednik Apelacionog suda nije ovlašćena da komentariše odluke sudija koje su, u drugostepenim postupcima, prepolovile kazne u predmetima protiv okrivljenih za ubistvo Francuza Brisa Tatona i Bojana Majića.
"Nema određenih pravila koliko kazna može da se umanji, osim onih zakonom predviđenih ograničenja, ali Apelacioni sud mora da vodi računa, kako o svakom slučaju posebno, tako i o ujednačavanju kaznene politike", rekla je vd predsednica tog suda.
"Neozbiljna bi bila svaka tvrdnja da su prvostepene oštre kazne, samo predstava za javnost. Žalbeni sudovi i služe tome da vrše novu procenu sudske odluke i ocenom svih okolnosti odlučuju o kaznama. Svaka odluka o kazni u sebi sadrži okolnosti vezane i za ličnost okrivljenih, kao i okolnosti dela. Pritom, vodi se računa, kako o generalnoj, tako i o specijalnoj prevenciji", rekla je Dragičević-Dičić.
Prema njenim rečima, sve kazne veće od 10 godina zatvora, posebno one od 15 i 20 godina smatraju se dužim kaznama koje prema krivično-pravnim i penalnim procenama stvaraju pretpostavke da se ostvari i subjektivna i generalna prevencija, a da se u toku izdržavanja tako dugih kazni na okrivljene deluje vaspitno u okviru programa u zavodskim ustanovama.
"Javnost ima pravo da kritikuje pravnosnažne odluke sudova, ali nije tačno da Apelacioni sud u Beogradu isključivo smanjuje kazne. Postoje mnogobrojni primeri i drastičnog povećanja kazni za teška krivična dela od kojih su neka bila i medijski propraćena. Evidentno je da je javnost zainteresovana za dela sa elementima nasilja, ali je taj fokus najveći onda kada dođe do krivičnog gonjenja", rekla je Dragičević-Dičić.
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Mora da se obezbedi ujednačena sudska praksa i ne sme da dolazi "do drastičnih razlika" u kaznama apelacionog i prvostepenog suda, kaže Nata Mesarović.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarović je za"Blic", povodom smanjenja kazne navijaču Rada Bojanu Hrvatinu za ubistvo, rekla da hitno treba uvesti mehanizme da bi se u svim apelacionim sudovima u Srbiji obezbedila ujednačena sudska praksa.
"Nisam za to da neko utiče na sudsko veće, ali mora da se obezbedi ujednačena praksa. Apelacioni i prvostepeni sud moraju pod jednakim kriterijumima ceniti okolnosti koje utiču na kaznu i do drastičnih razlika ne sme da dolazi", kazala je Mesarović.
Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je prepolovio kaznu navijaču Rada Bojanu Hrvatinu sa 30 godina na 15 godina zatvora zbog ubistva navijača Voždovca Bojana Majića, 4. avgusta 2005. godine, dok je ostalu trojicu optuženih oslobodio optužbe za učestvovanje u tuči zbog zastarelosti.
Mesarović je rekla da viši i apelacioni sud moraju jednako da procene krivicno delo i okolnosti pod kojim je izvršeno i da izreknu približno iste zatvorske kazne.
Predsednica Vrhovnog kasacionog suda rekla je nasilje mora sprečiti rigoroznim merama i sankcijama kao i da presuda mora biti primerena težini krivičnog dela.
"Ne slažem se s tim da se represiijom ne moze spreciti nasilje u sportu, iako je jasno da moramo da imamo edukativne i preventivne akcije suzbijanja nasilja", rekla je ona.
Podsetimo, Apelacioni sud u Beogradu je u poslednjih nekoliko meseci umanjio tri prvostepene kazne navijačima.
Dragičević - Dičić: Vodi se računa o generalnoj i specijalnoj prevenciji
Nema određenih pravila koliko kazna može da se umanji, osim onih zakonom predviđenih ograničenja, ali Apelacioni sud mora da vodi računa, kako o svakom slučaju posebno, tako i o ujednačavanju kaznene politike, izjavila je v. d. predsednika Apelacionog suda u Beogradu Radmila Dragičević-Dičić.
Ona je u intervjuuu "Politici" ukazala da kao predsednik Apelacionog suda nije ovlašćena da komentariše odluke sudija koje su, u drugostepenim postupcima, prepolovile kazne u predmetima protiv okrivljenih za ubistvo Francuza Brisa Tatona i Bojana Majića.
"Nema određenih pravila koliko kazna može da se umanji, osim onih zakonom predviđenih ograničenja, ali Apelacioni sud mora da vodi računa, kako o svakom slučaju posebno, tako i o ujednačavanju kaznene politike", rekla je vd predsednica tog suda.
"Neozbiljna bi bila svaka tvrdnja da su prvostepene oštre kazne, samo predstava za javnost. Žalbeni sudovi i služe tome da vrše novu procenu sudske odluke i ocenom svih okolnosti odlučuju o kaznama. Svaka odluka o kazni u sebi sadrži okolnosti vezane i za ličnost okrivljenih, kao i okolnosti dela. Pritom, vodi se računa, kako o generalnoj, tako i o specijalnoj prevenciji", rekla je Dragičević-Dičić.
Prema njenim rečima, sve kazne veće od 10 godina zatvora, posebno one od 15 i 20 godina smatraju se dužim kaznama koje prema krivično-pravnim i penalnim procenama stvaraju pretpostavke da se ostvari i subjektivna i generalna prevencija, a da se u toku izdržavanja tako dugih kazni na okrivljene deluje vaspitno u okviru programa u zavodskim ustanovama.
"Javnost ima pravo da kritikuje pravnosnažne odluke sudova, ali nije tačno da Apelacioni sud u Beogradu isključivo smanjuje kazne. Postoje mnogobrojni primeri i drastičnog povećanja kazni za teška krivična dela od kojih su neka bila i medijski propraćena. Evidentno je da je javnost zainteresovana za dela sa elementima nasilja, ali je taj fokus najveći onda kada dođe do krivičnog gonjenja", rekla je Dragičević-Dičić.