LEGEND
- Učlanjen(a)
- 06.08.2009
- Poruka
- 24.424
[h=2]ГРГЕЧ - бандар,костреж[/h]
[h=4]латински: Perca fluviatilis
енглески: Eurasion perch[/h] [h=4]припада породици гргеча
Минималнa дужинa улова 10cm.[/h]
Достизањем дужине од 13-15цм гргечи се хране рибама.
Гргеч је у младости издужен. С годинама му висина тела расте, а посебно код језерских, старих јединки. Глава је пропорционална телу и носи снажна уста. Сва пераја, посебно репно, добро су развијена, а оба леђна су нешто виша код гргеча из текућих вода. У аналном перају се налазе две бодље, а на задњем делу предњег леђног пераја се налази црна мрља. Тело покривају ситне ктеноидне крљушти. Колорит је у основи зеленкасто жућкаст, са вертикалним црним пругама (5-8) дуж бокова тела. Трбух му је сребрнкаст, а доња пераја црвене боје. Нијансе боје тела, број и дебљина пруга могу варирати и у оквиру истог станишта.
Величина до које гргеч може да порасте је до 50 цм и тежне и до 2кг. Зна се да спорије расте у северним, хладнијим деловима где им је температуром, одређено време животне активности. Женке расту брже од мужјака и доживе већу старост.
У нажем поднебљу, животни век гргеча варира од популације до популације. У неким једва да пређе 6-7 година а има популација у којима се могу срести и много старији.
Животни век и брзина раста гргеча умногоме зависе од услова станишта у коме живи. Може да живи у најразличитијим стаништима: у малој-брзој реци, у великој реци, у бари, у мочвари, у дубоком језеру па и у приобаљима слабо ослањених мора(Балтик).
Највише тренутно стабилно станиште гргеча код нас је Власинско језеро.
Утврђено је да свака активност гргеча престаје падом температуре воде испод +4 степена.
У нашим условима мрест гргеча наступа од последње декаде марта до краја априла, а у неповољним годинама до почетка маја. Полну зрелост женке стићу у 4 години, а неки мужјаци и годину дана раније. Мрест се обавља и дању и ноћу, а траје од недељу до месец дана,
Одрасли гргеци су често усамљени, али у младости лове плен и као јатни предатори.
Њихова брзина пливања и убрзање нису импозантни, па им већина риба лако побегне, али зато колективни лов у јату. Лове искључиво дању, највише у зору и сумрак, али и преко дана, зависно од потребе за храном. Ноћ проводе у плиткој приобалној води на дну, потпуно неактивно. Са доласком ноћи и поласком на починак јато се распада, да би се изјутра опет формирало. Одрасли бандари зими, из дубина, периодично долазе у плиће делове да нешто улове и поједу, па се затим поново враћају у дубину.
[h=4]латински: Perca fluviatilis
енглески: Eurasion perch[/h] [h=4]припада породици гргеча
Минималнa дужинa улова 10cm.[/h]
Достизањем дужине од 13-15цм гргечи се хране рибама.
Гргеч је у младости издужен. С годинама му висина тела расте, а посебно код језерских, старих јединки. Глава је пропорционална телу и носи снажна уста. Сва пераја, посебно репно, добро су развијена, а оба леђна су нешто виша код гргеча из текућих вода. У аналном перају се налазе две бодље, а на задњем делу предњег леђног пераја се налази црна мрља. Тело покривају ситне ктеноидне крљушти. Колорит је у основи зеленкасто жућкаст, са вертикалним црним пругама (5-8) дуж бокова тела. Трбух му је сребрнкаст, а доња пераја црвене боје. Нијансе боје тела, број и дебљина пруга могу варирати и у оквиру истог станишта.
У нажем поднебљу, животни век гргеча варира од популације до популације. У неким једва да пређе 6-7 година а има популација у којима се могу срести и много старији.
Животни век и брзина раста гргеча умногоме зависе од услова станишта у коме живи. Може да живи у најразличитијим стаништима: у малој-брзој реци, у великој реци, у бари, у мочвари, у дубоком језеру па и у приобаљима слабо ослањених мора(Балтик).
Највише тренутно стабилно станиште гргеча код нас је Власинско језеро.
У нашим условима мрест гргеча наступа од последње декаде марта до краја априла, а у неповољним годинама до почетка маја. Полну зрелост женке стићу у 4 години, а неки мужјаци и годину дана раније. Мрест се обавља и дању и ноћу, а траје од недељу до месец дана,
Одрасли гргеци су често усамљени, али у младости лове плен и као јатни предатори.
Њихова брзина пливања и убрзање нису импозантни, па им већина риба лако побегне, али зато колективни лов у јату. Лове искључиво дању, највише у зору и сумрак, али и преко дана, зависно од потребе за храном. Ноћ проводе у плиткој приобалној води на дну, потпуно неактивно. Са доласком ноћи и поласком на починак јато се распада, да би се изјутра опет формирало. Одрасли бандари зими, из дубина, периодично долазе у плиће делове да нешто улове и поједу, па се затим поново враћају у дубину.