LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
Građani plaćaju dug javnih gubitaša
Izvor: Blic
Beograd -- Za razliku od ostatka privrede, Železnice i Putevi Srbije o dugovima više ne moraju da razmišljaju, jer je Vlada odlučila da njihove kredite preuzme država.
Obavezu da vrati čak 1,1 milijardu evra kredita ta dva preduzeća i još nekoliko institucija Vlada će otplatiti uz zaključak da takva odluka neće doneti dodatne troškove građanima i privredi.
Samo dugovi Železnica i Puteva koje će otplatiti poreski obveznici iznose skoro 700 miliona evra. Osim njih, država će vratiti i pozajmice Kliničkog centra, Zemunske bolnice, Fonda za razvoj, pa čak i Radio Jugoslavije.
U obrazloženju Vlade navodi se da je reč o preduzećima čije je funkcionisanje od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, pa Republika Srbija, pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu.
Ekonomista Ana Jolović smatra da ovakvi postupci države nisu dobri jer se preduzeća na taj način stavljaju u lagodnu poziciju u kojoj znaju da će njihove dugove platiti neko drugi.
"Rukovodstva javnih preduzeća moraju odgovorno da se ponašaju, a kada vi imate situaciju u kojoj država konstantno pokriva dugove preduzeća, to znači da država podržava neodgovorno ponašanje čelnih ljudi tih preduzeća", zaključuje Jolovićeva.
Aleksandar Stevanović iz Centra za tržišna istraživanja smatra da će ovako biti sve dok država bude bila vlasnik tih preduzeća.
"Nije uvek u pitanju loš menadžment. Problem je taj što to rukovodstvo, koje je obično postavljeno po partijskim linijama, mora da ispunjava nerealne zahteve vlasti, koji nemaju nikakvu ekonomsku logiku. Tako moraju da zapošljavaju, iako nema potrebe za tim, zatim profit odlazi u budžet da popunjava neke rupe ili se novac daje za neke besmislene projekte", kaže on.
Stevanović navodi da "u takvoj situaciji, ma koliko da ste dobar menadžer, vezane su vam ruke. A mi zbog nesposobnosti države sve to plaćamo, ali nas kao građane niko i ne pita".
Ekonomista Mlađen Kovačević podseća da je, kako kaže, to ludilo zaduživanja, ne samo javnih preduzeća već i celokupne privrede, krenulo 2002. godine i da se od tada samo povećavalo, i to fantastičnom brzinom.
"Već tada se o tome moralo voditi računa ali, nažalost, nije. Država je kod mnogih pozajmica bila garant jer je verovala da će devizni prilivi tih preduzeća biti dovoljni da sama preduzeća servisiraju dugovanja. To se, međutim, nije desilo, a država mora da reaguje i da spasava ona preduzeća koja su od krucijalnog značaja za zemlju. Svetska ekonomska kriza je čak i Britaniju naterala da spasava važna preduzeća. Tako je i kod nas", kaže Kovačević.
Dugovi koje će vratiti država
- Železnice Srbije 181,8 miliona evra i 15,1 milion dolara
- Putevi Srbije 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara
- Klinički centar Srbije 3,1 milion evra
- Zemunska bolnica 1,9 miliona evra
- Radio Jugoslavija 3,1 milion evra i 627.341 švajcarski franak
- Fond za razvoj Srbije 320.943 dolara
- Građevinski fakultet - Subotica 235.243 dolara
Bez posledica po budžet
Procena Fiskalnog saveta je da zakon o otplati duga javnih preduzeća neće izazvati nikakve posledice, jer je taj iznos ranije planiran pa je uključen u trenutni javni dug, koji je dostigao 41,7 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Praktično je sada samo zvanično preimenovan dug na državu, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.
Izvor: Blic
Beograd -- Za razliku od ostatka privrede, Železnice i Putevi Srbije o dugovima više ne moraju da razmišljaju, jer je Vlada odlučila da njihove kredite preuzme država.
Obavezu da vrati čak 1,1 milijardu evra kredita ta dva preduzeća i još nekoliko institucija Vlada će otplatiti uz zaključak da takva odluka neće doneti dodatne troškove građanima i privredi.
Samo dugovi Železnica i Puteva koje će otplatiti poreski obveznici iznose skoro 700 miliona evra. Osim njih, država će vratiti i pozajmice Kliničkog centra, Zemunske bolnice, Fonda za razvoj, pa čak i Radio Jugoslavije.
U obrazloženju Vlade navodi se da je reč o preduzećima čije je funkcionisanje od javnog značaja i bitno za celokupan sistem, pa Republika Srbija, pored izdvajanja značajnih sredstava iz budžeta, garantuje i za nova zaduženja tih preduzeća u zemlji i inostranstvu.
Ekonomista Ana Jolović smatra da ovakvi postupci države nisu dobri jer se preduzeća na taj način stavljaju u lagodnu poziciju u kojoj znaju da će njihove dugove platiti neko drugi.
"Rukovodstva javnih preduzeća moraju odgovorno da se ponašaju, a kada vi imate situaciju u kojoj država konstantno pokriva dugove preduzeća, to znači da država podržava neodgovorno ponašanje čelnih ljudi tih preduzeća", zaključuje Jolovićeva.
Aleksandar Stevanović iz Centra za tržišna istraživanja smatra da će ovako biti sve dok država bude bila vlasnik tih preduzeća.
"Nije uvek u pitanju loš menadžment. Problem je taj što to rukovodstvo, koje je obično postavljeno po partijskim linijama, mora da ispunjava nerealne zahteve vlasti, koji nemaju nikakvu ekonomsku logiku. Tako moraju da zapošljavaju, iako nema potrebe za tim, zatim profit odlazi u budžet da popunjava neke rupe ili se novac daje za neke besmislene projekte", kaže on.
Stevanović navodi da "u takvoj situaciji, ma koliko da ste dobar menadžer, vezane su vam ruke. A mi zbog nesposobnosti države sve to plaćamo, ali nas kao građane niko i ne pita".
Ekonomista Mlađen Kovačević podseća da je, kako kaže, to ludilo zaduživanja, ne samo javnih preduzeća već i celokupne privrede, krenulo 2002. godine i da se od tada samo povećavalo, i to fantastičnom brzinom.
"Već tada se o tome moralo voditi računa ali, nažalost, nije. Država je kod mnogih pozajmica bila garant jer je verovala da će devizni prilivi tih preduzeća biti dovoljni da sama preduzeća servisiraju dugovanja. To se, međutim, nije desilo, a država mora da reaguje i da spasava ona preduzeća koja su od krucijalnog značaja za zemlju. Svetska ekonomska kriza je čak i Britaniju naterala da spasava važna preduzeća. Tako je i kod nas", kaže Kovačević.
Dugovi koje će vratiti država
- Železnice Srbije 181,8 miliona evra i 15,1 milion dolara
- Putevi Srbije 464,8 miliona evra i 43,3 miliona dolara
- Klinički centar Srbije 3,1 milion evra
- Zemunska bolnica 1,9 miliona evra
- Radio Jugoslavija 3,1 milion evra i 627.341 švajcarski franak
- Fond za razvoj Srbije 320.943 dolara
- Građevinski fakultet - Subotica 235.243 dolara
Bez posledica po budžet
Procena Fiskalnog saveta je da zakon o otplati duga javnih preduzeća neće izazvati nikakve posledice, jer je taj iznos ranije planiran pa je uključen u trenutni javni dug, koji je dostigao 41,7 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije. Praktično je sada samo zvanično preimenovan dug na državu, kaže član Fiskalnog saveta Nikola Altiparmakov.