LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Temperature opet blizu 40 stepeni
Građani traže dvokratno radno vreme po vrućini
Ekipa „Blica”
BEOGRAD - Zvanični podaci juče su pokazivali da je u Beogradu i Nišu izmereno 38 stepeni, ali mnogi su radili i na mnogo većoj temperaturi. Među takvima su i radnici niške ćevabdžinice “Zoki i Nena”, koji kažu da je temperatura na njihovom radnom mestu viša od 60 stepeni.
Hitna pomoć je imala pune ruke posla u svim gradovima Srbije
- Vruće je, ali mora da se radi. Pored skare je sigurno više od 60 stepeni - kaže radnica Slađana Petković, radnica u ćevabdžinici.
Penzionerka Dragica Ristić, koju smo sreli na izlasku iz pošte, kaže da je gledala prognozu, ali da je morala da izađe po penziju.
- Već danima sam bez dinara, a vrućine će da potraju. Možda bi bilo rešenje da pošte prave pauzu u najvrelijim delovima dana, a da se produži noćni rad kada su niže temperature - kaže ona.
Puno posla bilo je i za ekipe Hitne pomoći u svim većim gradovima. U Beogradu su ekipe Hitne pomoći na javnim mestima intervenisale čak 55 puta.
Dr Aleksandar Marinković, načelnik smene u Hitnoj pomoći, kaže da je znatno povećan broj intervencija na javnom mestu i to zbog kolabiranja usled vrućine, a da je više od deset obavljeno u bankama i poštama.
Srbija, kao i skoro sve zemlje EU, nema zakonske odredbe koje predviđaju prekid rada na visokim temperaturama, kaže Vera Božić-Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Ona kaže da su, kada su izrazito visoke temperauture koje prelaze 36 stepeni Celzijusa i stvaraju probleme radnicima na otvorenom, poslodavci dužni da primene preventivne mere koje su regulisane propisima. Ona napominje da idealna radna temperatura 28 stepeni.
- To znači da mora da promeni rad na terenu, što podrazumeva da se menjaju grupe radnika. Može da bude i obustavljen rad u kritičnom periodu od 11 do 16 sati - kaže Vera Božić-Trefalt.
Radnik je dužan, kaže naša sagovornica, da nosi sredstva lične zaštite na radu, cipele i šlem. Nepoštovanje ovih pravila kontroliše inspekcija rada koja može da podnese zathev za prekršajni postupak. Kazne se kreću i do milion dinara.
Inače, subjektivni osećaj građana je da je za bar nekoliko stepeni toplije nego što to pokazuju zvanični podaci. Više temperature od RHMZ su pokazivale i privatne meteorološke stanice. Razlike u temperaturama javljaju se zbog načina merenja.
Da one postoje, pokazao je i naš mali eksperiment - malo merenje temperature u centru Beograda.
Oko 14 sati u na Trgu Republike izmerili smo 35 stepeni, a sajt RHMZ pokazivao je 34. Kod merne stanice Zavoda u Karađorđevom parku u ovo vreme naš termometar pokazao je 37, opet za neki stepen više od zvaničnog.
Najtoplije bilo avgusta 1921. godine
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najtopliji zabežen dan u Srbiji od kada se meri temperatura bio je avgust 1921. godine, kada su izmerena čak 42 stepena. Podaci ovog zavoda pokazuju da je najtopliji period bio kraj jula i početak avgusta 1946. godine, kada 22 uzastopna dana temperatura nije padala ispod 35.
Građani traže dvokratno radno vreme po vrućini
Ekipa „Blica”
BEOGRAD - Zvanični podaci juče su pokazivali da je u Beogradu i Nišu izmereno 38 stepeni, ali mnogi su radili i na mnogo većoj temperaturi. Među takvima su i radnici niške ćevabdžinice “Zoki i Nena”, koji kažu da je temperatura na njihovom radnom mestu viša od 60 stepeni.
Hitna pomoć je imala pune ruke posla u svim gradovima Srbije
- Vruće je, ali mora da se radi. Pored skare je sigurno više od 60 stepeni - kaže radnica Slađana Petković, radnica u ćevabdžinici.
Penzionerka Dragica Ristić, koju smo sreli na izlasku iz pošte, kaže da je gledala prognozu, ali da je morala da izađe po penziju.
- Već danima sam bez dinara, a vrućine će da potraju. Možda bi bilo rešenje da pošte prave pauzu u najvrelijim delovima dana, a da se produži noćni rad kada su niže temperature - kaže ona.
Puno posla bilo je i za ekipe Hitne pomoći u svim većim gradovima. U Beogradu su ekipe Hitne pomoći na javnim mestima intervenisale čak 55 puta.
Dr Aleksandar Marinković, načelnik smene u Hitnoj pomoći, kaže da je znatno povećan broj intervencija na javnom mestu i to zbog kolabiranja usled vrućine, a da je više od deset obavljeno u bankama i poštama.
Srbija, kao i skoro sve zemlje EU, nema zakonske odredbe koje predviđaju prekid rada na visokim temperaturama, kaže Vera Božić-Trefalt, direktor Uprave za bezbednost i zdravlje na radu.
Ona kaže da su, kada su izrazito visoke temperauture koje prelaze 36 stepeni Celzijusa i stvaraju probleme radnicima na otvorenom, poslodavci dužni da primene preventivne mere koje su regulisane propisima. Ona napominje da idealna radna temperatura 28 stepeni.
- To znači da mora da promeni rad na terenu, što podrazumeva da se menjaju grupe radnika. Može da bude i obustavljen rad u kritičnom periodu od 11 do 16 sati - kaže Vera Božić-Trefalt.
Radnik je dužan, kaže naša sagovornica, da nosi sredstva lične zaštite na radu, cipele i šlem. Nepoštovanje ovih pravila kontroliše inspekcija rada koja može da podnese zathev za prekršajni postupak. Kazne se kreću i do milion dinara.
Inače, subjektivni osećaj građana je da je za bar nekoliko stepeni toplije nego što to pokazuju zvanični podaci. Više temperature od RHMZ su pokazivale i privatne meteorološke stanice. Razlike u temperaturama javljaju se zbog načina merenja.
Da one postoje, pokazao je i naš mali eksperiment - malo merenje temperature u centru Beograda.
Oko 14 sati u na Trgu Republike izmerili smo 35 stepeni, a sajt RHMZ pokazivao je 34. Kod merne stanice Zavoda u Karađorđevom parku u ovo vreme naš termometar pokazao je 37, opet za neki stepen više od zvaničnog.
Najtoplije bilo avgusta 1921. godine
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najtopliji zabežen dan u Srbiji od kada se meri temperatura bio je avgust 1921. godine, kada su izmerena čak 42 stepena. Podaci ovog zavoda pokazuju da je najtopliji period bio kraj jula i početak avgusta 1946. godine, kada 22 uzastopna dana temperatura nije padala ispod 35.