Herbie Hancock

[crvendac_011]

Herbie Hancock



Herbi Henkok (eng. Herbert Jeffrey Hancock), r. 12. april 1940, Čikago, SAD, američki džez pijanista i kompozitor.

Sa sedam godina započeo je sa klasičnim muzičkim obratzovanjem, a sa 11 je, kao mladi talenat, svirao sa Čikaškom filharmonijom. Započeo je sturije tehnike, ali je ubrzo postao profesionalni muzičar i sa 22 godine snimio prvu ploču sa sopstvenim kompozicijama.

Sredinom 1960-tih godina svirao je u jednom od najvažnijih džez grupa svih vremena – u kvintetu trubača Majlsa Dejvisa, sa saksofonistom Vejnom Šorterom, basistom Ronom Karterom i bubnjarem Tonijem Vilijemsom.

Krajem 1960-tih počeo je da eksperimentiše sa električnim klavirom i uključio se u pravac džez fuzije. Osnovao je sopstvene grupe Mvandiši (Mwandishi), sa kojom je izvodio džez fuziju, i Hed hanters, sa kojom je krenuo ka komercijalnijim formama fank džeza. Kritika nije dobro prihvatila ovaj zaokret, ali je Henkok istovremeno svirao ozbiljan džez, na primer u grupi V.S.O.P. u kojoj su svirali svi članovi pomenutog kvinteta Majlsa Dejvisa osim samog Dejvisa koga je zamenio Fredi Habard.

I kasnije je Henkok tražio ravnotežu između električnog i akustičnog klavira i između džeza i komercijalnih formi fanka, popa i sličnog. Svirao je u raznim postavama i izdao veliki broj albuma/CD-ova.

Smatraju ga jednom od najvećih džez pijaniosta poslednjih decenija. Iako sklon ekperimentima, uspeo je da zadrži melodičnost svojih kompozicija. Osvojio je deset Gremi nagrada i Oskara za muziku u filmu o džezu Oko ponoći (1986).

Izvor: Wikipedia

​

 

[death row]

 

[crvendac_011]

 

[crvendac_011]

Herbi Henkok postao profesor na Harvardu

Čuveni američki džez muzičar i kompozitor Herbi Henkok postao je počasni profesor poezije na Univerzitetu Harvard.

Herbi Henkok


Henkok će u februaru početi da predaje, a kako je najavio za univerzitetski magazin, uglavnom će govoriti o sopstvenom iskustvu tokom dugogodišnje karijere.

Dobitnik Oskara i 14 nagrada Gremi, Henkok je najavio da će pojedina predavanja posvetiti Majlsu Dejvisu sa kojim je svirao 60-ih.


Inače, Henkok je nedavno dobio nagradu Kenedi centra za doprinos kulturi.

Izvor: Blic Online

 

[crvendac_011]

Herbi Henkok: Novac je uništio dobru muziku

Legenda džez muzike će se nakon 26 godina ponovo vratiti u Beograd, gde će održati koncert u Sava centru 27. novembra uz Vinija Kolajutu, Džejmsa Genusa i Lionela Louekea.

Henkok u Beograd stiže sa svojim „All Star bendom“


Herbi Henkok, koji iza sebe ima impresivnu muzičku karijeru koju potvrđuje 14 Gremija i jedan Oskar, pričao je za „Blic“ o svom prvom nastupu u Beogradu, karijeri, savremenoj muzici...

- Iskreno da vam kažem, kroz maglu se sećam svog nastupa u Beogradu. To je bilo uzbudljivo vreme za mene jer sam tada snimao novi album, a imao sam i vezane koncerte u Los Anđelesu i San Francisku. Znam da sam toliko bio zauzet da nisam stigao da se presvučem četiri dana. Sećam se da su nam zagubili prtljag kada smo stigli u Srbiju i da smo zbog toga kasnili na nastup. Pred samu scenu me je čekala i novinarka s kamerom koja je želela moju izjavu, ali sam morao da je ignorišem jer smo već kasnili - priča Henkok.

Džezer iz Čikaga važi za začetnika fank muzike u savremenom džezu, a to prepisuje svojoj konstantnoj znatiželji i činjenici da je oduvek voleo tehnologiju i njen uticaj na muziku.

- Kao mali nisam verovao da ću postati muzičar. Međutim, sve se promenilo kada sam počeo da sviram klavir. U isto to vreme sam otkrio i džez, čiji zvuci su me potpuno očarali. Oduvek sam važio za gika, čoveka koji voli tehnologiju, a kada je izašao prvi sintisajzer, odmah sam počeo da eksperimentišem s njegovim uticajem na džez, a kasnije, kada sam dobio računar, mogao sam i u potpunosti da ga uvedem u muziku.

Njegova biografija je jedna od najimpresivnijih u svetu muzike. Skoro da ne postoji značajno ime iz 70-ih i 80-ih godina s kojim Henkok nije sarađivao.

- Svakako se najviše ponosim saradnjom s Majlsom Dejvisom. On je bio moja inspiracija i kada sam počinjao karijeru, tako da je bilo neverovatno svirati s njim. Čik Korejo, Džon Koltrejn, Džoni Mičel, Sting, Pol Sajmon, Džon Ledžen, to su takođe neki od ljudi s kojima sam radio i koji su mi vrlo dragi - priča Herbi.

Kada je reč o današnjoj muzici, ističe da se prirodno promenila u mnogo čemu, te da današnji umetnici ne cene mogućnosti koje su ispred njih.
- U moje vreme je bilo nezamislivo snimiti ploču. Već to se smatralo velikim uspehom, a kamoli šta drugo. U modernoj muzici se izgubila duša, koja je srž svakog dela. Današnji muzičari se više fokusiraju na prodaju nego na kvalitet i to je u principu ono zbog čega nema toliko kvalitetne muzike - ističe on.


Nikad nije kasno za učenje


Herbi danas pored muzike radi i kao vanredni profesor na prestižnim fakultetima Harvard i UCLA, gde oblikuje mlade umove ka džez muzici.


- Iskreno, više učim ja od njih nego oni od mene. Međutim, jako mi se sviđa uloga profesora, zanimljivo je pričati s mladim ljudima jer neki od njih zaista imaju sjajne ideje, koje bi mogle znatno da utiču na muziku.

(Blic Online)