LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Grčka: Siva ekonomija procvetala
Jorgos Flesas je uzorni preduzetnik koji je uspeo sopstvenim snagama. Izgradio je kompaniju koja posluje u svim oblastima marketinga i rada sa javnošću, firmu koja deluje i drugim zemljama jugoistočne Evrope. Međutim, ni ova atinska firma nema dobrih vesti: najmanje pet do deset godina trajaće ekonomsko vanredno stanje u Grčkoj, strahuje Flesas, zato što nedostaju impulsi za privredni rast i zato što je teret krize nepravedno raspodeljen.
„Najveća nepravda je nemoć države prema poreskim beguncima. Dok državni činovnici, penzioneri i zaposleni u privatnim firmama ne mogu da izbegnu plaćanje poreza, mnoge druge profesionalne grupe, kao na primer slobodni saradnici, to mogu. Tu spadaju i obični ljudi, na primer vlasnici malih firmi koji se, kada je reč o porezu, kreću po sivoj zoni. Za razliku od njih, velike firme imaju uredno knjigovodstvo i njih kontrolišu kvalifikovani stručnjaci.“
A jahte u Pireju?
Flesas tvrdi da bogataši nisu krivi za privrednu krizu u zemlji, iako frustrirani pripadnici takozvane „generacije 700 evra“ upravo to tvrde. A šta je sa raskošnim noćnim životom u Atini ili sa luksuznim jahtama u Pirejskoj luci? Flesas upozorava na opasnost od ishitrenih zaključaka:
„I ovde je istina negde na sredini. Ne smemo zaboraviti dve stvari: mentalitet Grka je takav da oni radije štede na jelu ili odeći, kako bi mogli sebi da priušte piće sa dobrim prijateljima. A kada je reč o jahtama u Pirejskoj luci, ne sme se gubiti iz vida sledeće: zbog velikog broja ostrva, Grčka privlači jahte iz celog sveta i mnoge ostaju u ovoj luci, zato što su marine u zemlji loše organizovane.“
Ulice Atine – velika siva zona
U dobrostojeće Grke spada i Panagis Karelas, naslednik poznate preduzetničke porodice iz tekstilne branše. Sada se nalazi na čelu Trgovinske komore u Atini i pokušava da se preorijentiše na uslužne delatnosti. Još pre krize grčka tekstilna industrija više nije bila konkurentna. Recesija je sada pogodila i trgovinu na malo:
„U centru Atine je već svaka druga radnja zatvorena, zato što ljudi više nemaju para da kupuju. I uopšte ulice Atine izgledaju tako da ne podstiču na kupovinu – svuda se nailazi na ilegalne trgovce i prosjake. To nije posebno privlačno za porodice sa decom.“
Autori: Janis Papadimitriju / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević
Deutsche Welle
Kriza nije pogodila samo radnike, penzionere ili mlade. I grčki preduzetnici beleže ogromne gubitke, a razvoj sive ekonomije im ne ide na ruku. Oni traže od države da pravednije raspodeli terete žestoke štednje.
Jorgos Flesas je uzorni preduzetnik koji je uspeo sopstvenim snagama. Izgradio je kompaniju koja posluje u svim oblastima marketinga i rada sa javnošću, firmu koja deluje i drugim zemljama jugoistočne Evrope. Međutim, ni ova atinska firma nema dobrih vesti: najmanje pet do deset godina trajaće ekonomsko vanredno stanje u Grčkoj, strahuje Flesas, zato što nedostaju impulsi za privredni rast i zato što je teret krize nepravedno raspodeljen.
„Najveća nepravda je nemoć države prema poreskim beguncima. Dok državni činovnici, penzioneri i zaposleni u privatnim firmama ne mogu da izbegnu plaćanje poreza, mnoge druge profesionalne grupe, kao na primer slobodni saradnici, to mogu. Tu spadaju i obični ljudi, na primer vlasnici malih firmi koji se, kada je reč o porezu, kreću po sivoj zoni. Za razliku od njih, velike firme imaju uredno knjigovodstvo i njih kontrolišu kvalifikovani stručnjaci.“
A jahte u Pireju?
Flesas tvrdi da bogataši nisu krivi za privrednu krizu u zemlji, iako frustrirani pripadnici takozvane „generacije 700 evra“ upravo to tvrde. A šta je sa raskošnim noćnim životom u Atini ili sa luksuznim jahtama u Pirejskoj luci? Flesas upozorava na opasnost od ishitrenih zaključaka:
„I ovde je istina negde na sredini. Ne smemo zaboraviti dve stvari: mentalitet Grka je takav da oni radije štede na jelu ili odeći, kako bi mogli sebi da priušte piće sa dobrim prijateljima. A kada je reč o jahtama u Pirejskoj luci, ne sme se gubiti iz vida sledeće: zbog velikog broja ostrva, Grčka privlači jahte iz celog sveta i mnoge ostaju u ovoj luci, zato što su marine u zemlji loše organizovane.“
Ulice Atine – velika siva zona
U dobrostojeće Grke spada i Panagis Karelas, naslednik poznate preduzetničke porodice iz tekstilne branše. Sada se nalazi na čelu Trgovinske komore u Atini i pokušava da se preorijentiše na uslužne delatnosti. Još pre krize grčka tekstilna industrija više nije bila konkurentna. Recesija je sada pogodila i trgovinu na malo:
„U centru Atine je već svaka druga radnja zatvorena, zato što ljudi više nemaju para da kupuju. I uopšte ulice Atine izgledaju tako da ne podstiču na kupovinu – svuda se nailazi na ilegalne trgovce i prosjake. To nije posebno privlačno za porodice sa decom.“
Autori: Janis Papadimitriju / Mirjana Kine Veljković
Odg. urednik: Nemanja Rujević
Deutsche Welle