LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Hitlerovi službenici pravili novu državu
Novosti
Nemačka se i dalje iznenađuje sopstvenom prošlošću: Ogroman broj službenika Hitlerovog režima podizao novu državu. Ukupno 25 ministara, po jedan predsednik i premijer SR Nemačke bili članovi hitlerovskih organizacija
POSLE Drugog svetskog rata Zapadna Nemačka se brzo transformisala iz ubilačke diktature u uzornu demokratiju. Da li je zaista tako? Novi dokumenti, kako piše magazin "Špigl", pokazuju koliko je nacističkih zvaničnika pronašlo uhlebljenje u posleratnoj prestonici Bonu. Iznenađujuće mnogo njih postavljeno je na visoke položaje u vlasti.
Za naše čitaoce je verovatno najintrigantniji podatak da se na spisku članova Nacionalsocijalističke nemačke partije rada (NSDAP) koji je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu nalazi i ime Hansa-Ditriha Genšera, šefa diplomatije iz vremena raspada Jugoslavije. Srbi bi to, doduše, s obzirom na njegove stavove i politiku (dobio spomenik na Braču, Hrvatska), mogli i sami da pretpostave. Genšer, koji uporno poriče da je tako mlad znao da su ga izabrali među firerove stranačke kolege, posle rata je bio liberal. Spisak je, međutim, za (neke) Nemce prilično šokantan i otrežnjujući.
Kancelar Kurt Georg Kizinger iz konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) upravljao je Nemačkom od 1966. do 1969. godine. Prema dokumentu Ministarstva unutrašnjih poslova, bio je član NSDAP od 1933. godine kada je Hitler došao na vlast. Tokom rata radio je u propagandnom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova. Liberalni predsednik Valter Šel (1974-1979) bio je u partiji od 1941. ili 1942. godine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je Genšer bio šef pre četrdesetak godina, oslobodilo se neprijatne dužnosti da "ofira" nekadašnje nemačke zvaničnike s nacističkom prošlošću. Zahvaljujući parlamentarnoj grupi "Levice", javnost je saznala ono što je decenijama bilo tabu: ukupno 25 ministara, po jedan predsednik i premijer SR Nemačke bili su članovi nacističkih organizacija. Ima ih i među socijaldemokratama.
Nijedna od objavljenih činjenica nije u potpunosti nova, ali je prvi put u toku zvanična istraga da se utvrdi - koliko je mračna rana istorija posleratne Nemačke.
Posle Ministarstva spoljnih poslova, istoričari sada "češljaju" ministarstva finansija i ekonomije, sudstvo i posebno policiju i obaveštajne službe. Zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova zatražili su pomoć od cele EU u istraživanju nemačke nacističke prošlosti. U Bohumu, istoričari "kopaju" po ogromnoj količini starih dosjea Savezne kancelarije za zaštitu ustava, da bi utvrdili koliko se nacista krilo pod kaputom unutrašnje obaveštajne službe i - kako je to moglo da se dogodi, piše magazin "Špigl".
Da li je zaštita mlade demokratske države i njenog ustava bila u rukama bivših nacional-socijalista?
Istragom su obuhvaćeni svi javni službenici koji su u trenutku raspada Trećeg rajha imali najmanje 17 godina i ne više od 70 u vreme nastanka SR Nemačke. Reč je o ljudima rođenim između 1879. i 1928. godine. Tako se i Hans-Ditrih Genšer (1927. godište) uklopio u zadate kriterijume.
Cela istina teško da će ikada biti poznata: oko milion Nemaca rođenih u tom razdoblju radilo je za posleratnu državu - samo oko 200.000 ličnih dosjea još postoji.
Berlinski istoričar Mihael Vilt, ipak, očekuje "suštinski nove informacije", prenosi "Špigl". On je ubeđen da će biti dokazano da su sve vladine institucije bile umešane u masovne zločine nacista - pod uslovom da su postojale u vreme njihove vlasti. A u institucije formirane posle rata, poput policije i obaveštajnih službi, ušli su mnogi službenici starih, krvlju uprljanih organizacija.
- Ministarstva i vladine službe su prikrivale, poricale i potiskivale mračnu prošlost - kaže Vilt.
Ugledna medijska kuća priznaje da i u njoj ima razloga za pročišćenje, makar svesti: "Stariji članovi medija, uključujući i 'Špigl', pokazali su da nemaju želju ili mogućnosti da upale alarm. To nije iznenađenje, s obzirom na broj bivših nacista koji su prokrčili put do uredničkih kancelarija", piše "Špigl".
Očevi i dedovi su, dakle, hteli da zaborave, živeći zlatne decenije u eri prosperiteta. Ali sada, kada Nemcima takođe dobro ide, to čudo kao da nije dovoljno! Deca i unuci žele da znaju. Knjiga "Odenjenje" o nacističkom udelu u posleratnoj nemačkoj diplomatiji prodata je u 75.000 primeraka. Dugo važeća "istina" da su diplomate bile nevidljiva ruka otpora zlim namerama Hitlerove vlasti raspala se na sitne komade. U stvarnosti, Ministarstvo spoljnih poslova je bilo radan i efikasan deo nacističkog režima. Diplomate po ambasadama su, čak pomagale i nacistima odbeglim u inostranstvo da se sakriju...
Prema istraživanju Norberta Fraja, istoričara iz Jene, trećina federalnih službenika iz 1953. prethodno je, od saveznika (okupatora) dobila otkaz. Činjenica da se većina njih vratila na posao ravna je tihom državnom udaru.
VERMAHT NIJE NEVIN
NISU samo nemačke diplomate bile pod zaštitničkim kaputom mita o sopstvenoj nevinosti tokom Drugog svetskog rata. Decenijama su nemački istoričari "forsirali" legendu o bezgrešnosti regularne vojske, Vermahta - za zločine je, navodno, bilo odgovorno samo vojno krilo organizacije "Es-Es". Sve vreme su, naravno, bile dobro poznate činjenice o, na primer, zločinačkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, koje je izveo Luftvafe, nemačka avijacija - deo Vermahta. Tek krajem 20. veka Nemcima je objašnjeno da je i vojska i te kako činila zlodela.
Novosti
Nemačka se i dalje iznenađuje sopstvenom prošlošću: Ogroman broj službenika Hitlerovog režima podizao novu državu. Ukupno 25 ministara, po jedan predsednik i premijer SR Nemačke bili članovi hitlerovskih organizacija
POSLE Drugog svetskog rata Zapadna Nemačka se brzo transformisala iz ubilačke diktature u uzornu demokratiju. Da li je zaista tako? Novi dokumenti, kako piše magazin "Špigl", pokazuju koliko je nacističkih zvaničnika pronašlo uhlebljenje u posleratnoj prestonici Bonu. Iznenađujuće mnogo njih postavljeno je na visoke položaje u vlasti.
Za naše čitaoce je verovatno najintrigantniji podatak da se na spisku članova Nacionalsocijalističke nemačke partije rada (NSDAP) koji je objavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova u Berlinu nalazi i ime Hansa-Ditriha Genšera, šefa diplomatije iz vremena raspada Jugoslavije. Srbi bi to, doduše, s obzirom na njegove stavove i politiku (dobio spomenik na Braču, Hrvatska), mogli i sami da pretpostave. Genšer, koji uporno poriče da je tako mlad znao da su ga izabrali među firerove stranačke kolege, posle rata je bio liberal. Spisak je, međutim, za (neke) Nemce prilično šokantan i otrežnjujući.
Kancelar Kurt Georg Kizinger iz konzervativne Hrišćansko-demokratske unije (CDU) upravljao je Nemačkom od 1966. do 1969. godine. Prema dokumentu Ministarstva unutrašnjih poslova, bio je član NSDAP od 1933. godine kada je Hitler došao na vlast. Tokom rata radio je u propagandnom odeljenju Ministarstva spoljnih poslova. Liberalni predsednik Valter Šel (1974-1979) bio je u partiji od 1941. ili 1942. godine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je Genšer bio šef pre četrdesetak godina, oslobodilo se neprijatne dužnosti da "ofira" nekadašnje nemačke zvaničnike s nacističkom prošlošću. Zahvaljujući parlamentarnoj grupi "Levice", javnost je saznala ono što je decenijama bilo tabu: ukupno 25 ministara, po jedan predsednik i premijer SR Nemačke bili su članovi nacističkih organizacija. Ima ih i među socijaldemokratama.
Nijedna od objavljenih činjenica nije u potpunosti nova, ali je prvi put u toku zvanična istraga da se utvrdi - koliko je mračna rana istorija posleratne Nemačke.
Posle Ministarstva spoljnih poslova, istoričari sada "češljaju" ministarstva finansija i ekonomije, sudstvo i posebno policiju i obaveštajne službe. Zvaničnici Ministarstva unutrašnjih poslova zatražili su pomoć od cele EU u istraživanju nemačke nacističke prošlosti. U Bohumu, istoričari "kopaju" po ogromnoj količini starih dosjea Savezne kancelarije za zaštitu ustava, da bi utvrdili koliko se nacista krilo pod kaputom unutrašnje obaveštajne službe i - kako je to moglo da se dogodi, piše magazin "Špigl".
Da li je zaštita mlade demokratske države i njenog ustava bila u rukama bivših nacional-socijalista?
Istragom su obuhvaćeni svi javni službenici koji su u trenutku raspada Trećeg rajha imali najmanje 17 godina i ne više od 70 u vreme nastanka SR Nemačke. Reč je o ljudima rođenim između 1879. i 1928. godine. Tako se i Hans-Ditrih Genšer (1927. godište) uklopio u zadate kriterijume.
Cela istina teško da će ikada biti poznata: oko milion Nemaca rođenih u tom razdoblju radilo je za posleratnu državu - samo oko 200.000 ličnih dosjea još postoji.
Berlinski istoričar Mihael Vilt, ipak, očekuje "suštinski nove informacije", prenosi "Špigl". On je ubeđen da će biti dokazano da su sve vladine institucije bile umešane u masovne zločine nacista - pod uslovom da su postojale u vreme njihove vlasti. A u institucije formirane posle rata, poput policije i obaveštajnih službi, ušli su mnogi službenici starih, krvlju uprljanih organizacija.
- Ministarstva i vladine službe su prikrivale, poricale i potiskivale mračnu prošlost - kaže Vilt.
Ugledna medijska kuća priznaje da i u njoj ima razloga za pročišćenje, makar svesti: "Stariji članovi medija, uključujući i 'Špigl', pokazali su da nemaju želju ili mogućnosti da upale alarm. To nije iznenađenje, s obzirom na broj bivših nacista koji su prokrčili put do uredničkih kancelarija", piše "Špigl".
Očevi i dedovi su, dakle, hteli da zaborave, živeći zlatne decenije u eri prosperiteta. Ali sada, kada Nemcima takođe dobro ide, to čudo kao da nije dovoljno! Deca i unuci žele da znaju. Knjiga "Odenjenje" o nacističkom udelu u posleratnoj nemačkoj diplomatiji prodata je u 75.000 primeraka. Dugo važeća "istina" da su diplomate bile nevidljiva ruka otpora zlim namerama Hitlerove vlasti raspala se na sitne komade. U stvarnosti, Ministarstvo spoljnih poslova je bilo radan i efikasan deo nacističkog režima. Diplomate po ambasadama su, čak pomagale i nacistima odbeglim u inostranstvo da se sakriju...
Prema istraživanju Norberta Fraja, istoričara iz Jene, trećina federalnih službenika iz 1953. prethodno je, od saveznika (okupatora) dobila otkaz. Činjenica da se većina njih vratila na posao ravna je tihom državnom udaru.
VERMAHT NIJE NEVIN
NISU samo nemačke diplomate bile pod zaštitničkim kaputom mita o sopstvenoj nevinosti tokom Drugog svetskog rata. Decenijama su nemački istoričari "forsirali" legendu o bezgrešnosti regularne vojske, Vermahta - za zločine je, navodno, bilo odgovorno samo vojno krilo organizacije "Es-Es". Sve vreme su, naravno, bile dobro poznate činjenice o, na primer, zločinačkom bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, koje je izveo Luftvafe, nemačka avijacija - deo Vermahta. Tek krajem 20. veka Nemcima je objašnjeno da je i vojska i te kako činila zlodela.