LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Grčka mora da rasprodaje državnu imovinu
Tanjug
Predsedavajući evrozone Žan Klod Junker izjavio je da se Grčka suočava sa velikim ograničenjima njenom suverenitetu i da mora da privatizuje državnu imovinu u obimu sličnom rasprodaji preduzeća u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj ranih devedesetih.
Grčku tresu protesti zbog usvojenih mera štednje
Junker, koji je i premijer Luksemburga, izjavio je u intervjuu za nemački magazin "Fokus" da će Grčkoj za predstojeći talas privatizacije možda biti potreban model po ugledu na nemačku „Trejhand agenciju,“ koja je između 1990. i 1994. u nekadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici prodala 14.000 preduzeća.
Junkerov intervju je objavljen nepuna 24 sata pošto je sa ministrima finansija članica evrozone dogovorio odobravanje pete tranše finansijske pomoći Grčkoj, u iznosu od 12 milijardi evra. Tranša će biti isplaćena 15. jula, posle odobrenja Međunarodnog monetarnog fonda koji opet treba da se sastane 8. jula, kada će o toj temi biti raspravljano, preneo je Rojters.
Peta tranša će omogućiti Grčkoj da izbegne neposrednu opasnost bankrota, ali joj je i dalje potreban drugi paket pomoći koji bi mogao da bude zaključen u septembru, primetio je Rojters. Grčka, koja se povija pod teretom dugova od preko 340 milijardi evra, primila je od Evropske unije i MMF prošlog proleća prvi paket pomoći vredan 110 milijardi evra.
Rojters podseća da grčke vlasti moraju da prodaju imovinu u vrednosti od pet milijardi evra tokom 2011, ili će propustiti da ostvare cilj postavljen na osnovu programa EU i MMF.
Grčki parlament usvojio je u četvrtak, u jeku žestokih protesta u centru Atine, novi plan oštre šednje koji predvidja smanjenje troškova, povećanje poreza i realizaciju privatizacije u cilju uštede 28,4 milijardi evra do 2015.
Atina će moći da računa i na svojevrsnu tehničku pomoću, koju su ministri takođe odobrili u subotu. To pre svega podrazumeva podršku eksperata iz redova EU, koji grčkim ministarstvima pomažu u suočavanju sa posledicama krize. Kako je izvestio Rojters, Grci su veoma osetljivi na bilo kakvo narušavanje njihovog suvereniteta ili sugestije da strani "komesari" budu umešani u vođenje poslova te države.
Plate u Grčkoj za 20 godina skočile 106,5 odsto!
Junker je primetio kako je kriza u Grčkoj umnogome nastala kod kuće.
- Između 1990. i 2010, plate su porasle za 106,5 odsto, mada privreda nije rasla istom brzinom. Politika plata je bila potpuno van kontrole i nije bila zasnovana na produktivnosti - primetio je Junker.
Tanjug
Predsedavajući evrozone Žan Klod Junker izjavio je da se Grčka suočava sa velikim ograničenjima njenom suverenitetu i da mora da privatizuje državnu imovinu u obimu sličnom rasprodaji preduzeća u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj ranih devedesetih.
Grčku tresu protesti zbog usvojenih mera štednje
Junker, koji je i premijer Luksemburga, izjavio je u intervjuu za nemački magazin "Fokus" da će Grčkoj za predstojeći talas privatizacije možda biti potreban model po ugledu na nemačku „Trejhand agenciju,“ koja je između 1990. i 1994. u nekadašnjoj Nemačkoj Demokratskoj Republici prodala 14.000 preduzeća.
Junkerov intervju je objavljen nepuna 24 sata pošto je sa ministrima finansija članica evrozone dogovorio odobravanje pete tranše finansijske pomoći Grčkoj, u iznosu od 12 milijardi evra. Tranša će biti isplaćena 15. jula, posle odobrenja Međunarodnog monetarnog fonda koji opet treba da se sastane 8. jula, kada će o toj temi biti raspravljano, preneo je Rojters.
Peta tranša će omogućiti Grčkoj da izbegne neposrednu opasnost bankrota, ali joj je i dalje potreban drugi paket pomoći koji bi mogao da bude zaključen u septembru, primetio je Rojters. Grčka, koja se povija pod teretom dugova od preko 340 milijardi evra, primila je od Evropske unije i MMF prošlog proleća prvi paket pomoći vredan 110 milijardi evra.
Rojters podseća da grčke vlasti moraju da prodaju imovinu u vrednosti od pet milijardi evra tokom 2011, ili će propustiti da ostvare cilj postavljen na osnovu programa EU i MMF.
Grčki parlament usvojio je u četvrtak, u jeku žestokih protesta u centru Atine, novi plan oštre šednje koji predvidja smanjenje troškova, povećanje poreza i realizaciju privatizacije u cilju uštede 28,4 milijardi evra do 2015.
Atina će moći da računa i na svojevrsnu tehničku pomoću, koju su ministri takođe odobrili u subotu. To pre svega podrazumeva podršku eksperata iz redova EU, koji grčkim ministarstvima pomažu u suočavanju sa posledicama krize. Kako je izvestio Rojters, Grci su veoma osetljivi na bilo kakvo narušavanje njihovog suvereniteta ili sugestije da strani "komesari" budu umešani u vođenje poslova te države.
Plate u Grčkoj za 20 godina skočile 106,5 odsto!
Junker je primetio kako je kriza u Grčkoj umnogome nastala kod kuće.
- Između 1990. i 2010, plate su porasle za 106,5 odsto, mada privreda nije rasla istom brzinom. Politika plata je bila potpuno van kontrole i nije bila zasnovana na produktivnosti - primetio je Junker.