- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 39.024
Higijenom do zdravih desni
RTS 10.01.2010 11:03

Relativno 'bezopasan' zubni plak ukoliko se ne uklanja može dovesti do pojave džepova i bolesti desni. Loša oralna higijena i bolesti usta i zuba mogu povećati rizik od pogoršanja celokupnog zdravstvenog stanja.
Mnogi se najerovatnije sećaju saveta zubara i odraslih da zarad lepog osmeha zube treba prati više puta svakog dana, ali ne zaboraviti ni zubni konac ni tabletice fluora.
Možda bi neki pažljivije i redovnije prali zube da su znali da loša oralna higijena i bolesti zuba mogu povećati rizik od pojave čira, digestivnih problema, bolesti srca, šloga i dijabetesa.
U ustima čoveka „stanuje" više miliona bakterija. Dok su neke bakterije korisne i učestvuju u razgradnji, a time i varenju hrane još u ustima, druge učestvuju u stvaranju plaka, lepljive i kisele supstance koja izaziva bolesti desni.
Ukoliko se uklanja svakodnevno pranjem usta i zuba i korišćenjem zubnog konca, plak je relativno „bezopasan". Međutim, ako ostane u ustima, zubi će polako propadati jer su pojava takozvanih džepova i bolesti desni neizbežne.
Tokom vremena, loša higijena usta i zuba dovodi do oštećenja tkiva i kostiju koje „drže" zube, pa će oni, zdravi ili pokvareni, početi da ispadaju.
Muškarci su naročito podložni oboljenjima desni. Na primer, 34 odsto muškaraca starosti između 30 i 54 godine pate od nekog oboljenja desni, dok u istoj starosnoj grupi tek 23 odsto žena ima navedene zdravstvene probleme.
Održavanje zadovoljavajućeg nivoa higijene usta i zuba, kao i postupanje u skladu sa savetima zubnog lekara, pomoći će vam da sačuvate zube, ali i zdravlje.
Među pripadnicima najsiromašnijih slojeva najviše je zabeleženih slučajeva bolesti desni, što se najčešće objašnjava neredovnim odlaskom kod zubara.
Kako starimo tako se desni povlače i ostavljaju ogoljen koren zuba koji je tako mnogo podložniji štetnom uticaju plaka. Takođe, luči se manje pljuvačke koja igra veoma važnu ulogu u „ispiranju" usta od plaka.
Genetika i u ovom slučaju može da ima poslednju reč, tako da ukoliko roditelji gube zube zbog bolesti desni, dete mora biti na oprezu.
Slatkiši i napici sa dodatkom šećera podstiču razvoj plaka, dok na čvršću hranu i grickalice može se odlomiti deo zuba ili oštetiti gleđ.
RTS 10.01.2010 11:03

Relativno 'bezopasan' zubni plak ukoliko se ne uklanja može dovesti do pojave džepova i bolesti desni. Loša oralna higijena i bolesti usta i zuba mogu povećati rizik od pogoršanja celokupnog zdravstvenog stanja.
Mnogi se najerovatnije sećaju saveta zubara i odraslih da zarad lepog osmeha zube treba prati više puta svakog dana, ali ne zaboraviti ni zubni konac ni tabletice fluora.
Možda bi neki pažljivije i redovnije prali zube da su znali da loša oralna higijena i bolesti zuba mogu povećati rizik od pojave čira, digestivnih problema, bolesti srca, šloga i dijabetesa.
U ustima čoveka „stanuje" više miliona bakterija. Dok su neke bakterije korisne i učestvuju u razgradnji, a time i varenju hrane još u ustima, druge učestvuju u stvaranju plaka, lepljive i kisele supstance koja izaziva bolesti desni.
Ukoliko se uklanja svakodnevno pranjem usta i zuba i korišćenjem zubnog konca, plak je relativno „bezopasan". Međutim, ako ostane u ustima, zubi će polako propadati jer su pojava takozvanih džepova i bolesti desni neizbežne.
Tokom vremena, loša higijena usta i zuba dovodi do oštećenja tkiva i kostiju koje „drže" zube, pa će oni, zdravi ili pokvareni, početi da ispadaju.
Muškarci su naročito podložni oboljenjima desni. Na primer, 34 odsto muškaraca starosti između 30 i 54 godine pate od nekog oboljenja desni, dok u istoj starosnoj grupi tek 23 odsto žena ima navedene zdravstvene probleme.
Održavanje zadovoljavajućeg nivoa higijene usta i zuba, kao i postupanje u skladu sa savetima zubnog lekara, pomoći će vam da sačuvate zube, ali i zdravlje.
Među pripadnicima najsiromašnijih slojeva najviše je zabeleženih slučajeva bolesti desni, što se najčešće objašnjava neredovnim odlaskom kod zubara.
Kako starimo tako se desni povlače i ostavljaju ogoljen koren zuba koji je tako mnogo podložniji štetnom uticaju plaka. Takođe, luči se manje pljuvačke koja igra veoma važnu ulogu u „ispiranju" usta od plaka.
Genetika i u ovom slučaju može da ima poslednju reč, tako da ukoliko roditelji gube zube zbog bolesti desni, dete mora biti na oprezu.
Slatkiši i napici sa dodatkom šećera podstiču razvoj plaka, dok na čvršću hranu i grickalice može se odlomiti deo zuba ili oštetiti gleđ.