Grčka - otpis duga ili bankrot

[sendi]

[h=1]Grčka - otpis duga ili bankrot
[/h] Izvor: Beta, Tanjug

Atina -- Banke su dale svoju najbolju ponudu za restrukturisanje grčkog duga, rekao je izvršni direktor Instituta za međunarodne finansije (IIF) Čarls Dalara.

​

Dalara kaže da sporazum sada zavisi od EU, Međunarodnog monetranog fonda (MMF) i Evropske centralne banke (ECB), koji obezbeđuju pomoć Atini.
"Uveren sam da je predlog koji smo ponudili grčkom premijeru sasvim u saglasnosti sa dogovorenim dobrovoljnim otpisom duga", naveo je Dalara, nakon što sporazum nije postignut tokom vikenda, kao što se očekivalo.
Pregovori o smanjenju ogromnog grčkog duga koji premašuje 350 milijardi evra za oko 100 milijardi odloženi su u petak, nakon razgovora Dalare i grčkog premijera Lukasa Papadimosa.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Atina nije u mogućnosti da taj novac isplati kreditorima, tako da bi, u nedostatku sporazuma o otpisu duga, to neminovno značilo bankrot Grčke. Ako ne dobije pozitivnu ocenu "trojke", Grčka će izgubiti kredit, što bi je prinudilo da krajem marta proglasi moratorijum na otplatu dugova i da najverovatnije napustiti zonu evra.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dalara je ukazao da sporazum sada zavisi od EU, MMF-a i ECB, koji su Atini ukazali pomoć za spasavanje i koji uglavnom kontrolišu grčku ekonomsku politiku. Sada je "većim delom u rukama zvaničnog sektora da izabere put - dobrovoljni otpis duga ili bankrot".

"I dalje sam pun nade da će brojni napori uroditi plodom i da će zajednički stav biti postignut veoma, veoma, veoma uskoro", naglasio je direktor IIF-a.

Glavna tačka spoticanja u pregovorima su kamatne stope koje Grčka treba da isplati na nove obveznice koje će privatni kreditori dobiti u zamenu za one koje dospevaju na naplatu.

MMF i zvanični Berlin žele da nove dužničke hartije, čija će vrednost biti upola manja od vrednosti starih, budu ponuđene uz prosečnu kamatnu stopu od tri odsto, dok je IIF predložio nivo od 4,35 odsto.

Otpis duga ima za cilj da pomogne Grčkoj da do 2020. smanji svoj javni dug na 120 odsto bruto domaćeg proizvoda, sa sadašnjih 160 odsto, a kamatne stope na obveznice jedan su od ključnih faktora za osiguranje održivosti grčkih finansija.

Dogovor o restrukturisanju grčkog duga neophodan je da bi bio pokrenut drugi paket pomoći Atini u vrednosti od 130 milijardi evra. Takođe je potrebno da dogovor bude postignut uskoro, da bi dobrovoljni otpis duga stupio na snagu pre 20. marta, kada stare grčke obveznice u vrednosti od 14,4 milijarde evra dospevaju na naplatu.
[h=2]Ministri pokušavaju da postignu rešenje[/h] Evropski ministri finansija pokušaće danas da podstaknu pregovore o rešavanju državnog duga Grčke, što je od ključne važnosti da se izbegne njena nelikvidnost, ali taj cilj i dalje nije dostižan zbog neslaganja s privatnim poveriocima Grčke - poslovnim bankama.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Holandski ministar finansija Jan Kes de Jager je danas izjavio da će privatni kreditori Grčke možda biti primorani da pretrpe gubitke ako ne dogovore dobrovoljni otpis dela duga. "Nikad nismo rekli da restrukturiranje duga mora da bude dobrovoljno. Naš cilj je da dug postane održiv. Mi preferiramo da otpis bude dobrovoljan, ali to za nas ne predstavlja preduslov", istakao je on.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Dogovor bi smanjio dug Grčke za oko 100 milijardi evra tako što bi poverioci grčke državne obveznice koje imaju od ranije, zamenili za nove koje dospevaju kasnije, uz potencijalno niže kamatne stope.

Nemačka, koja je u velikoj meri uključena u pregovore jer ona plaća veći deo pomoći Grčkoj, zahteva da kamata na nove obveznice bude niža nego što su poverioci spremni da prihvate. Ako poverioci dobrovoljno prihvate dogovor, izbegli bi plaćanje osiguranja za nove obveznice.

Komesar Evropske unije za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren je izrazio optimizam da će pregovori sa privatnim bankama o otpisu dela grčkog duga biti okončani možda već ove sedmice.

"Uveren sam da bi pregovori o učešću privatnog sektora u otpisu dela duga mogli da budu okončani uskoro, a poželjno bi bilo već tokom ove nedelje", rekao je Ren.

 

[Black Predator]

Rok za otpis grčkog duga polako ističe









Izvor:
Blic.rs







Grčki privatni kreditori imaju rok do večeras da dobrovoljno prihvate otpis dela potraživanja na ime grčkih obveznica u svom vlasništvu u okviru programa zamene starih dužničkih hartija novim. Krajnji rok za pristanak na svop obveznica ističe danas u 20:00 po Griničkom vremenu, a većina investitora je do sada saopštila da će učestvovati u programu, prenela je agencija AP.

Banke, osiguravajuće kuće i investicioni fondovi koji imaju u vlasništvu obveznice emitovane po grčkim zakonima moraju do 20:00 da odluče da li će oprostiti polovinu novca koji im se duguje, dok oni koji poseduju grčke obveznice emitovane po stranim zakonima imaju rok do 11. aprila da donesu tu odluku.

Da bi program bio uspešan, a Atina obezbedila medjunarodni kredit od 130 milijardi evra, potrebno je da 90 odsto investitora pristane na otpis duga. Medjutim, 70 odsto dobrovoljnog učešća bilo bi dovoljno da bi Atina mogla da na sporazum primora i one koji ne žele da dobrovoljno učestvuju.

Institut za medjunarodne finansije (IIF), koji u ime privatnih banaka vodi pregovore o otpisu duga, saopštio je da su na zamenu dužničkih hartija do sada pristali investitori koji poseduju grčke obveznice vredne 81 milijardu evra.
U rukama tih investitora je 39,3 odsto od ukupno 206 milijardi evra grčkog duga u privatnom vlasništvu, ukazao je IIF. Investitori će svopom izgubiti oko 75 odsto ukupne vrednosti grčkh obveznica koje poseduju.

Grčko ministarstvo finansija je saopštilo da je šest najvećih grčkih banaka već dogovorilo učešće u otpisu duga. Mada je Grčkoj neophodno da znatno veći broj kreditora do četvrtka u 20:00 prihvati svop starih obveznica za nove, učešće nekih od velikih banaka predstavlja olakšanje za grčke zvaničnike jer bi moglo da ubedi i manje vlasnike grčkih obveznica da pristanu na program.

Pet malih grčkih penzionih fondova je, s druge strane, izrazilo protivljenje velikom otpisu duga, objavili su juče grčki mediji. Tih pet fondova, koji uključuju penzije za samozaposlene, novinare i policiju, imaju u vlasništvu grčke obveznice vredne oko dve milijarde evra.

Neki hedž fondovi takođe se protive učešću u programu zamene dužničkih hartija i zapretili su da će pokrenuti pravni postupak ako Atina ne iznese povoljniju ponudu za zamenu duga, što dodatno komplikuje napore vlade oko restrukturisanja duga.
Sami hedž fondovi neće moći da ugroze program, ali ako njihova strategija bude uspešna i oni dobiju povoljniji tretman, to bi moglo da razbesni ostale kreditore, a potencijalno i da grčku vladu uvuče u dugu i skupu pravnu bitku, koja joj nije potrebna u vreme kada fokus treba da bude na vraćanju privrednog rasta.

 

[sendi]

"Oprost duga Grčkoj već dogovoren"

[h=1]"Oprost duga Grčkoj već dogovoren"
[/h] Izvor: Dojče vele, SEEbiz


Atina -- Grčka je blizu dogovora s privatnim kreditorima, a izgleda da je pređena granica potrebna za potpisivanje dogovora o delimičnom oprostu duga, saznaje Rojters.

​

Atini je potrebna saglasnost 75 posto vlasnika njenog duga do 21 sat po srednjeevropskom vremenu kako bi izbegla bankrot, a Rojters tvrdi da je to već dogovoreno.
Konačni će rezultati biti poznati sutra.
Uoči isteka roka visoki zvaničnik grčke vlade kazao je da je najmanje 75 posto njih dalo takvu vrstu garancije. Privatni kreditori, poput banaka i penzionih fondova, moraju Grčkoj otpisati 206 milijardi evra u obveznicama.

Ako inicijativa propadne, očekuje se da će Grčka bankrotirati, što bi izazvalo novi metež na finansijskim tržištima i potkopalo poverenje u svetsku ekonomiju.

Za investitore, otpis duga znači i gubitak više od 50 odsto kapitala uloženog u Grčkoj. Oni menjaju državne obveznice za dugoročnije papire sa mnogo nižim kamatama.

Za to će dobiti državne garancije u visini od 30 milijardi evra. Dobar argument za nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea. „30 milijardi su kao podsticaj gotova stvar, ali samo ako dođe do zamene obveznica. To znači da će one biti na raspolaganju tek ako se u akciju uključi dovoljno poverilaca. S druge strane, svi poverioci znaju da je evro-zona donela odluku. Sada je na poveriocima da prihvate ponudu.“

Tek ako u otpisu dugova bude učestvovalo dovoljno privatnih poverilaca, i zemlje evro-zone će odobriti ostatak paketa. One žele da u Grčku ulože i novih 100 milijardi evra. Polovina tog novca će pomoći grčkim bankama da stanu na slabašne noge, a druga polovina će održavati grčki budžet po povoljnim kamatama. Za to prošle nedelje posebno založio šef evro-grupe Žan Klod Junker. „Grčka je preduzela sve mere koje smo je zamolili da preduzme. Stvar je u toku.“