- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Građani sve teže do čekova
Izvor:
B92.net
Sve je više trgovina, i malih i velikih, koje su spremne da prodaju robu na poček od čak godinu dana, ali građani do čekova teže dolaze.
Jer, banke, a naročito strane, čekove daju tek "na kašičicu", kažu u skladu sa platom, da bi plasirale svoje skupe kreditne kartice.
Što je veća zarada može da se dobije više čekova, a samim tim i da se iskoriste prednosti beskamatnog plaćanja.
Domaće banke su popustljivije, pa građani sa skromnim prihodima mogu da dobiju do desetak čekova mesečno.
U poslednje dve godine u opticaju je oko devet miliona čekova, u vrednosti od oko 40 milijardi dinara. U 2006. bilo je izdato 9,6 miliona čekova, ali je tada vrednost bila gotovo upola manja, jer je maksimalni iznos na čeku bio 2.000 dinara.
Da bi građani mogli da koriste čekove potrebno je da imaju pokriće na tekućem računu.Tako kod domaćih banaka, sa svakom uplatom i urednim tekućim računom, odnosno ukoliko klijent nije ulazio u "crveni minus", može da se dobije i deset blanketa.
Kod stranih banaka procedura je rigoroznija - svaki ček mora da bude pokriven sa maksimalnim iznosom. Ukoliko neko ima na tekućem računu 20.000 dinara, a već je ispisao tri čeka na neki rok, moći će da dobije samo - jedan ček.
Mnogi, tako, ne mogu da koriste odloženo plaćanje, bez kamate, kod trgovina, jer zbog malih zarada dobijaju tek poneki ček. Njih upotrebe uglavnom za kupovinu hrane, a za belu tehniku, kompjutere, koji se takođe prodaju na čak 12 rata bez kamate, moraju ili da uzmu kredit ili da koriste kreditnu karticu sa veoma visokim kamatama.
U Srbiji je iskorišćeni limit za kreditne kartice oko 40 milijardi dinara, gotovo isti kao i za čekove, a identična je situacija i sa dozvoljenim minusom.
Izvor:
B92.net
Sve je više trgovina, i malih i velikih, koje su spremne da prodaju robu na poček od čak godinu dana, ali građani do čekova teže dolaze.
Jer, banke, a naročito strane, čekove daju tek "na kašičicu", kažu u skladu sa platom, da bi plasirale svoje skupe kreditne kartice.
Što je veća zarada može da se dobije više čekova, a samim tim i da se iskoriste prednosti beskamatnog plaćanja.
Domaće banke su popustljivije, pa građani sa skromnim prihodima mogu da dobiju do desetak čekova mesečno.
U poslednje dve godine u opticaju je oko devet miliona čekova, u vrednosti od oko 40 milijardi dinara. U 2006. bilo je izdato 9,6 miliona čekova, ali je tada vrednost bila gotovo upola manja, jer je maksimalni iznos na čeku bio 2.000 dinara.
Da bi građani mogli da koriste čekove potrebno je da imaju pokriće na tekućem računu.Tako kod domaćih banaka, sa svakom uplatom i urednim tekućim računom, odnosno ukoliko klijent nije ulazio u "crveni minus", može da se dobije i deset blanketa.
Kod stranih banaka procedura je rigoroznija - svaki ček mora da bude pokriven sa maksimalnim iznosom. Ukoliko neko ima na tekućem računu 20.000 dinara, a već je ispisao tri čeka na neki rok, moći će da dobije samo - jedan ček.
Mnogi, tako, ne mogu da koriste odloženo plaćanje, bez kamate, kod trgovina, jer zbog malih zarada dobijaju tek poneki ček. Njih upotrebe uglavnom za kupovinu hrane, a za belu tehniku, kompjutere, koji se takođe prodaju na čak 12 rata bez kamate, moraju ili da uzmu kredit ili da koriste kreditnu karticu sa veoma visokim kamatama.
U Srbiji je iskorišćeni limit za kreditne kartice oko 40 milijardi dinara, gotovo isti kao i za čekove, a identična je situacija i sa dozvoljenim minusom.