- Učlanjen(a)
- 07.02.2010
- Poruka
- 14.864
Građani bez dokumenata neće da se registruju
Izvor:
Novosti.rs
MADA u Srbiji više od 30.000 "pravno nevidljivih" nema nikakva lična dokumenta, rešavanje ovog problema još nije ni počelo, a prošlo je tri meseca od donošenja izmena Zakona o prebivalištu i boravištu.
Po tom Zakonu, ljudi bez dokumenata imaju pravo, uz saglasnost nadležnog centra za socijalni rad, da prijave mesto boravka upravo na adresi te institucije. Centrima širom Srbije do sada je, međutim, stiglo tek nekoliko zahteva. Ali nijedna osoba nije prijavljena jer formalno još nije stupio na snagu Pravilnik o obrascu prijave prebivališta.
Kako nam je rečeno u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, čeka se da ga MUP objavi u "Službenom glasniku" i centri će početi da odlučuju o zahtevima.
Tako bi Romi, interno raseljeni i onih koji su vraćeni u postupku readmisije mogli da dobiju ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, legalno se zaposle, pošalju decu u školu, glasaju...
U Beogradu, kako nam je potvrđeno u Gradskom centru za socijalni rad, još nije bilo zahteva po izmenjenom zakonu. Ovaj centar je i do sada na svojoj adresi prijavljivao lica koja se nalaze pod neposrednim starateljstvom, a koja nemaju mogućnost da se prijave na drugoj adresi. To su deca bez roditeljskog staranja, odrasli i starija lica, čiji se tačan broj ne zna jer se na evidenciji vode po nekom drugom pravnom osnovu, a ne na osnovu prijave prebivališta na adresi centra.
Centar u Novom Sadu, kako kaže direktor Gojko Vujnović, od početka godine dao je saglasnost da se pet-šest lica prijave na njihovoj adresi i adresama ustanova socijalne zaštite:
- U pitanju su beskućnici sa naše teritorije i naši štićenici iz domova za decu bez roditeljskog staranja, za stare i za duševno obolele. Oni nemaju dokumenta, imovinu, ni bilo koju drugu adresu na kojoj bi se prijavili.
Vujnović dodaje da su po novom zakonu imali samo jedan zahtev i da se panika centara da će biti "navala pravno nevidljivih" pokazala bezrazložna. Interesovanja jedva da ima.
U Kragujevcu, prema rečima pomoćnika direktora Dragane Radosavljević, do sada je samo jedna porodica, preko gradskog koordinatora za romska pitanja, podnela zahtev. Porodica je raseljena s Kosova, i u međuvremenu je živela u inostranstvu, pa vraćena u postupku readmisije. Na čekanju je još nekoliko izbegličkih i interno raseljenih porodica.
Što se tiče Niša, oni po novom zakonu nisu primili nijedan zahtev.
- I po starom smo imali samo jedan. Devojku koja je izašla iz doma pokušali smo da prijavimo na našoj adresi, ali nismo dobili odobrenje MUP. Imali smo i jednog beskućnika, ali je on dobio i garsonjeru i papire - kaže Zoran Jović, direktor niškog centra za socijalni rad.
Izvor:
Novosti.rs
MADA u Srbiji više od 30.000 "pravno nevidljivih" nema nikakva lična dokumenta, rešavanje ovog problema još nije ni počelo, a prošlo je tri meseca od donošenja izmena Zakona o prebivalištu i boravištu.
Po tom Zakonu, ljudi bez dokumenata imaju pravo, uz saglasnost nadležnog centra za socijalni rad, da prijave mesto boravka upravo na adresi te institucije. Centrima širom Srbije do sada je, međutim, stiglo tek nekoliko zahteva. Ali nijedna osoba nije prijavljena jer formalno još nije stupio na snagu Pravilnik o obrascu prijave prebivališta.
Kako nam je rečeno u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku, čeka se da ga MUP objavi u "Službenom glasniku" i centri će početi da odlučuju o zahtevima.
Tako bi Romi, interno raseljeni i onih koji su vraćeni u postupku readmisije mogli da dobiju ličnu kartu, zdravstvenu knjižicu, legalno se zaposle, pošalju decu u školu, glasaju...
U Beogradu, kako nam je potvrđeno u Gradskom centru za socijalni rad, još nije bilo zahteva po izmenjenom zakonu. Ovaj centar je i do sada na svojoj adresi prijavljivao lica koja se nalaze pod neposrednim starateljstvom, a koja nemaju mogućnost da se prijave na drugoj adresi. To su deca bez roditeljskog staranja, odrasli i starija lica, čiji se tačan broj ne zna jer se na evidenciji vode po nekom drugom pravnom osnovu, a ne na osnovu prijave prebivališta na adresi centra.
Centar u Novom Sadu, kako kaže direktor Gojko Vujnović, od početka godine dao je saglasnost da se pet-šest lica prijave na njihovoj adresi i adresama ustanova socijalne zaštite:
- U pitanju su beskućnici sa naše teritorije i naši štićenici iz domova za decu bez roditeljskog staranja, za stare i za duševno obolele. Oni nemaju dokumenta, imovinu, ni bilo koju drugu adresu na kojoj bi se prijavili.
Vujnović dodaje da su po novom zakonu imali samo jedan zahtev i da se panika centara da će biti "navala pravno nevidljivih" pokazala bezrazložna. Interesovanja jedva da ima.
U Kragujevcu, prema rečima pomoćnika direktora Dragane Radosavljević, do sada je samo jedna porodica, preko gradskog koordinatora za romska pitanja, podnela zahtev. Porodica je raseljena s Kosova, i u međuvremenu je živela u inostranstvu, pa vraćena u postupku readmisije. Na čekanju je još nekoliko izbegličkih i interno raseljenih porodica.
Što se tiče Niša, oni po novom zakonu nisu primili nijedan zahtev.
- I po starom smo imali samo jedan. Devojku koja je izašla iz doma pokušali smo da prijavimo na našoj adresi, ali nismo dobili odobrenje MUP. Imali smo i jednog beskućnika, ali je on dobio i garsonjeru i papire - kaže Zoran Jović, direktor niškog centra za socijalni rad.