LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
"Grčki scenario" u Srbiji već 2013.
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je da će Srbija u ovoj godini nastaviti da se ubrzano zadužuje.
Zato bi, kako navodi, u 2013. mogla da dođe u poziciju u kojoj se nalazi Grčka.
"Srbija se galopirajuće približava igranju grčkog sirtakija na otvorenom prostoru", rekao je on.
Prema rečima Đogovića, kakav god bio dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) "zaista je teško očekivati zaustavljanje trenda galopirajućeg zaduživanja" i istakao da se može očekivati prelazak Srbije u visoko zadužene zemlje.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nasuprot tome, spoljni dug privatnog sektora sa dostignutim iznosom od oko 13,2 milijarde evra bio je niži za 0,9 odsto na mesečnom nivou, odnosno za 10 odsto prema stanju s kraja decembra 2010. godine, naveo je on. Od skoro 14,6 milijardi evra, koliko je težio spoljni dug privatnog sektora (banke i preduzeća) u 2008. godini, on je redukovan na novembarskih 13,2 milijardi evra što je smanjenje od 1,3 miliajrde evra, istakao je Đogović.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Imajući u vidu da se ove godine ne očekuje rast BDP-a, mišljenja je Đogović, u ovoj godini se ne može smanjiti spoljni dug, već će sasvim izvesno porasti, pa se može očekivati prelazak kvote od 80 odsto spoljnog duga u odnosu na BDP.
Vlada će, kako je precizirao, morati da pokrije postojeći budžetski deficit za ovu godinu i da vrati kredite iz prethodnih godina, a sada će morati da se zaduži i da finasira poslovanje nekadašnjeg Sartida, koji ima gubitke.
Đogović je podsetio da je prema podacima NBS., krajem novembra 2011. godine spoljni dug Srbije iznosio je 23,8 milijardi evra, što je za 0,3 odsto više nego prethodnog meseca, odnosno 0,2 odsto više u odnosu na stanje s kraja decembra 2010. godine.
Do daljer rasta ukupnog spoljnog duga zemlje primarno je došlo premanentnim zaduživanjem javnog sektora, naveo je on.
Tako je država u novembru 2011. godine dugovala ino kreditorima 10,6 milijardi evra, što je za 1,8 odsto više nego prethodnog meseca, i za čak 16,9 odsto više u odnosu na stanje s kraja 2010. godine, istakao je Đogović.
Prema njegovim rečima tendencija daljeg zaduživanja je prisutna kako bi se servisirale tekuće budžetske potrebe i izmirivale obaveze pred kreditorma.
U periodu od 2008. godine zaključno sa novembrom 2011. godine ukupan spoljni dug javnog sektora porastao je za nešto više od četiri milijarde evra.
Zaduživanje nas tera u zagrljaj MMF-a
Đogović je ocenio da će nova vlada, kakva god da ona bude, najverovatnije krajem ove godine, a sasvim izvesno 2013. zaključiti novi klasični stend baj aranžman sa MMF jer Srbija neće biti sposobna da se finansijski sama izbori sa narastajućim zaduživanjem i prevelikom javnom potrošnjom.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Psihološki, ostanak MMF u Srbiji doprinosi boljem kreditnom rejtingu, koji bi u slučaju odlaske ove medjunarodne finansijske institucije iz naše zemlje svakako bio smanjen jer bi to bio signal da MMF više ne podržava ekonomsku politiku Vlade Srbije i da Srbija nije sigurno mesto za ulaganje i poslovanje.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Đogović je rekao da je naša država propustila priliku da iskoristi prethodni klasični stend baj aranžman, da smanji javnu potrošnju i transformiše javni sektor već smo nastavili da se zadužujemo galoprirajućim tempom.
"Klasični stend baj aranžman sa MMF koji smo imali je proćerdan. Mi smo kupili vreme uzeli novac a za taj novac stvorili samo privid marko ekonomske stabilnosti", rekao je on.
Prema nejgovim rečima MMF je krajem 2008. i 2009. godini bio znatno fleksibilniji zbog svetske ekonomske krize u pregovorima sa Srbijom, "međutim sada pokazuje zube i mnogo je bolje da pokazuje zube jer očigledno se sa nama ne može ni drugačije razgovarati".
Đogović je naveo da kakav god bio ishod sadašnjeg dogovra sa MMF teško je očekivati da dođe do zaustavljanja galopirajućeg trenda zaduživanje.
Vlada ne zna šta sa podržavljenim firmama
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) kaže da Vlada Srbije podržavljuje preduzeća bez ideje šta će sa njima da uradi.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Inflacija u planiranim okvirima
Inflacija će se u 2012. godini kretati u planiranim okvirima od 5,5 do šest procenata, imajući u vidu pokazatelje s kraja prošle godine, kaže Saša Đogović. Inflacija je krajem 2011. godine pala na kvotu od sedam odsto pre svega zahvaljujući popuštanju inflacionih tokova, povoljnijeg poljoprivrednog roda, spuštajuće dinamike cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu i niskoj domaćoj agregatnoj tražnji.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Đogović je rekao da bi nezaposlenost u Srbiji bila i veća od 23,7 odsto da nije bilo podržavljenja preduzeća, ali je istakao da ulazak države u preduzeća ima smisla samo ako postoji i izlazna strategija.
Prema njegovim rečima, dug period zadržavanja države u nekim podržavljenim firmama pokazuje da je to urađeno bez ozbiljne biznis strategije, kao i da ta preduzeća nemaju tržišnu perpsketivu.
"Ako (preduzeća) ne mogu da opstanu, onda država treba da se izvuče i da im nađe strateškog partnera", rekao je Đogović.
Saradnik IZIT-a je ocenio da je loše stanje ekonomije prevashodno rezultat "unutrašnjih slabosti", među kojima su glomazni javni sektor koji podstiče korupciju i jak upliv države i funkcionisanje privrede.
Tim mešanjem i pomaganjem nekih preduzeća stvara se nejednakost na tržištu, rekao je Đogović i dodao da je subvencije moguće koristiti samo na kraće staze, ali uz uslov da se u tom periodu popravi poslovno okruženje.
Izvor: Beta, Tanjug
Beograd -- Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) Saša Đogović ocenio je da će Srbija u ovoj godini nastaviti da se ubrzano zadužuje.
Zato bi, kako navodi, u 2013. mogla da dođe u poziciju u kojoj se nalazi Grčka.
"Srbija se galopirajuće približava igranju grčkog sirtakija na otvorenom prostoru", rekao je on.
Prema rečima Đogovića, kakav god bio dogovor sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) "zaista je teško očekivati zaustavljanje trenda galopirajućeg zaduživanja" i istakao da se može očekivati prelazak Srbije u visoko zadužene zemlje.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nasuprot tome, spoljni dug privatnog sektora sa dostignutim iznosom od oko 13,2 milijarde evra bio je niži za 0,9 odsto na mesečnom nivou, odnosno za 10 odsto prema stanju s kraja decembra 2010. godine, naveo je on. Od skoro 14,6 milijardi evra, koliko je težio spoljni dug privatnog sektora (banke i preduzeća) u 2008. godini, on je redukovan na novembarskih 13,2 milijardi evra što je smanjenje od 1,3 miliajrde evra, istakao je Đogović.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Imajući u vidu da se ove godine ne očekuje rast BDP-a, mišljenja je Đogović, u ovoj godini se ne može smanjiti spoljni dug, već će sasvim izvesno porasti, pa se može očekivati prelazak kvote od 80 odsto spoljnog duga u odnosu na BDP.
Vlada će, kako je precizirao, morati da pokrije postojeći budžetski deficit za ovu godinu i da vrati kredite iz prethodnih godina, a sada će morati da se zaduži i da finasira poslovanje nekadašnjeg Sartida, koji ima gubitke.
Đogović je podsetio da je prema podacima NBS., krajem novembra 2011. godine spoljni dug Srbije iznosio je 23,8 milijardi evra, što je za 0,3 odsto više nego prethodnog meseca, odnosno 0,2 odsto više u odnosu na stanje s kraja decembra 2010. godine.
Do daljer rasta ukupnog spoljnog duga zemlje primarno je došlo premanentnim zaduživanjem javnog sektora, naveo je on.
Tako je država u novembru 2011. godine dugovala ino kreditorima 10,6 milijardi evra, što je za 1,8 odsto više nego prethodnog meseca, i za čak 16,9 odsto više u odnosu na stanje s kraja 2010. godine, istakao je Đogović.
Prema njegovim rečima tendencija daljeg zaduživanja je prisutna kako bi se servisirale tekuće budžetske potrebe i izmirivale obaveze pred kreditorma.
U periodu od 2008. godine zaključno sa novembrom 2011. godine ukupan spoljni dug javnog sektora porastao je za nešto više od četiri milijarde evra.
Zaduživanje nas tera u zagrljaj MMF-a
Đogović je ocenio da će nova vlada, kakva god da ona bude, najverovatnije krajem ove godine, a sasvim izvesno 2013. zaključiti novi klasični stend baj aranžman sa MMF jer Srbija neće biti sposobna da se finansijski sama izbori sa narastajućim zaduživanjem i prevelikom javnom potrošnjom.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Psihološki, ostanak MMF u Srbiji doprinosi boljem kreditnom rejtingu, koji bi u slučaju odlaske ove medjunarodne finansijske institucije iz naše zemlje svakako bio smanjen jer bi to bio signal da MMF više ne podržava ekonomsku politiku Vlade Srbije i da Srbija nije sigurno mesto za ulaganje i poslovanje.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Đogović je rekao da je naša država propustila priliku da iskoristi prethodni klasični stend baj aranžman, da smanji javnu potrošnju i transformiše javni sektor već smo nastavili da se zadužujemo galoprirajućim tempom.
"Klasični stend baj aranžman sa MMF koji smo imali je proćerdan. Mi smo kupili vreme uzeli novac a za taj novac stvorili samo privid marko ekonomske stabilnosti", rekao je on.
Prema nejgovim rečima MMF je krajem 2008. i 2009. godini bio znatno fleksibilniji zbog svetske ekonomske krize u pregovorima sa Srbijom, "međutim sada pokazuje zube i mnogo je bolje da pokazuje zube jer očigledno se sa nama ne može ni drugačije razgovarati".
Đogović je naveo da kakav god bio ishod sadašnjeg dogovra sa MMF teško je očekivati da dođe do zaustavljanja galopirajućeg trenda zaduživanje.
Vlada ne zna šta sa podržavljenim firmama
Saradnik Instituta za tržišna istraživanja (IZIT) kaže da Vlada Srbije podržavljuje preduzeća bez ideje šta će sa njima da uradi.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Inflacija u planiranim okvirima
Inflacija će se u 2012. godini kretati u planiranim okvirima od 5,5 do šest procenata, imajući u vidu pokazatelje s kraja prošle godine, kaže Saša Đogović. Inflacija je krajem 2011. godine pala na kvotu od sedam odsto pre svega zahvaljujući popuštanju inflacionih tokova, povoljnijeg poljoprivrednog roda, spuštajuće dinamike cena primarnih proizvoda na svetskom tržištu i niskoj domaćoj agregatnoj tražnji.[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Đogović je rekao da bi nezaposlenost u Srbiji bila i veća od 23,7 odsto da nije bilo podržavljenja preduzeća, ali je istakao da ulazak države u preduzeća ima smisla samo ako postoji i izlazna strategija.
Prema njegovim rečima, dug period zadržavanja države u nekim podržavljenim firmama pokazuje da je to urađeno bez ozbiljne biznis strategije, kao i da ta preduzeća nemaju tržišnu perpsketivu.
"Ako (preduzeća) ne mogu da opstanu, onda država treba da se izvuče i da im nađe strateškog partnera", rekao je Đogović.
Saradnik IZIT-a je ocenio da je loše stanje ekonomije prevashodno rezultat "unutrašnjih slabosti", među kojima su glomazni javni sektor koji podstiče korupciju i jak upliv države i funkcionisanje privrede.
Tim mešanjem i pomaganjem nekih preduzeća stvara se nejednakost na tržištu, rekao je Đogović i dodao da je subvencije moguće koristiti samo na kraće staze, ali uz uslov da se u tom periodu popravi poslovno okruženje.