Grade kuće od slame i blata

[Black Predator]

EKOLOZI PRAVE JEDISTVENO EKO-NASELJE


Grade kuće od slame i blata










Izvor:
Blic.rs








U eko-kampu u Krivaji, nadomak Bačke Topole, ekolozi su napravili kuću od slame i blata. Ovo je samo deo budućeg eko-naselja u kome treba da se izgrade još i kuće od nabijene zemlje, džakova punjenih zemljom, drveta...

Kuću od slame i blata napravili su mladi ekolozi okupljeni u novosadskom udruženju “Zeleni skok” uz pomoć svojih domaćina Ekološkog udruženja “Hrast” iz Krivaje.

- Udruženje „Zeleni skok“ čine mladi inženjeri zaštite životne sredine, ekolozi, biolozi, pravnici, ekonomisti, kao i studenti raznih fakulteta. Saradnja sa Udruženjem „Hrast“ započela je pre nekoliko godina kada smo dobili poziv da učestvujemo na njihovom eko-kampu. Ovo je naša prva akcija u Krivaji, ali smo do sada učešćem na eko-kampovima koje je organizovalo udruženje „Hrast“ pomogli u čišćenju šume od korova, košenju ambrozije, traženju vabilica za ptice - kaže predsednik Udruženja “Zeleni skok”, somborac Marinko Velemir.

Na ideju da se u okviru „Eko-kampa Krivaja 2012“ gradi naselje od slame, mladi ekolozi došli su na kraju prošlogodišnjeg kampa. Izneli su svoju ideju za podizanja samoodrživog eko-naselja na teritoriji Srbije, a Đura Vavroš, predsednik udruženja „Hrast“, predložio im je da to bude u Krivaji.

Tada smo se dogovorili da se ove godine u okviru kampa počne sa izgradnjom prvog objekta od slame, drveta, trske i blata. Materijal je prikupljen iz okolne šume, delom je kupljen, a jedan deo smo dobili kao donaciju. Ovaj tip gradnje je logičan za oblast Vojvodine. Objekti imaju izuzetnu toplotnu i zvučnu izolaciju i njihova prava vrednost se može videti u zimskom periodu. Pogrešno je uverenje da su objekti od slame lako zapaljivi i da su nestabilni - kaže Marinko.

Održavanje kampa, koji je trajao dvadesetak dana i kroz koji je prošlo tridesetak mladića i devojaka, finansiralo je udruženje „Hrast“, a u izgradnju objekta „Zeleni skok“ uložio je svoja lična sredstva prikupljena iz članarina i od zajedničkog honorara prošlog projekta.

Svuda oko nas su prirodni materijali koji se mogu iskoristiti. Mi slamu danas spaljujemo na njivama, a ona može biti materijal za gradnju. Zašto bi gradili kuće od betona, azbesta ako oko nas imamo prirodne i jeftine metrijale za gradnju. Ova kuća samo je prvi korak u gradnji eko-selo. Želimo da pokažemo da takvo eko-naselje može biti jedan samoodrživ sistem - kaže predsednik Ekološkog društva “Hrast” Đuro Vavroš i dodaje da ima naznaka da će ovaj projekat pomoći i “Greanpeace” pa bi u tom slučaju eko-naselje bilo gotovo za pet godina.