Tokom 1999, 2000. i 2001. godine, zbog povrede ramena, Goran Ivanišević je propustio brojne turnire, pa je u leto 2001. godine bio tek 125. igrač na ATP listi. Taj plasman nije bio dovoljan da se direktno plasira na Vimbldon, pa su mu organizatori kao bivšem trostrukom finalisti i jednom od ljubimaca publike u Londonu dodelili specijalnu pozivnicu, verovatno ni sami ne sluteći da će Goran sa tom pozivnicom napisati prelepu tenisku bajku.
Na Vimbldon 2001. godine Goran Ivanišević je stigao sa minimalnim šansama za osvajanje turnira, ali je svojom levicom ispisao priču koja ide uz bok najboljim Holivudskim scenarijima. Preko Šveđanina Jonsona, Karlosa Moje, Endi Rodika i Grega Rusedskog stigao je do četvrtfinala u kom je svladao Marata Safina, dok je njegov protivnik u polufinalu Tim Henman savladao Rodžera Federera koji je kolo ranije napravio senzaciju, pobedivši Pit Samprasa. Drugi nosilac turnira Andre Agasi izgubio je u prvom polufinalu od Patrik Raftera a Ivanišević je za finale u fenomenalnoj atmosferi i pred publikom koja je decenijama čekala da Britanac podigne Vimbldonski pehar igrao protiv domaćeg tenisera Tim Henmana. Nakon trodnevne borbe i pet setova, Ivanišević je izborio svoje četvrto finale i to protiv Australijanca Raftera, koji se pripremao za svoje drugo uzastopno finale najprestižnijeg turnira na svetu.
Odigrali su u finalu Ivanišević i Rafter meč za pamćenje, meč koji je trajao preko 3 sata. U prvom setu, Goran je na samom početku došao do brejka za 2 : 0 u gemovima i bez većih problema je zadržao svoj servis do kraja prvog seta, za konačnih 6 : 3 u početnom setu. Drugi set je doneo sličan rasplet, ovaj put je Rafter oduzeo servis protivniku za 2 : 0, u gemu sa dve Goranove duple greške. Imao je Rafter u osmom gemu dve set lopte na protivnički servis, ali posao je ipak završio u sledećem gemu na svoj servis za 6 : 3 u drugom setu. U trećem setu je opet bio dovoljan jedan brejk za set. Brejk odluke nakon sjajnog bekhend riterna, Ivanišević pravi u šestom gemu, za Goranovih 6 : 3 u tom setu i 2 : 1 u setovima. Rafter uzvraća u četvrtom setu i dobija taj set sa 6 : 2. Usledila je drama u petom setu, dugo je bilo bez brejka, da bi Rafter popustio na 7 : 7 i dozvolio Ivaniševiću da napravi brejk i servira za titulu. Imao je Ivanišević tri meč lopte u tom gemu, ali nakon dve dvostruke greške i odlične reakcije svog protivnika kod treće meč-lopte, drama se nastavila. Ivanišević je posle odličnog servisa došao i do četvrte meč lopte a onda posle još jednog sjajnog Goranovog servisa, Rafter pogođa mrežu.
Bio je to trenutak za tenisku istoriju, Goran Ivanišević je postao prvi teniser koji je sa specijalnom pozivnicom osvojio Grend Slem titulu i najslabije rangirani teniser koji je slavio na Vimbldonu. Nakon tri sata napete borbe na Goranovom licu pojavile su se i suze a vrlo emotivni Ivanišević je izjavio: “Ovo je odličan osećaj, neponovljiv. Nakon ovoga mogu mirno umreti, jer sam ja pobednik Vimbldona! Ne moram više nikad odigrati ni jedan meč u karijeri, ovo je vrh. Nadam se samo da se neću ujutro probuditi, pa da mi neko kaže da sam ponovno izgubio finale Vimbldona, da sam pobedu samo sanjao.”
Kako je naglasio ESPN u izveštaju sa finala, bila je to jedna od najtoplijih sportskih priča modernog doba i bajka koja je konačno dobila svoj srećan kraj i u kojoj je dugogodišnji heroj Londonske publike, postao i heroj Vimbldona.
Na Vimbldon 2001. godine Goran Ivanišević je stigao sa minimalnim šansama za osvajanje turnira, ali je svojom levicom ispisao priču koja ide uz bok najboljim Holivudskim scenarijima. Preko Šveđanina Jonsona, Karlosa Moje, Endi Rodika i Grega Rusedskog stigao je do četvrtfinala u kom je svladao Marata Safina, dok je njegov protivnik u polufinalu Tim Henman savladao Rodžera Federera koji je kolo ranije napravio senzaciju, pobedivši Pit Samprasa. Drugi nosilac turnira Andre Agasi izgubio je u prvom polufinalu od Patrik Raftera a Ivanišević je za finale u fenomenalnoj atmosferi i pred publikom koja je decenijama čekala da Britanac podigne Vimbldonski pehar igrao protiv domaćeg tenisera Tim Henmana. Nakon trodnevne borbe i pet setova, Ivanišević je izborio svoje četvrto finale i to protiv Australijanca Raftera, koji se pripremao za svoje drugo uzastopno finale najprestižnijeg turnira na svetu.Odigrali su u finalu Ivanišević i Rafter meč za pamćenje, meč koji je trajao preko 3 sata. U prvom setu, Goran je na samom početku došao do brejka za 2 : 0 u gemovima i bez većih problema je zadržao svoj servis do kraja prvog seta, za konačnih 6 : 3 u početnom setu. Drugi set je doneo sličan rasplet, ovaj put je Rafter oduzeo servis protivniku za 2 : 0, u gemu sa dve Goranove duple greške. Imao je Rafter u osmom gemu dve set lopte na protivnički servis, ali posao je ipak završio u sledećem gemu na svoj servis za 6 : 3 u drugom setu. U trećem setu je opet bio dovoljan jedan brejk za set. Brejk odluke nakon sjajnog bekhend riterna, Ivanišević pravi u šestom gemu, za Goranovih 6 : 3 u tom setu i 2 : 1 u setovima. Rafter uzvraća u četvrtom setu i dobija taj set sa 6 : 2. Usledila je drama u petom setu, dugo je bilo bez brejka, da bi Rafter popustio na 7 : 7 i dozvolio Ivaniševiću da napravi brejk i servira za titulu. Imao je Ivanišević tri meč lopte u tom gemu, ali nakon dve dvostruke greške i odlične reakcije svog protivnika kod treće meč-lopte, drama se nastavila. Ivanišević je posle odličnog servisa došao i do četvrte meč lopte a onda posle još jednog sjajnog Goranovog servisa, Rafter pogođa mrežu.
Bio je to trenutak za tenisku istoriju, Goran Ivanišević je postao prvi teniser koji je sa specijalnom pozivnicom osvojio Grend Slem titulu i najslabije rangirani teniser koji je slavio na Vimbldonu. Nakon tri sata napete borbe na Goranovom licu pojavile su se i suze a vrlo emotivni Ivanišević je izjavio: “Ovo je odličan osećaj, neponovljiv. Nakon ovoga mogu mirno umreti, jer sam ja pobednik Vimbldona! Ne moram više nikad odigrati ni jedan meč u karijeri, ovo je vrh. Nadam se samo da se neću ujutro probuditi, pa da mi neko kaže da sam ponovno izgubio finale Vimbldona, da sam pobedu samo sanjao.”
Kako je naglasio ESPN u izveštaju sa finala, bila je to jedna od najtoplijih sportskih priča modernog doba i bajka koja je konačno dobila svoj srećan kraj i u kojoj je dugogodišnji heroj Londonske publike, postao i heroj Vimbldona.