LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Grci sami odlučuju o svojoj sudbini
[/h] Izvor: B92, Beta, Tanjug
Novi izbori u Grčkoj predstavljaće odlučivanje o budućnosti te zemlje u evrozoni, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele.
On kaže da "Grci treba da znaju o čemu glasaju".
"Tu se ne radi o politici, nego o budućnosti Grčke u Evropi i evrozoni. Nadamo se i očekujemo da su svi koji imaju pravo glasa svesni svoje odgovornosti", saopštila je kancelarija šefa nemačke diplomatije.
"Ako želimo da se izborimo sa dužničkom krizom, treba da izgradimo poverenje na tržištu, a ono se stiče samo pomoću konkurentnosti i reformi koje će podstaći ekonomski rast i zapošljavanje", naveo je Vestervele.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nema dogovora, izbori neminovni
U nemogućnosti stranaka da formiraju vladu nakon izbora 6. maja, Grci će izaći ponovo na izbore 17. juna. Ti izbori su od posebnog značaja zato što će u slučaju ponovnog neuspeha stranaka da formiraju vladu, biti dovedena u pitanje budućnost Grčke u zoni evra, smatraju evropski zvaničnici.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nemački ministar je ponovio stav svoje vlade da je Nemačka solidarna sa Grcima, ali da "solidarnost nije jednosmerna ulica".
"Moramo jasno da kažemo da ono što je dogovoreno mora da ostane na snazi. Taj dogovor je u interesu svih", istakao je Vestervele, govoreći o paketu pomoći Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za Grčku, koji je obuhvatao i niz uslova za zvaničnu Atinu.
Neki evropski zvaničnici su pominjali postojanje mogućnosti da bi Grčka mogla da napusti zonu evra zbog nesposobnosti da vraća svoje dugove i ispuni uslove pod kojima joj je odobrena međunarodna finansijska pomoć.
Sa druge strane, šef Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi kaže da vođstvo te institucije želi da Grčka ostane u zoni evra.
Dragi je rekao da u temeljnom ugovoru o EU ne postoji odredba o izlasku neke zemlje iz evrozone, kao i da nije na ECB-u i njenom 23-članom upravnom savetu da odlučuje o tome.
Dragijev prethodnik na čelu ECB-a Žan Klod Triše izjavio je danas da bi izlazak Grčke iz zone evra bila najgora varijanta u rešavanju nastale situacije i naglasio da tako nešto ne može ni da zamisli. Triše je napomenuo da nema sumnje u stabilnost evropske valute koja ima sigurnu budućnost.
[h=2]Barozo: Nemoguće menjati plan štednje
[/h]Obaveze koje je Grčka preuzela u zamenu za plan pomoći ne mogu biti izmenjene, upozorio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i ponovio da želi da Grčka ostane u zoni evra.
"Grčka je deo porodice. Želimo da ona ostane u okrilju porodice zone evra i Evropske unije... Mi želimo da budemo na strani Grčke, ali je sada na grčkim građanima da o tome odluče", rekao je Barozo, misleći na nove parlamentarne izbore u toj zemlji.
Barozo je takođe ocenio da nema boljeg rešenja od plana štednje koji su dogovorili Grčka i poverioci, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.
"Nema lakog puta. Svaki drugi put biće teži", upozorio je Barozo, podsećajući da taj plan ne obuhvata samo mere za smanjenje troškova već i strukturne reforme u Grčkoj.
[h=2]Španija ne želi da Grčka napusti evro[/h] Španski premijer Mariano Rahoj kaže da bi izlazak Grčke iz evrozone bio loša vest i velika greška, sada kada se i Španija loše kotira na tržistima i zabrinjava investitore.
"Ne želim da Grčka napusti evro", rekao je Rahoj i istakao da će Španija poštovati sve preuzete obaveze za smanjenje javnog deficita.
"Mere štednje, da. Privredni rast, takođe. Ali voleo bih takođe da čujem jasnu, ubedljivu poruku u smislu očuvanja evra i potvrdu da je javni dug svih evropskih zemalja održiv, o čemu se trenutno svuda raspravlja", dodao je španski premijer.
Španska vlada se obavezala da će u okviru mera štednje ovogodišnji deficit svesti na 5,3 bruto domaćeg proizvoda nasuprot prošlogodišnjih 8,5 odsto, predvidevši uštedu od 27,3 milijarde evra.
[h=2]I Poljaci i Česi strahuju zbog Grčke[/h] Poljski ministar finansija Jacek Rostovski upozorio je da stihijski odlazak Grčke iz evrozone predstavlja ozbiljnu pretnju i po Poljsku, jer bi se negativno odrazio na kurs poljskog zlota.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Šojble: Grci će morati da se odluče
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da “Grčka mora da bude spremna da primi pomoć” i da će pobednici izbora morati da odluče da li prihvataju uslove ili ne. On kaže da članice EU žele da Grčka ostane u uniji 17 zemalja koje koriste evro, ali da suverenu odluku o tome treba da donesu stanovnici Grčke. Šojble je prošle sedmice izazvao zabrinutost rekavši da bi evrozona mogla da opstane bez Grčke, što je situacija o kojoj lideri EU nisu željeli ni da razmišljaju prije godinu dana.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Domino efekat u slučaju stihijskog izlaska Grčke iz evrozone bio bi opasan za Poljsku jer bi znatno oslabio zlot", kazao je Rostovski i dodao da je uveren da bi za eventualni kontrolisani izlazak Grčke iz evrozone tržišta imala razumevanja.
"Uznemiren sam situacijom u Grčkoj, ali još ne znamo da li će istupiti iz evrozone i vratiti se drahmi... U Evropi se ne oseća panika, nego se usredsredila na to kakve će biti potencijalne posledice", rekao je Rostovski.
Njegov češki kolega Miroslav Kalousek je kao najbolje rešenje za Evropu i prezaduženu Grčku naveo istupanje iz evrozone i povratak Grčke drahmi.
"Atina će ili ispuniti to na šta se obavezala u okviru paketa pozajmica, ili mora da ode iz evrozone. Mislim da je nerealan neki prostor, nešto između, da se ublaže obaveze ili da ih ne ispunjava tako energično", rekao je Kalousek.
Češki ministar finansija priznao je da niko u ovom trenutku ne može ni da proceni kakve posledice bi po Čcešku imalo istupanje Grčke iz evrozone, iako se zvanični Prag u narednih osam do 10 godina ni ne sprema da uđe u evrozonu.
"Te konkretne posledice niko ne zna. U pitanju je gubitak poverenja na tržištima što je teško izmeriti. Poljuljano poverenje moglo bi da vodi hlađenju privrede", kazao je Kalousek.
[/h] Izvor: B92, Beta, Tanjug
Novi izbori u Grčkoj predstavljaće odlučivanje o budućnosti te zemlje u evrozoni, izjavio je nemački ministar spoljnih poslova Gvido Vestervele.
"Tu se ne radi o politici, nego o budućnosti Grčke u Evropi i evrozoni. Nadamo se i očekujemo da su svi koji imaju pravo glasa svesni svoje odgovornosti", saopštila je kancelarija šefa nemačke diplomatije.
"Ako želimo da se izborimo sa dužničkom krizom, treba da izgradimo poverenje na tržištu, a ono se stiče samo pomoću konkurentnosti i reformi koje će podstaći ekonomski rast i zapošljavanje", naveo je Vestervele.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Nema dogovora, izbori neminovni
U nemogućnosti stranaka da formiraju vladu nakon izbora 6. maja, Grci će izaći ponovo na izbore 17. juna. Ti izbori su od posebnog značaja zato što će u slučaju ponovnog neuspeha stranaka da formiraju vladu, biti dovedena u pitanje budućnost Grčke u zoni evra, smatraju evropski zvaničnici.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Nemački ministar je ponovio stav svoje vlade da je Nemačka solidarna sa Grcima, ali da "solidarnost nije jednosmerna ulica".
"Moramo jasno da kažemo da ono što je dogovoreno mora da ostane na snazi. Taj dogovor je u interesu svih", istakao je Vestervele, govoreći o paketu pomoći Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda za Grčku, koji je obuhvatao i niz uslova za zvaničnu Atinu.
Neki evropski zvaničnici su pominjali postojanje mogućnosti da bi Grčka mogla da napusti zonu evra zbog nesposobnosti da vraća svoje dugove i ispuni uslove pod kojima joj je odobrena međunarodna finansijska pomoć.
Sa druge strane, šef Evropske centralne banke (ECB) Mario Dragi kaže da vođstvo te institucije želi da Grčka ostane u zoni evra.
Dragi je rekao da u temeljnom ugovoru o EU ne postoji odredba o izlasku neke zemlje iz evrozone, kao i da nije na ECB-u i njenom 23-članom upravnom savetu da odlučuje o tome.
Dragijev prethodnik na čelu ECB-a Žan Klod Triše izjavio je danas da bi izlazak Grčke iz zone evra bila najgora varijanta u rešavanju nastale situacije i naglasio da tako nešto ne može ni da zamisli. Triše je napomenuo da nema sumnje u stabilnost evropske valute koja ima sigurnu budućnost.
[h=2]Barozo: Nemoguće menjati plan štednje
[/h]Obaveze koje je Grčka preuzela u zamenu za plan pomoći ne mogu biti izmenjene, upozorio je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo i ponovio da želi da Grčka ostane u zoni evra.
Barozo je takođe ocenio da nema boljeg rešenja od plana štednje koji su dogovorili Grčka i poverioci, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.
"Nema lakog puta. Svaki drugi put biće teži", upozorio je Barozo, podsećajući da taj plan ne obuhvata samo mere za smanjenje troškova već i strukturne reforme u Grčkoj.
[h=2]Španija ne želi da Grčka napusti evro[/h] Španski premijer Mariano Rahoj kaže da bi izlazak Grčke iz evrozone bio loša vest i velika greška, sada kada se i Španija loše kotira na tržistima i zabrinjava investitore.
"Mere štednje, da. Privredni rast, takođe. Ali voleo bih takođe da čujem jasnu, ubedljivu poruku u smislu očuvanja evra i potvrdu da je javni dug svih evropskih zemalja održiv, o čemu se trenutno svuda raspravlja", dodao je španski premijer.
Španska vlada se obavezala da će u okviru mera štednje ovogodišnji deficit svesti na 5,3 bruto domaćeg proizvoda nasuprot prošlogodišnjih 8,5 odsto, predvidevši uštedu od 27,3 milijarde evra.
[h=2]I Poljaci i Česi strahuju zbog Grčke[/h] Poljski ministar finansija Jacek Rostovski upozorio je da stihijski odlazak Grčke iz evrozone predstavlja ozbiljnu pretnju i po Poljsku, jer bi se negativno odrazio na kurs poljskog zlota.
[TABLE="class: antrfile right, align: right"]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD][TABLE]
[TR]
[TD="class: textvesti"]Šojble: Grci će morati da se odluče
Nemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da “Grčka mora da bude spremna da primi pomoć” i da će pobednici izbora morati da odluče da li prihvataju uslove ili ne. On kaže da članice EU žele da Grčka ostane u uniji 17 zemalja koje koriste evro, ali da suverenu odluku o tome treba da donesu stanovnici Grčke. Šojble je prošle sedmice izazvao zabrinutost rekavši da bi evrozona mogla da opstane bez Grčke, što je situacija o kojoj lideri EU nisu željeli ni da razmišljaju prije godinu dana.
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
[/TD]
[/TR]
[/TABLE]
"Domino efekat u slučaju stihijskog izlaska Grčke iz evrozone bio bi opasan za Poljsku jer bi znatno oslabio zlot", kazao je Rostovski i dodao da je uveren da bi za eventualni kontrolisani izlazak Grčke iz evrozone tržišta imala razumevanja.
"Uznemiren sam situacijom u Grčkoj, ali još ne znamo da li će istupiti iz evrozone i vratiti se drahmi... U Evropi se ne oseća panika, nego se usredsredila na to kakve će biti potencijalne posledice", rekao je Rostovski.
Njegov češki kolega Miroslav Kalousek je kao najbolje rešenje za Evropu i prezaduženu Grčku naveo istupanje iz evrozone i povratak Grčke drahmi.
"Atina će ili ispuniti to na šta se obavezala u okviru paketa pozajmica, ili mora da ode iz evrozone. Mislim da je nerealan neki prostor, nešto između, da se ublaže obaveze ili da ih ne ispunjava tako energično", rekao je Kalousek.
Češki ministar finansija priznao je da niko u ovom trenutku ne može ni da proceni kakve posledice bi po Čcešku imalo istupanje Grčke iz evrozone, iako se zvanični Prag u narednih osam do 10 godina ni ne sprema da uđe u evrozonu.
"Te konkretne posledice niko ne zna. U pitanju je gubitak poverenja na tržištima što je teško izmeriti. Poljuljano poverenje moglo bi da vodi hlađenju privrede", kazao je Kalousek.