Kuća u kojoj je rođen Adolf Hitler, spiritus movens Drugog svetskog rata, uskoro bi se mogla naći na tržištu nekretnina s početnom cenom od oko dva miliona evra.
Lokalne vlasti u austrijskom gradiću Braunau-am-In, međutim, pokušavaju da onemoguće prodaju, jer strahuju da bi ta kuća mogla završiti u rukama radikalne desnice koja bi ga pretvorila u groteskni spomencentar nacističkog vođe.
Gradonačelnik Braunaua Gerhard Skiba je izjavio je da bi idealna situacija bila da Hitlerova rodna kuća pripadne gradu koji bi je znao najbolje iskoristiti. No, gradski oci nemaju dovoljno para za to. Skiba će se, međutim, za pomoć obratiti i pokrajinskoj vladi u Insbruku i centralnoj vladi u Beču, ako se vlasnica kuće zaista odluči za prodaju.
Hitlerovi roditelji, majka Klara i otac Alojz, u toj su kući od 185 kvadrata, u kojoj se već tada nalazila čuvena pivnica "Kod pomera", iznajmili sobu na prvom spratu. U toj sobi se 20. aprila 1889. godine rodio budući nacistički vođa, a Hitlerovi su tamo živeli sve do 1892, kad su se preselili u Linc.
Danas je kuća još u vlasništvu porodice koja je bila otvorila poznatu pivnicu. Vlasnica Gelinde Pomer kaže da prodaje kuću, jer je više ne želi "na grbači". Još je, doduše, nije stavila na prodaju, ali su joj agenti za nekretnine već savetovali da traži dva miliona evra.
U samoj kući nije ostalo ništa što bi upućivalo da se jedna takva istorijska ličnost rodila u njoj. Srušena je čak i soba u kojoj je rođen Hitler.
Jedini preostali znak nacističke ere su velika gvozdena vrata na ulazu u kuću s inicijalima MB, firerovog ličnog sekretara Martina Bormana, koji ih je tamo postavio nakon što je Hitler anektirao Austriju 1938. Tada je kuća proglašena nacionalnim spomenikom.
Borman je Hitlerovu kuću kupio s nacističkim novcem i pretvorio je u kulturni centar za propagandu nacističke umetnosti. Tokom rata, Nemci i Austrijanci su u toj kući ritualno odavali počast Hitleru.
Fanatizam je išao toliko daleko da su nacisti 1945, pre dolaska savezničkih snaga, želeli da je raznesu eksplozivom, no nisu uspeli. Vraćena je u vlasništvo Pomerovih 1952, a od 1965. bila je škola, banka, tehnički institut, a na kraju i centar za hendikepirane.
Istoričari bi da tu kuću pretvore u muzej, no Skiba je protiv toga, strahujući da bi "ljudi iz celog sveta dolazili u Braunau da vide Hitlera".
"Adolfa, međutim, sa ovim gradom ne povezuje ništa osim spomenika - žrtvama nacizma. Ideja o muzeju, ovde je tabu tema", zaključuje gradonačelnik čije službe intenzivno proučavaju gradski statut ne bi li našle način da zaustave slobodnu prodaju kuće.
Autor: FoNet
