- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
„Grk Zorba“ na sceni Sava centra
Konstantin Kostjukov opet na sceni u spektaklu koji ruši rekorde gledanosti. Balet odigran više od stotinu puta, pred više od sto hiljada gledalaca
BALETSKI spektakl „Grk Zorba“, biće izveden u četvrtak na Velikoj sceni Sava centra, povodom obeležavanja 150. godišnjice rada novosadskog SNP, najstarijeg profesionalnog teatra u Srba i tri i po decenije rada Sava centra. Možda i ključni, a svakako jedan od bitnih elemenata koji su doveli do vanrednog uspeha ove predstave koja ruši sve rekorde gledanosti, pored popularnosti same muzike - sasvim sigurno je izvanredni Konstantin Kostjukov u naslovnoj roli.
„Grk Zorba“ je od 1994. godine kada je Mikis Teodorakis poklonio autorska prava za izvođenje tog baleta SNP-u, do sada odigran više od stotinu puta, pred više od sto hiljada gledalaca, uvek pred prepunim gledalištem i uz neizbežne ovacije publike.
- „Zorba“ privlači mnogo širi spektar publike od „klasične“ baletske predstave - kaže Kostjukov. - Najpre je tu kultni film i antologijska rola Entonija Kvina, onda naravno divna muzika Teodorakisa, pre svega nama sa ovih prostora omiljeni sirtaki. Dakle, već sam naslov garantuje 50 odsto „formule“ za uspeh. Moram istaći i neverovatnu posvećenost kompletnog ansambla SNP i autorskog tima, počev od Teodorakisa preko koreografa Krunoslava Simića, njegove supruge Gordane koja je odigrala glavnu žensku rolu u svih dosadašnjih stotinak predstava, a kojoj će ovo biti oproštajno izvođenje.
Kostjukov ne zaboravlja da podseti kako je u teškim devedesetim svaki učesnik produkcije pokazao neverovatnu energiju i želju da od sebe pruži maksimum.
- Možda je neskromno reći, ali tu je i moj doprinos, jer smo Simić i ja postavku malo promenili, obogatili, uskladili je sa mojim temperamentom i senzibilitetom. To je bila poslednja, ali važna kap u celoj priči. Dopunili smo tu čašu i zapečatili priču o izuzetnoj, hit predstavi koja do danas puni sale.
Umetnik čija su dva uzora na počecima karijere bili Miša Barišnjikov i Vladimir Vasiljev, još ne namerava da se penzioniše. Premda se od ranije okušao kao koreograf, a od prošle godine posvećen je i pedagoškom radu u školi koju vodi pri Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus“, Konstantin veruje da još ima šta da ponudi publici - koja ga i dalje, čini se, nesmanjeno voli.
- Trenutno uz „Zorbu“ igram samo u „Kraljici Margo“ ali nikad se ne zna, možda se pojavi koreograf koji će baš Kostjukova videti u nekoj novoj ulozi - navodi ovaj umetnik. On priznaje da se u Beogradu neretko osećao kao istinska zvezda - ne zbog samog tretmana baletskih igrača u zemlji u kojoj je odnos prema ovoj umetnosti i dalje prilično primitivan, već upravo zbog velike ljubavi i pažnje kojima ga je obasipala publika.
Prošle godine Kostjukov je gostovao u Kini, i doživeo veliki uspeh sa obnovom baletske predstave „Orfej u podzemlju“ u produkciji „Madlenijanuma“.
- Balet inspirisan pesmama Branka Miljkovića u koreografiji Krunoslava Simića, odlično je prošao u Kini, gde ga je publika prihvatila i sjajno shvatila - navodi Konstantin. - Predstava im je pobudila pažnju i zbog toga što je igramo sa maskama, a to je blisko kostimiranju u klasičnom kineskom pozorištu. Publika je, zahvaljujući simultanom prevodu mogla da prati i misli Branka Miljkovića, koje su naišle na sjajan odjek.
ŠIRINA RUSKE REČI
TEŠKO je, veli Kostjukov, naći Rusa koji ne voli poeziju, kada ima među svojim precima jednog genijalca poput Puškina, koji je u stihu uspeo da napiše pravi veliki roman poput „Evgenija Onjegina“.
- Rusija zbilja ima širinu duše, jezika, reči, teško je ne voleti tu poeziju; no valja je čuvati i negovati, učiti da osećamo tu lepotu reči, poezije, pogotovo u svetu u kome smo sve sveli na kompjutersku komunikaciju i engleski jezik - smatra Kostjukov, i dodaje da je neretko potrebno i po nekoliko engleskih rečenica da objasni šta znači neka pojedina reč na bogatom ruskom jeziku.
Izvor: Večernje novosti
Konstantin Kostjukov opet na sceni u spektaklu koji ruši rekorde gledanosti. Balet odigran više od stotinu puta, pred više od sto hiljada gledalaca
BALETSKI spektakl „Grk Zorba“, biće izveden u četvrtak na Velikoj sceni Sava centra, povodom obeležavanja 150. godišnjice rada novosadskog SNP, najstarijeg profesionalnog teatra u Srba i tri i po decenije rada Sava centra. Možda i ključni, a svakako jedan od bitnih elemenata koji su doveli do vanrednog uspeha ove predstave koja ruši sve rekorde gledanosti, pored popularnosti same muzike - sasvim sigurno je izvanredni Konstantin Kostjukov u naslovnoj roli.
„Grk Zorba“ je od 1994. godine kada je Mikis Teodorakis poklonio autorska prava za izvođenje tog baleta SNP-u, do sada odigran više od stotinu puta, pred više od sto hiljada gledalaca, uvek pred prepunim gledalištem i uz neizbežne ovacije publike.
- „Zorba“ privlači mnogo širi spektar publike od „klasične“ baletske predstave - kaže Kostjukov. - Najpre je tu kultni film i antologijska rola Entonija Kvina, onda naravno divna muzika Teodorakisa, pre svega nama sa ovih prostora omiljeni sirtaki. Dakle, već sam naslov garantuje 50 odsto „formule“ za uspeh. Moram istaći i neverovatnu posvećenost kompletnog ansambla SNP i autorskog tima, počev od Teodorakisa preko koreografa Krunoslava Simića, njegove supruge Gordane koja je odigrala glavnu žensku rolu u svih dosadašnjih stotinak predstava, a kojoj će ovo biti oproštajno izvođenje.
Kostjukov ne zaboravlja da podseti kako je u teškim devedesetim svaki učesnik produkcije pokazao neverovatnu energiju i želju da od sebe pruži maksimum.
- Možda je neskromno reći, ali tu je i moj doprinos, jer smo Simić i ja postavku malo promenili, obogatili, uskladili je sa mojim temperamentom i senzibilitetom. To je bila poslednja, ali važna kap u celoj priči. Dopunili smo tu čašu i zapečatili priču o izuzetnoj, hit predstavi koja do danas puni sale.
Umetnik čija su dva uzora na počecima karijere bili Miša Barišnjikov i Vladimir Vasiljev, još ne namerava da se penzioniše. Premda se od ranije okušao kao koreograf, a od prošle godine posvećen je i pedagoškom radu u školi koju vodi pri Centru lepih umetnosti „Gvarnerijus“, Konstantin veruje da još ima šta da ponudi publici - koja ga i dalje, čini se, nesmanjeno voli.
- Trenutno uz „Zorbu“ igram samo u „Kraljici Margo“ ali nikad se ne zna, možda se pojavi koreograf koji će baš Kostjukova videti u nekoj novoj ulozi - navodi ovaj umetnik. On priznaje da se u Beogradu neretko osećao kao istinska zvezda - ne zbog samog tretmana baletskih igrača u zemlji u kojoj je odnos prema ovoj umetnosti i dalje prilično primitivan, već upravo zbog velike ljubavi i pažnje kojima ga je obasipala publika.
Prošle godine Kostjukov je gostovao u Kini, i doživeo veliki uspeh sa obnovom baletske predstave „Orfej u podzemlju“ u produkciji „Madlenijanuma“.
- Balet inspirisan pesmama Branka Miljkovića u koreografiji Krunoslava Simića, odlično je prošao u Kini, gde ga je publika prihvatila i sjajno shvatila - navodi Konstantin. - Predstava im je pobudila pažnju i zbog toga što je igramo sa maskama, a to je blisko kostimiranju u klasičnom kineskom pozorištu. Publika je, zahvaljujući simultanom prevodu mogla da prati i misli Branka Miljkovića, koje su naišle na sjajan odjek.
ŠIRINA RUSKE REČI
TEŠKO je, veli Kostjukov, naći Rusa koji ne voli poeziju, kada ima među svojim precima jednog genijalca poput Puškina, koji je u stihu uspeo da napiše pravi veliki roman poput „Evgenija Onjegina“.
- Rusija zbilja ima širinu duše, jezika, reči, teško je ne voleti tu poeziju; no valja je čuvati i negovati, učiti da osećamo tu lepotu reči, poezije, pogotovo u svetu u kome smo sve sveli na kompjutersku komunikaciju i engleski jezik - smatra Kostjukov, i dodaje da je neretko potrebno i po nekoliko engleskih rečenica da objasni šta znači neka pojedina reč na bogatom ruskom jeziku.
Izvor: Večernje novosti
Poslednja izmena od urednika: