Harper Lee

[crvendac_011]

Харпер Ли

Харпер Ли (енг. Harper Lee; Монровил, Алабама, 28. април 1926.) је америчка списатељица романа позната по свом Пулицеровом наградом овенчаном роману Убити птицу ругалицу (To Kill a Mockingbird) из 1960. године. Године 2007. је одликована Председничком медаљом слободе за свој допринос књижевности.​

Харпер Ли је дуже од педесет година одбијала да напише други роман. Међутим, у фебруару 2015. је објављено да је Харпер Ли преко адвоката дала дозволу за објављивање књиге Иди и постави стражара (Go Set a Watchman), чија се радња догађа деценију након радње описане у делу Убити птицу ругалицу. Међутим, премда је наставак првог, нови роман је настао раније, то јест, Иди и постави стражара представља прву верзију коју су издавачи одбили да објаве, и из које је Ли извукла поједине делове, развивши их у Убити птицу ругалицу. Пошто је ауторка слепа, глува и непокретна од 2007, услед последица шлога, и пошто је пет деценија упорно одбијала да напише и објави ново дело, многи су се запитали да ли је Харпер Ли уопште дала пристанак да се прва верзија књиге Убити птицу ругалицу објави као нова, посебна књига. Иди и постави стражара се нашао на полицама књижара у јулу 2015.

Извор: Википедија​

 

[crvendac_011]

Objavljen nastavak romana "Ubiti pticu rugalicu"

Američka spisateljica Harper Li izdala je dugo očekivani nastavak čuvenog romana "Ubiti pticu rugalicu", za koji se već predviđa da će postati bestseler, saopšteno je danas u Njujorku.

Harper Li, koja sada ima 89 godina i živi u jednom staračkom domu u Monrovilu, u državi Alabami, napisala je roman "Ubiti pticu rugalicu" pre više od 50 godina, a kasnije je odbijala da napiše nastavak.

Spisateljica je za taj roman, prodat u 30 miliona primeraka i preveden na više od 40 jezika, dobila Pulicerovu nagradu 1961. godine. Nastavak "Idi i postavi stražara" (Go Set a Watćman) zapravo je napisan pre "Ubiti pticu rugalicu", u kojoj su likovi 20 godina stariji od onih u čuvenom romanu.

Rukopis tog romana je pronađen u februaru ove godine i nalazio se u sefu spisateljice u čiji uvid je imao samo njen advokat, koji je rekao da se u sefu nalaze dokumenta koja će biti naknadno ispitana u slučaju da je neki od njih neki drugi roman.

Sama spisateljica je dala odobrenje da se objavi taj roman kao nastavak prvog, iako je "Idi i postavi stražara" bio inspiracija za njen poznati roman.

Autorka je slepa, gluva i nepokretna od 2007. godine usled posledica šloga.

Roman "Ubiti pticu rugalicu" govori o devojčici Žan-Luizi Finč poznatoj kao Skaut i njenom bratu Džeremiju Finču, poznatom kao Džem, koji žive na jugu SAD sa svojim ocem, advokatom Atikusom Finčom. U priči Atikus brani crnca koji je optužen za silovanje belkinje.

Roman je zapažen po svojoj toplini i blagom humoru, iako su u njegovom fokusu ozbiljne teme poput silovanja, rasne i klasne segregacije, ravnopravnosti polova i uticaja moralnih normi na slobodu pojedinca.

Lik Atikusa generacijama advokata i drugih čitalaca služi kao uzor čoveka od integriteta i savesnog zastupnika pravde.

Roman je adaptiran u istoimeni film koji je 1962. godine dobio nekoliko Oskara, u režiji Roberta Maligana, i s legendarnim Gregorijem Pekom u ulozi Atikusa.

Izvor: Beta​

 

[crvendac_011]

Preminula Harper Li, autorka kultnog romana "Ubiti pticu rugalicu"

Harper Li, čuvena američka spisateljica, poznata po romanu “Ubiti pticu rugalicu”, umrla je danas u 90. godini života.

Harper Li je rođena 28. aprila 1926. godine u Monrovilu u Alabami, kao najmlađe od četvoro dece Amase Kolman i Frensisa Kaningema Finča Lija.
Osnovnu i srednju školu pohađala je u Monrovilu, a fakultet na Univerzitetu u Alabami. Nakon boravka u Britaniji, na Oksfordu u okviru razmene studenata, 1949. se presela u Njujork. Dok je pokušavala da se etablira kao pisac, radila je na rezervaciji avionskih karata.
Debitantski roman “Ubiti pticu rugalicu” objavila je 1960, a naredne godine ta priča o rasnoj diskriminaciji u Alabami ovenčana je Pulicerovom nagradom. Roman je postao klasik moderne američke književnosti, po mnogima je to i najbolji američki roman 20. veka, a prodat je u 30 miliona primeraka i do sada preveden na više od 40 jezika.
Istoimeni film snimljen je dve godine nakon objavljivanja knjige i doneo je autorima tri Oskara.
Uspeh koji je za kratko vreme ostvario njen roman prvenac, nije očekivala.
- Nadala sam se 'brzoj i milosrdnoj' smrti od strane kritičara, istovremeno i da će se priča nekome dopasti. Ali odjednom, sve je postalo i previše i zapravo zastrašujuće kao i ta brza smrt koju sam priželjkivala - izjavila je Harper Li, u jednom od ne brojnih intervjua.
Nakon velikog i neočekivanog uspeha sa ovim delom, Harper Li je odlučila da se povuče iz javnosti.
Živela je u jednom staračkom domu u Monrovilu, koji je udaljen samo kilometar od kuće u kojoj je odrasla.
Predsedničkom medaljom slobode za svoj doprinos književnosti odlikovana je 2007, iste godine kada je doživela i moždani udar.
Roman “Idi i postavi stražara“ pojavio se u julu 2015, kao nastavak njenog prvog dela iako je zapravo bio inspiracija za kultni roman.
- Sredinom pedesetih završila sam roman „Idi i postavi stražara“ koji prati lik Skaut kao odrasle žene. Moj urednik je bio opčinjen njenim flešbekovima u detinjstvo i naterao me je da napišem roman iz ugla mlade Skaut. Pošto sam bila mlada autorka, uradila sam kako mi je rečeno. Nisam shvatila da je (originalna knjiga) preživela i bila sam veoma iznenađena i oduševljena kada ju je moja draga prijateljica i advokatica Tonja Karter otkrila. Posle mnogo razmišljanja i oklevanja pokazala sam je nekolicini ljudi. Bilo mi je veoma drago kada su rekli da je vredna objavljivanja. Ponosna sam i zapanjena što će biti objavljena posle svih ovih godina - reči su čuvene američke spisateljice.
Datum sahrane još nije objavljen.

(Blic Online)​