Grčka: Kraj puta za javna preduzeća
21. novembar 2010. | 00:00 | Izvor: Novosti
Atina -- Akcioni plan koji je grčka vlada pripremila podrazumeva prodaju ili restrukturiranje svih preostalih javnih preduzeća u zemlji.
U naredne tri godine državna kasa bi od promena vlasničke strukture bila punija za po milijardu evra godišnje.
Najveće banke, još pod državnom kontrolom, Atika banka, Poljoprivredna banka i Poštanska štedionica, biće u 2011. restrukturirane, saglasno obavezi o ekonomskoj politici i zaštiti konkurencije u EU, ali će se truditi da zadrže veći deo upravljačkih prava.
Aerodromi i luke, jedan od najznačajnijih segmenata ekonomskog rasta Grčke, biće pod specijalnom kontrolom državnih komisija koje će ispitati mogućnost izdavanja koncesija i najboljih opcija za korišćenje državnih akcija u kompanijama.
Kao uzor bi trebalo da posluži aranžman u Luci Pirej, gde kineska kompanija KOSKO već upravlja većim delom kargo terminala.
Privatizovaće se i značajni delovi Pošte, Državne železnice i Elektrodistribucije, ali će u 2011. prioritetni zadatak biti pronalaženje strateških partnera, koji će za početak raspolagati manjinskim paketom akcija.
Država će i Vodovodne mreže pripremiti za restrukturiranje, a tu će kao “mustra” poslužiti evropska iskustva o punoj implementaciji ekološkog upravljanja vodama i otpadom. Potražiće se strateški partneri koji bi investirali u određene procese tog ogromnog i skupog projekta.
Sva državna imovina, podeljena u četiri celine - nekretnine, infrastruktura, urbanizam i životna sredina - kojom je loše upravljano tokom poslednje dve decenije, biće ponuđena privatnim kompanijama putem koncesije. Slični principi biće primenjeni u svim preostalim institucijama kojima je do sada upravljala država, a koji su po pravilu stvarali ogromne deficite.
21. novembar 2010. | 00:00 | Izvor: Novosti
Atina -- Akcioni plan koji je grčka vlada pripremila podrazumeva prodaju ili restrukturiranje svih preostalih javnih preduzeća u zemlji.
U naredne tri godine državna kasa bi od promena vlasničke strukture bila punija za po milijardu evra godišnje.
Najveće banke, još pod državnom kontrolom, Atika banka, Poljoprivredna banka i Poštanska štedionica, biće u 2011. restrukturirane, saglasno obavezi o ekonomskoj politici i zaštiti konkurencije u EU, ali će se truditi da zadrže veći deo upravljačkih prava.
Aerodromi i luke, jedan od najznačajnijih segmenata ekonomskog rasta Grčke, biće pod specijalnom kontrolom državnih komisija koje će ispitati mogućnost izdavanja koncesija i najboljih opcija za korišćenje državnih akcija u kompanijama.
Kao uzor bi trebalo da posluži aranžman u Luci Pirej, gde kineska kompanija KOSKO već upravlja većim delom kargo terminala.
Privatizovaće se i značajni delovi Pošte, Državne železnice i Elektrodistribucije, ali će u 2011. prioritetni zadatak biti pronalaženje strateških partnera, koji će za početak raspolagati manjinskim paketom akcija.
Država će i Vodovodne mreže pripremiti za restrukturiranje, a tu će kao “mustra” poslužiti evropska iskustva o punoj implementaciji ekološkog upravljanja vodama i otpadom. Potražiće se strateški partneri koji bi investirali u određene procese tog ogromnog i skupog projekta.
Sva državna imovina, podeljena u četiri celine - nekretnine, infrastruktura, urbanizam i životna sredina - kojom je loše upravljano tokom poslednje dve decenije, biće ponuđena privatnim kompanijama putem koncesije. Slični principi biće primenjeni u svim preostalim institucijama kojima je do sada upravljala država, a koji su po pravilu stvarali ogromne deficite.