Član
- Učlanjen(a)
- 09.08.2009
- Poruka
- 362
Hakeri ušli u mreže
INTERNET kriminal i zloupotreba informatičkog sistema, iako na našim prostorima još nepoznanica i nedovoljno istraženo područje, prisutni su i u "mreži" Bosne i Hercegovine. O tome svedoči i, za sada jedini, slučaj Banjalučanina Bojana Alimpića, kome je i dalje nepoznati internet prestupnik iskoristio "viza" karticu za uplatu preko Interneta.
- Posredstvom jedne turističke agencije kupio sam avionsku kartu, koristeći "viza" karticu. Bio sam neprijatno iznenađen kad sam shvatio da je posle toga neko došao do mojih podataka i sa mog računa iskoristio novac za uplatu tri avionske karte, ni manje ni više, nego za Filipine - kaže Alimpić za "Novosti".
Alimpić je odmah otišao u policiju, gde je prijavio šta mu se dogodilo. Još čeka na ishod, za koji se nada da će biti rešen u njegovu korist.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova RS kažu da zbog zastarelosti i nedovoljno konkretizovane zakonske regulative, ali i nedovoljne posvećenosti istraživanju ove problematike, BiH predstavlja crnu rupu računarskog kriminala.
- Ono što je u razvijenim zemljama prepoznato kao krivično delo i kao takvo regulisano zakonom i međunarodnim konvencijama, u BiH nije, iako smo država potpisnica evropske Konvencije o sajber kriminalu - kažu u MUP RS.
Prema postojećim zakonima kazne su novčane, za lakša krivična dela, kao što je, recimo, neovlašćeno korišćenje ličnih podataka, dok u težim slučajevima sledi dve godine zatvora.
- Za teža krivična dela, neovlašćeno ulaženje u zaštićenu kompjutersku bazu podataka, kazna je do dve godine, dok je za teži oblik kompjuterskog kriminala predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora.
Krivično delo
- upad u kompjuterski sistem - kažnjava se sa tri godine, dok za teže oblike slede kazne od jedne do 10 godina zatvora - ističu u MUP RS i dodaju da na teritoriji BiH jedino MUP RS raspolaže potrebnim kadrom za sprečavanje ovakvog oblika kriminala.
Kriminal na Internetu, koji obuhvata krivična dela od pornografije do krađe identiteta, generiše danas veći profit od trgovine drogom. Sajber kriminal više se ne veže samo za pojavu hakera, jer danas globalnom mrežom haraju čitave organizovane kriminalne grupe, koje se bave raznim vrstama krivičnih dela, od dečje pornografije, pa do sve češćih napada na bankarske račune i sajtove za društveno umrežavanje, kao što je globalno popularni "Fejsbuk".
- Kad su klijentski računari u pitanju, na njih se obično instaliraju špijunski softveri, koji za cilj imaju prikupljanje podataka o korisniku. Prateći njegovu aktivnost i interesovanja na Internetu, mogu doći do značajnih informacija, koje se uglavnom iskorišćavaju u marketinške svrhe. Dakle, ako nekog na primer interesuju nekretnine, logično je očekivati da će mu mejl biti zatrpan reklamama, vezanim za ovu oblast - kaže Jovan Malešević, serviser firme "Ist Kode", koja se inače bavi prodajom softvera i hardvera.
Ono što se obično preporučuje korisnicima, jeste instalacija komercijalnih antivirus programa, u svrhu preventive ovakvih vrsta napada.
LAŽNE VEB-STRANICE
JEDNA od najčešćih aktivnosti prestupnika jeste krađa identiteta, koja automatski omogućava lakše obavljanje drugih krivičnih dela, od šverca droge, preko trgovine oružjem i terorizma, pa sve do finansijskih prevara.
Prema novijim istraživanjima, krađa ličnih podataka je nešto što se može obaviti za samo pola evra, a prestupnik dobija informacije sa kreditne kartice, ime i prezime, adresu stanovanja ili datum rođenja. Lažne veb-stranice su dizajnirane tako da izgledaju identične verodostojnim, kako bi se korisnici Interneta "navukli" da odaju svoje korisničko ime, šifru, pa čak i informacije sa bankovnog računa.
IZVOR ILI META
IZA e-kriminala kriju se kriminalne radnje gde su kompjuter ili mreža - izvor, meta ili mesto kriminalnih aktivnosti. Jedna od njih odnosi se na softver koji je napravljen da bi se infiltrirao i oštetio računar, tako da korisnik najčešće pomisli da je u pitanju virus, koji može da kopira samog sebe i da zarazi kompjuter bez znanja vlasnika računara. Tu je i takozvani DoS napad, gde se isključivo cilja na servere banaka ili na bankomate.
- Posredstvom jedne turističke agencije kupio sam avionsku kartu, koristeći "viza" karticu. Bio sam neprijatno iznenađen kad sam shvatio da je posle toga neko došao do mojih podataka i sa mog računa iskoristio novac za uplatu tri avionske karte, ni manje ni više, nego za Filipine - kaže Alimpić za "Novosti".
Alimpić je odmah otišao u policiju, gde je prijavio šta mu se dogodilo. Još čeka na ishod, za koji se nada da će biti rešen u njegovu korist.
U Ministarstvu unutrašnjih poslova RS kažu da zbog zastarelosti i nedovoljno konkretizovane zakonske regulative, ali i nedovoljne posvećenosti istraživanju ove problematike, BiH predstavlja crnu rupu računarskog kriminala.
- Ono što je u razvijenim zemljama prepoznato kao krivično delo i kao takvo regulisano zakonom i međunarodnim konvencijama, u BiH nije, iako smo država potpisnica evropske Konvencije o sajber kriminalu - kažu u MUP RS.
Prema postojećim zakonima kazne su novčane, za lakša krivična dela, kao što je, recimo, neovlašćeno korišćenje ličnih podataka, dok u težim slučajevima sledi dve godine zatvora.
- Za teža krivična dela, neovlašćeno ulaženje u zaštićenu kompjutersku bazu podataka, kazna je do dve godine, dok je za teži oblik kompjuterskog kriminala predviđena kazna od jedne do osam godina zatvora.
Krivično delo
- upad u kompjuterski sistem - kažnjava se sa tri godine, dok za teže oblike slede kazne od jedne do 10 godina zatvora - ističu u MUP RS i dodaju da na teritoriji BiH jedino MUP RS raspolaže potrebnim kadrom za sprečavanje ovakvog oblika kriminala.
Kriminal na Internetu, koji obuhvata krivična dela od pornografije do krađe identiteta, generiše danas veći profit od trgovine drogom. Sajber kriminal više se ne veže samo za pojavu hakera, jer danas globalnom mrežom haraju čitave organizovane kriminalne grupe, koje se bave raznim vrstama krivičnih dela, od dečje pornografije, pa do sve češćih napada na bankarske račune i sajtove za društveno umrežavanje, kao što je globalno popularni "Fejsbuk".
- Kad su klijentski računari u pitanju, na njih se obično instaliraju špijunski softveri, koji za cilj imaju prikupljanje podataka o korisniku. Prateći njegovu aktivnost i interesovanja na Internetu, mogu doći do značajnih informacija, koje se uglavnom iskorišćavaju u marketinške svrhe. Dakle, ako nekog na primer interesuju nekretnine, logično je očekivati da će mu mejl biti zatrpan reklamama, vezanim za ovu oblast - kaže Jovan Malešević, serviser firme "Ist Kode", koja se inače bavi prodajom softvera i hardvera.
Ono što se obično preporučuje korisnicima, jeste instalacija komercijalnih antivirus programa, u svrhu preventive ovakvih vrsta napada.
LAŽNE VEB-STRANICE
JEDNA od najčešćih aktivnosti prestupnika jeste krađa identiteta, koja automatski omogućava lakše obavljanje drugih krivičnih dela, od šverca droge, preko trgovine oružjem i terorizma, pa sve do finansijskih prevara.
Prema novijim istraživanjima, krađa ličnih podataka je nešto što se može obaviti za samo pola evra, a prestupnik dobija informacije sa kreditne kartice, ime i prezime, adresu stanovanja ili datum rođenja. Lažne veb-stranice su dizajnirane tako da izgledaju identične verodostojnim, kako bi se korisnici Interneta "navukli" da odaju svoje korisničko ime, šifru, pa čak i informacije sa bankovnog računa.
IZVOR ILI META
IZA e-kriminala kriju se kriminalne radnje gde su kompjuter ili mreža - izvor, meta ili mesto kriminalnih aktivnosti. Jedna od njih odnosi se na softver koji je napravljen da bi se infiltrirao i oštetio računar, tako da korisnik najčešće pomisli da je u pitanju virus, koji može da kopira samog sebe i da zarazi kompjuter bez znanja vlasnika računara. Tu je i takozvani DoS napad, gde se isključivo cilja na servere banaka ili na bankomate.