Član
- Učlanjen(a)
- 03.07.2010
- Poruka
- 255
Zaduživanje u dinarima
S. MORAVČEVIĆ | 04. jul 2010. 20:52
U bankama novi vetrovi - građani se, zbog nestabilnog kursa, okrenuli kreditima za refinansiranje u našoj valuti. Od početka godine potražnja porasla za 24 odsto.
PREMA podacima Kreditnog biroa, zaduživanje u dinarskim kreditima za refinansiranje poraslo je za 24 odsto od početka godine, odnosno sa 32,12 milijardi na 39,85 milijardi dinara. Za ovom vrstom pozajmice najviše raste potražnja.
Ekonomisti ukazuju da se krediti za refinansiranje u našoj valuti sve više traže zbog činjenice da evro nekontrolisano raste poslednjih meseci, a sa tim i visina rate za otplatu. Istovremno, zarada, naravno u dinarima, uglavnom je stagnirala, ili je opadala. I sami građani smatraju da će prelaskom na dinarske zajmove redovnije moći da izmiruju rate i uklope se u sve tanji kućni budžet.
Od momenta kada je kriza zahvatila svet i nas, evro je ojačao u odnosu na dinar za oko 30 odsto, a švajcarski franak i više. Na zajmove u ove dve valute banke su ranije davale veoma niske kamate. Ali, zbog pada dinara ispalo je da je dara skuplja nego mera, pa su građanima u nekim slučajevima duplirani iznosi za otplatu u našoj valuti.
Na primer, ako je neko pre četiri godine uzeo gotovinski zajam u vrednosti od 6.840 švajcarskih franaka sa kamatom od 13 odsto godišnje, sada se verovatno kaje zbog ove pozajmice. Tada mu je rata za otplatu od 114 franaka mesečno u našoj valuti iznosila 5.089 dinara. Prošlog meseca ova rata je iznosila čak 8.396 dinara. Ovog meseca povećana je za još 900 dinara i dostigla je gotovo 9.300. Kada se ovakvi primeri imaju u vidu, nije čudno da raste potražnja za kreditima za refinansiranje u dinarima.
I sami bankari sve više savetuju građanima da pređu na dinarske pozajmice za refinansiranje ukoliko imaju gotovinski ili potrošački zajam u stranoj valuti. Jer, više niko nije nasigurno dokle će dinar da pada, odnosno evro da jača. Neki analitičari smatraju da će ta granica do kraja godine iznositi 110 dinara za jedan evro, a drugi skeptičniji idu i na 120. Takav kurs će svakako biti drastičan udarac za građane koji otplaćuju zajmove sa deviznom klauzulom. Plata u evrima će im biti sve manja, a obaveze za rate, pretvorene naravno u evre, sve veće.
BOLJI IZBOR
GRAĐANI treba da budu obazrivi kada potpisuju ugovore za refinansiranje kredita u dinarima. Jer, ima banaka koje nude nižu ali promenljivu kamatnu stopu, i pri tome ne kažu da se ona usklađuje sa cenom rasta na malo svakog meseca. Zbog toga je bolje opredeliti se za fiksnu dinarsku kamatu koja je nešto veća od varijabilne. Ali, u uslovima nestabilnog finansijskog tržišta, kao što je naše, fiksna kamata je bolji izbor, jer se nikada ne zna kojim putem će krenuti cena kredita.
KAMATE I OBRADA
KAMATE na kredite za refinansiranje u dinarima kreću se od 14,50 do 22,30 odsto godišnje. Kod nekih banaka su fiksne tokom celog perioda otplate, a kod pojedinih samo u prve dve godine. Kod kredita za refinansiranje vezanih za evro potreban je i depozit od 30 odsto. Inače, kao trošak za obe vrste kredita treba dodati naknadu za obradu, koja obično iznosi od dva do tri odsto.
Postavite na
S. MORAVČEVIĆ | 04. jul 2010. 20:52
U bankama novi vetrovi - građani se, zbog nestabilnog kursa, okrenuli kreditima za refinansiranje u našoj valuti. Od početka godine potražnja porasla za 24 odsto.
PREMA podacima Kreditnog biroa, zaduživanje u dinarskim kreditima za refinansiranje poraslo je za 24 odsto od početka godine, odnosno sa 32,12 milijardi na 39,85 milijardi dinara. Za ovom vrstom pozajmice najviše raste potražnja.
Ekonomisti ukazuju da se krediti za refinansiranje u našoj valuti sve više traže zbog činjenice da evro nekontrolisano raste poslednjih meseci, a sa tim i visina rate za otplatu. Istovremno, zarada, naravno u dinarima, uglavnom je stagnirala, ili je opadala. I sami građani smatraju da će prelaskom na dinarske zajmove redovnije moći da izmiruju rate i uklope se u sve tanji kućni budžet.
Od momenta kada je kriza zahvatila svet i nas, evro je ojačao u odnosu na dinar za oko 30 odsto, a švajcarski franak i više. Na zajmove u ove dve valute banke su ranije davale veoma niske kamate. Ali, zbog pada dinara ispalo je da je dara skuplja nego mera, pa su građanima u nekim slučajevima duplirani iznosi za otplatu u našoj valuti.
Na primer, ako je neko pre četiri godine uzeo gotovinski zajam u vrednosti od 6.840 švajcarskih franaka sa kamatom od 13 odsto godišnje, sada se verovatno kaje zbog ove pozajmice. Tada mu je rata za otplatu od 114 franaka mesečno u našoj valuti iznosila 5.089 dinara. Prošlog meseca ova rata je iznosila čak 8.396 dinara. Ovog meseca povećana je za još 900 dinara i dostigla je gotovo 9.300. Kada se ovakvi primeri imaju u vidu, nije čudno da raste potražnja za kreditima za refinansiranje u dinarima.
I sami bankari sve više savetuju građanima da pređu na dinarske pozajmice za refinansiranje ukoliko imaju gotovinski ili potrošački zajam u stranoj valuti. Jer, više niko nije nasigurno dokle će dinar da pada, odnosno evro da jača. Neki analitičari smatraju da će ta granica do kraja godine iznositi 110 dinara za jedan evro, a drugi skeptičniji idu i na 120. Takav kurs će svakako biti drastičan udarac za građane koji otplaćuju zajmove sa deviznom klauzulom. Plata u evrima će im biti sve manja, a obaveze za rate, pretvorene naravno u evre, sve veće.
BOLJI IZBOR
GRAĐANI treba da budu obazrivi kada potpisuju ugovore za refinansiranje kredita u dinarima. Jer, ima banaka koje nude nižu ali promenljivu kamatnu stopu, i pri tome ne kažu da se ona usklađuje sa cenom rasta na malo svakog meseca. Zbog toga je bolje opredeliti se za fiksnu dinarsku kamatu koja je nešto veća od varijabilne. Ali, u uslovima nestabilnog finansijskog tržišta, kao što je naše, fiksna kamata je bolji izbor, jer se nikada ne zna kojim putem će krenuti cena kredita.
KAMATE I OBRADA
KAMATE na kredite za refinansiranje u dinarima kreću se od 14,50 do 22,30 odsto godišnje. Kod nekih banaka su fiksne tokom celog perioda otplate, a kod pojedinih samo u prve dve godine. Kod kredita za refinansiranje vezanih za evro potreban je i depozit od 30 odsto. Inače, kao trošak za obe vrste kredita treba dodati naknadu za obradu, koja obično iznosi od dva do tri odsto.
Postavite na