Autor: Danijela Nišavić | Foto: j. vučetić | 23.09.2009.
Sudeći po prosečnoj visini duga od 64 evra, građani Srbije najlakše potežu za kreditnim karticama. Ipak, kao i sa svakim dugom, i sa ovim treba biti oprezan, a racionalnim ponašanjem godišnje može da se uštedi i do nekoliko hiljada dinara.
U Srbiji ima 1,1 milion kreditnih kartica, dok je broj korisnika 911.000. Primetno je, sudeći prema podacima Udruženja banaka Srbije, da iz meseca u mesec raste broj onih koji kasne u izmirivanju svojih obaveza, a takvih je 61.788, što je za trećinu više u poređenju sa krajem prošle godine.
Godišnja efektivna kamatna stopa za kreditne kartice se kreće od 22 do 32 odsto. U proseku, u zavisnosti od kartice, građani za članarinu za godinu dana izdvajaju od 900, pa i do 6.000 dinara. Kako bi izbegli dodatne troškove, osim kamatne stope i troškova članarine, građani treba da budu informisani i o drugim mogućim naknadama koje banke zaračunavaju. Treba se raspitati koliko iznosi provizija za isplatu gotovine na šalteru i bankomatu matične banke, a koliko kod drugih banaka, gde je ovaj trošak duplo veći. Ova provizija je od jedan, pa i do tri odsto od iznosa.
I promena limita ima svoju cenu, kao i procenat otplate. Ukoliko klijent zaboravi da plati ratu, mora da računa da će platiti opomenu. Slanje prve košta nekoliko stotina dinara, dok je svaka sledeća skuplja. Banka naplaćuje i hitnu izradu kartice, kao i njeno blokiranje i gašenje. Neopravdana reklamacija za klijenta je trošak od 500 dinara, a biće mu naplaćeno, kod pojedinih banaka i 15 evra, ukoliko se kartica zaglavi u bankomatu njegovom greškom. U svakom slučaju, dug je spisak naknade. Znatno niži troškovi su za domaću „dina” karticu, gde pojedine banke ne naplaćuju ni članarinu.
