Hipohondrija

[crvendac_011]

Hipohondrija

Reč hipohondrija potiče od grčke reči hipohondrijum i označava područje abdomena (stomaka) koje se nalazi u oblasti jetre, ispod desnog rebarnog luka. Većina hipohondara, odnosno ljudi koji su se žalili na bolest koje nema, a uz koju je išao strah od bolesti i smrti, su pokazivali da upravo iz tog područja idu bolovi i šire se. Konstantno je prisutan strah i zabrinutost za vlastito zdravlje i život.
Kažu, u šali, da je hipohondrija bolest koja se dijagnostikuje, a koje nema. Fenomen hipohondrije je opisao još Hipokrat. I danas ima mnogo ljudi koji boluju od hipohondrije, odnosno od bolesti koje nema.
Zašto je hipohondrija sindrom?
Retko se sreće čista hipohondrija. Reč je o sindromu zato što hipohondrija u sebi sadrži skup simptoma i zato što se hipohondrijski sindrom provlači kroz najrazličitije nozološke entitete u psihijatriji.
Česti su hipohondrijski projekti u neurozama, i to najviše u histeričnoj neurozi, tzv. konverzivnoj neurozi koja konvertira- prebacuje psihičke simtpome u telesne tako da ponekad dolazi do prepokrivanja simptoma hipohondrije i simptoma konverzivne neuroze. Oni se javljaju i kod depresije.

Šta je Hipohondrija?
Stalna zaokupljenost da je prisutan jedan ili vise ozbiljnih i progresivnih telesnih poremecaja, odnosno bolestan strah ili uverenje da se boluje od ozbiljne bolesti premda ona nije prisutna bitna je karakteristika hipohondrijskog poremecaja.
Bolesnici se stalno žale na telesne bolesti; normalne i obične osećaje često tumače kao nenormalne i psihički opterećujuće, a pažnja je usmerena na jedan ili dva organa, najčešće srce i pritisak kao i sistem za varenje. Bolesnik veruje da je bolest ili poremećaj zaista prisutan. Negativni nalazi pri telesnom pregledu ili laboratorijskom testiranju samo na kratko razuveravaju bolesnika, a nakon toga se simptomi vraćaju.
Često je paralelno prisutna i depresija i anksioznost. Psiholoski simptomi anksioznosti su preterana plasljivost i strepnja, osećaj unutrašnje napetosti ili nemira, oslabljena koncentracija, razdražljivost, pojačana osetljivost na buku, smetnje spavanja (teško usnivanje, često budjenje tokom noći, ružni snovi), oslabljena memorija, često zbog oslabljene pažnje i koncentracije. Telesni simptomi anksioznosti su lupanje ili preskakanje srca, osećaj nedostatka vazduha ili otežanog disanja, osecaj stegnutosti u grudima, suvoća usta, poteškoće pri gutanju, nelagodnost u stomaku, nadutost. Lečenje je dugotrajno, a svodi se na kombinovanje antidepresiva i anksiolitika, kao i psihoterapiju.

Izvor: Stetoskop


Šta Vi mislite o hipohondriji? Jeste li, možda, i sami hipohondar? Ili Vam je neko blizak takav, pa vas je ko zna koliko puta u životu iznervirao i gnjavio svojim nepostojećim bolestima?
Mene jeste, nekoliko bliskih prijatelja. Otvoreno sam im rekla šta mislim i u par navrata čak rešila njihove "velike probleme" sasvim banalnim preparatima koji čak nisu ni lekovi.

 

[sendi]

Hipohondrija može da se leči

Hipohondrija može da se leči

Hipohondri i manje zdravstvene tegobe doživljavaju kao simptome teških bolesti. Odlazak kod lekara donosi kratkotrajno olakšanje, ali ubrzo se javljaju novi simptomi koji rađaju novi strah i podstiču hipohondra da opet zatraži lekarsku pomoć.

Zdravstvene tegobe su pokazatelji koji mogu spasavati živote, ali umišljeni bolesnici uobičajene telesne pojave ili nelagodnosti često doživljavaju kao znakove strašnih bolesti, a zapravo pate od ozbiljne aksioznosti, ocenjuju psihijatri koji su se posvetili lečenju hipohondrije.

Hipohondar neprestano odlazi kod lekara sa novim simptomima i "postaje zavisan od odlaska kod lekara", kaže direktor Klinike "Šoen" za psihosomatsku medicinu u nemačkom gradu Bad Arolsenu dr Tomas Gertner.

Kada ga lekar pregleda i ustanovi da je s njim sve u redu, hiphondar je nakratko rasterećen, ali ubrzo se javljaju novi simptomi koji rađaju novi strah i podstiču hipohondra da opet zatraži lekarsku pomoć, prenosi Radio Dojče vele.

Činjenica da pacijent nema telesnih oboljenja ne znači da su njegovi simptomi lažni, jer taj pacijent zaista ima ozbiljan problem pošto je hiphonodrija somatski poremećaj pri kojem se telesni simptomi ne mogu potpuno objasniti nekim telesnim poremećajem.

U posebnoj su opasnosti osobe s povišenom percepcijom ili povišenim "bdenjem nad vlastitim telom", ističe dr Gertner.

Psiholog sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Majncu dr Maria Gropalis objašnjava da se hipohondri teško nose s negativnim emocijama i da njihovi strahovi često proizilaze iz velikog stresa.

Ona tvrdi da je naročito važno hipohondre koji počnu psihoterapiju uveriti da nisu ludi, a zatim da moraju da priznaju da imaju psihološki poremećaj koji se leči kognitivno - biheviorističkom terapijom (KBT).

Psihoterapeuti upozoravaju da je posle terapije povraćaj bolesti moguć, ali da pacijent koji je prošao terapiju može da primeni naučene tehnike pomoću kojih će se suprotstaviti novome udaru hipohondrije i padanju u zatvoren krug odlaska kod lekara.

B92

 

[crvendac_011]

Hipohondrija se leči

Hipohondrija se leči

Ženski kafe 17.02.2011 17:17



Hipohondri na psihoterapijama treba da shvate da nisu ludi, a zatim moraju da prihvate činjenicu da kod njih postoji psihološki poremećaj koji se leči kognitivno – biheviorističkom terapijom (KBT).

Ljudi koji tvrde da su bolesni od nečega, a zapravo to nisu, nazivamo hipohondrima. Oni osećaju manje zdravstvene tegobe a doživljavaju ih kao simptome teških bolesti. Odlazak kod lekara donosi kratkotrajno olakšanje, ali ubrzo se javljaju novi simptomi koji rađaju novi strah i podstiču hipohondra da opet zatraži lekarsku pomoć.

Zdravstvene tegobe su pokazatelji koji mogu spasavati živote, ali umišljeni bolesnici uobičajene telesne pojave ili nelagodnosti često doživljavaju kao znakove strašnih bolesti, a zapravo pate od ozbiljne aksioznosti, ocenjuju psihijatri koji su se posvetili lečenju hipohondrije.
Hipohondar neprestano odlazi kod lekara sa novim simptomima i “postaje zavisan od odlaska kod lekara”, kaže direktor Klinike “Šoen” za psihosomatsku medicinu u nemačkom gradu Bad Arolsenu dr Tomas Gertner.
Kada ga lekar pregleda i ustanovi da je s njim sve u redu, hiphondar je nakratko rasterećen, ali ubrzo se javljaju novi simptomi koji rađaju novi strah i podstiču hipohondra da opet zatraži lekarsku pomoć, prenosi Radio Dojče vele.
Činjenica da pacijent nema telesnih oboljenja ne znači da su njegovi simptomi lažni, jer taj pacijent zaista ima ozbiljan problem pošto je hiphonodrija somatski poremećaj pri kojem se telesni simptomi ne mogu potpuno objasniti nekim telesnim poremećajem.
U posebnoj su opasnosti osobe s povišenom percepcijom ili povišenim “bdenjem nad vlastitim telom”, ističe dr Gertner.
Psiholog sa Instituta za psihologiju Univerziteta u Majncu dr Maria Gropalis objašnjava da se hipohondri teško nose s negativnim emocijama i da njihovi strahovi često proizilaze iz velikog stresa.
Ona tvrdi da je naročito važno hipohondre koji počnu psihoterapiju uveriti da nisu ludi, a zatim da moraju da priznaju da imaju psihološki poremećaj koji se leči kognitivno – biheviorističkom terapijom (KBT).
Psihoterapeuti upozoravaju da je posle terapije povraćaj bolesti moguć, ali da pacijent koji je prošao terapiju može da primeni naučene tehnike pomoću kojih će se suprotstaviti novome udaru hipohondrije i padanju u zatvoren krug odlaska kod lekara.

 

[crvendac_011]

Hipohondrija – bolest u glavi

Hipohondrija – bolest u glavi

A. Šerer | 13. jul 2011. 12:29 | Večernje novosti

Osnovna karakteristika hipohondrije -bazira se na emocionalnom poremećaju, a simptomi emocionalnog poremećaja se reflektuju na telo



SVAKI čas trče kod lekara, vade krv, mere pritisak, boli ih glava, stalno ih nešto žiga i probada, a ne retko i lekove piju za „ne daj bože“. Njihova dijagnoza je - hipohondri. Preokupirani su svojim telom, „osluškuju“ svaku i najmanju promenu u funkcionisanju ili izgledu tela, a simptome povezuju sa teškim, često i neobičnim bolestima.

Osnovna karakteristika hipohondrije jeste da se ona bazira na emocionalnom poremećaju, a simptomi emocionalnog poremećaja se reflektuju na telo. Osnovni emocionalni poremećaj, baza hipohondrije je strah.

On varira od manje intenzivnog do izrazito visokog stepena straha koji dostiže nivo panike. Najčešći strah je strah od bola, strah od bolesti, strah od gušenja i umiranja. Strah nastaje onog momenta kada se „upeca“ neka fiziološka promena oko koje se razvije briga. Ona veoma brzo postaje intenzivna i svakodnevna, pa čak do nivoa opsesije.
​

- Hipohondri su osobe koje tri do šest meseci imaju telesne tegobe za koje ne postoji organskog uzročnika, a zbog kojih se često javljaju različitim specijalistima ili pak više puta jednom istom lekaru - objašnjava Milica Petrović, psiholog u Domu zdravlja „Dr Ristić“. - Kada se različitim dijagnostičkim procedurama ne pronađe organska osnova za postojeće tegobe, i kada lekar pokuša da osobu razuveri i oslobodi straha od bolesti i umiranja, nastaje novi problem hipohondara. U prvom momentu hipohondar biva malo smireniji, ali se ubrzo javljaju komplikacije ranije postojećih simptoma, tj. javlja se potkrepljeni strah od smrti.
Raniji strah od bolesti i smrti sada biva pojačan uverenjem da osoba boluje od neke nove bolesti koju ni lekari ne mogu da dijagnostikuju, a samim tim, za takve bolesti nema ni leka.
Osobe koje su hipohondori imaju tačno utvrđen način ponašanja. Posećuju lekara jednom i više puta nedeljno i uvek sa novim simptomom ili obrazloženjem da je data terapija neadekvatna, ili da izaziva nove tegobe. Oni su najviše skoncentrisani na stomak, srce, pluća i glavu. Zbog toga se dijagnostičke procedure koje se ponavljaju po tačno utvrđenim pravilima, kod njih ponavljaju veoma često. Hipohondri zahtevaju laboratorijske analize odmah posle uključivanja leka bez obzira na to što je lekar već objasnio da je potrebno da prođe određeni vremenski period za delovanje leka.
Lečenje hipohondrije je dugotrajan proces koji se bazira na kombinovanoj medikalnoj terapiji i psihoterapiji.

Neumorni tragači
​

HIPOHONDRE se ne umaraju od stalnih zdravstvenih provera, oni na taj način „brinu“ o svom zdravlju i smatraju da je to obaveza svakog čoveka. Otuda, oni mere krvni pritisak u svakoj apoteci pored koje prođu, i naravno, svaki put dobiju različite vrednosti. To je još jedan razlog za brigu: aparati za pritisak „nisu ispravni“ ili pritisak varira zato što se boluje od „neke teške bolesti“.

 

[Golden red]

[h=1]Guglovanje o bolestima podstiče hipohondriju [/h]


Budite iskreni pa priznajte da ste ko zna koliko puta posegnuli za internet pretraživanjem, do u najsitnijih detalja, možda minornih, telesnih slabosti i pojava kao na primer - smešne crvene izbočine na vašoj peti, čudnog zujanja u jednom uhu, probadanja u grudima ili oštrog bola u levom laktu.

Naravno da ste zbog toga završili satima buljeći u laptop u stanju užasa dok ste već u glavi sačinjavali svoj testament. Da, to je ono što mnogi od nas rade zato ne brinite, niste ni ludi ni sami. Ali treba da budete svesni da na taj način ne činite sebi nikakvo dobro.

Prema rezultatima nedavne studije žene mnogo češće konsultuju internet nego svoje lekare kada se ne osećaju dobro. Bitno je naglasiti da je daleko veća verovatnoća da ćete uz pomoć interneta sami sebi dati pogrešnu dijagnozu nego kada bi svoj problem izneli lekaru. Naime mnogo su manje šanse da će vaš lekar pogrešiti, a vi zbog svoje samodijagnoze možete da se osećate još gore, pa i da uvrtite sebi u glavu kako doživljavate simptome umišljene bolesti.

Šta je tu u stvari glavni problem? Zašto jednostavno ne bi otišli kod lekara? Razlozi se uglavnom svode na to da ljudi nemaju vremena, nemaju zdravstveno osiguranje pa ni para za lekara, a često je u pitanju samo strah od bolesti. Međutim bez obzira koliko legitimni ovi izgovori bili, najbolje je svoje zdravstveno stanje proveriti kod doktora.

Čini se očiglednim da, svojim laičkim medicinskim istraživanjem i postavljanjem dijagnoze, ne samo da dovodimo sebe do ludila, već trošimo vreme i živce brinući o potencijalnim i neizlečivim oblicima egzotičnih bolesti koje verovatno nemamo. Mnogo je u stvari važnije da nam promiču i prenebregavamo manje dramatične zdravstvene probleme koje u stvari imamo, a koje treba lečiti na pravi način.

Zato za svaki iole uznemiravajući simptom konsultujte doktora, a internet pretraživanje ostavite za neke zabavnije stvari.







Izvor: S media