LEGEND
- Učlanjen(a)
- 14.12.2009
- Poruka
- 29.042
[h=1]Godišnjica smrti Bin Ladena
[/h] Izvor: Tanjug
Vašington -- Pre godinu dana, 2. maja 2011, predsednik SAD-a Barak Obama objavio je da je najtraženiji terorista na svetu, vođa Al Kaide Osama bin Laden, ubijen u Pakistanu.
Likvidirali su ga, u zoru, američki specijalci - "mornaričke foke" - a celu akciju uživo je iz Bele kuće pratio vrh američke administracije, sa Obamom na čelu.
Dok je na Zapadu predstavljan kao personifikacija zla, Osami bin Ladenu su se divili i prema njemu gajili duboko poštovanje pojedini muslimanski sledbenici, koji su podržavali njegovu viziji neprekidnog džihada protiv SAD i arapskih vlada koje je video kao neverničke.
Bio je inspirator terorističkih napada 11. septembra 2001, kada je u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji ubijeno oko 3.000 ljudi, a američka administracija krenula u "rat protiv terorizma". Akcije najpoznatijeg teroriste na svetu direktno ili indirektno su pokrenule ratove u Avganistanu i Iraku, kao i sukobe sa ekstremnim islamističkim sledbenicima na svim kontinentima, izuzev Antarktika.
Njegovu Al Kaidu smatraju odgovornom i za bombaške napade na dve ambasade SAD u Africi 1998, u kojima je poginuo 231 čovek, kao i napad na američki brod U S S Cole, u kojem je u Jemenu poginulo 17 američkih mornara. Kreator je i brojnih drugih zavera, od kojih su neke bile uspešno izvršene, a neke ne.
Osama bin Laden rodjen je 1957. u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu, kao 17. od 52 dece gradjevinskog magnata Muhameda bin Ladena, koji je jedno vreme bio i arabijski ministar za javne radove. Osama bin Mohamad bin Laden, kako je glasilo puno ime vodje Al Kaide, odrastao je u nekoliko arabijskih gradova.
Njegov otac u Arabiju se doselio iz Jemana, a u doba vladavine kralja Sauda Muhameda Avada postao je blizak kraljevskoj porodici, jer je vodio radove na izgradnji kraljevske palate.
Posebno se sprijateljio sa kraljevim sinom Fejsalom, pa je bio medju onima koju su 1960. godine ubedili kralja Sauda da sinu prepusti vlast. Muhamed bin Laden je nekoliko meseci finansijski izdržavao novog kralja Fejsala kojeg je, kada je stupio na tron, dočekala potpuno prazna državna kasa.
Kralj Fejsal mu je uzvratio imenovanjem za ministra, a Osamin otac je nekoliko godina kasnije, 1968, tragično izgubio život prilikom pada helikoptera.
Osama je u Saudijskoj Arabiji diplomirao menadžment i ekonomiju i još kao student je, zahvaljujući izuzetnom bogatstvu koje je njegova porodica posedovala, pomagao izgradnju nekoliko džamija u svetim gradovima Meki i Medini. Procenjuje se da je kontrolisao oko 300 miliona od ukupno pet milijardi dolara porodičnog bogatstva.
Tokom studija, bio je pod velikim uticajem svog profesora, muslimanskog fundamentaliste šeika Abdulaha Azama, a sledio je i učenje islamskog pisca i filozofa Muhameda Kutuba, postajući sve radikalniji u političkim stavovima.
Al Kaidu je osnovao krajem sedamdesetih godina, kada se i odazvao pozivu na džihad protiv ruske vojne intervencije na Avganistan. Kasnije se pretvorio u najvećeg protivnika SAD, pa je Amerika postala glavni cilj napada Al Kaide.
Mršav, bradat, visok oko 180 centimetara, Osama je bio poznat i po tome što se bavio tradicionalnom medicinom, a kažu da je često jeo med, koji mu je bio omiljena hrana, te biljke kojima se štitio od prehlade i drugih bolesti.
U Avganistanu je najčešće bio u društvu četiri žene, što je maksimalan broj partnerki koje islam dozvoljava, a procenjuje se da je imao 23 dece. U skrovištu u Pakistanu, živeo je sa tri žene: najmladja je imala 29 godina, oženio je 2000. godine i imaju petoro dece.
Verovatno ključni trenutak u Bin Ladenovom životu zbio se početkom devedesetih godina, kada su američke trupe stigle na saudijsko tlo da isteraju Iračane iz Kuvajta.
"Primetio sam radikalnu promenu njegove ličnosti od mirnog, miroljubivog i uzdržanog čoveka koji je bio zainteresovan da pomogne muslimanima - u osobu koja je verovala da može da okupi i komanduje vojskom koja bi oslobodila Kuvajt. To je otkrilo njegovu aroganciju i oholost", kazao je bivši obaveštajni šef Saudijske Arabije, princ Turki u jednom od intervjua.
Saudijske vlasti su mu te 1990, kad su Amerikanci krenuli na Kuvajt, odredile kućni pritvor. U proleće iduće godine, Osama je proteran iz Saudijske Arabije i seli se u Sudan, gde je militantna islamska vlada preuzela vlast.
U privredu Sudana je investirao stotine miliona dolara, a osnovao je i gradjevinsku firmu. Ta afrička zemlja se 1996. godine saglasila sa američkim zahtevom da vrati Bin Ladena natrag u Saudijsku Arabiju, ali je Rijad to odbio, plašeći da bi to destabilizovalo zemlju.
Nešto kasnije na terenu u Avganistanu Bin Laden i Al Kaida započeli su pripreme za "sveti rat", zbog čega je potom i označen kao najveći neprijatelj SAD. Tokom prošle decenije on i njegov zamenik Ajman el-Zavahri redovno su svoje preteće poruke ostavljali u video ili audio snimcima.
Jedan od poslednjih televizijskih snimaka Bin Ladena bio je sa venčanja njegovog sina Mohameda, koji je rodjen u Pakistanu. Venčanje je održano 2001. godine u Kandaharu, gradu na jugu Avganistana, centru talibanskog pokreta, a Osama je na glavi imao tradicionalni beli turban.
Iako se tvrdilo da je imao problema sa bubrezima i jetrom, na tom snimku - kako su naveli svetski mediji - bolest nije mogla da se primeti.
Abdel-Bari Atvan, urednik londonskog lista "Al Kuds al-Arabi", koji je proveo 10 dana sa Bin Ladenom u rovu 1996. godine opisao je njega i njegove sledbenike kao ljude koji se nikada nisu plašili smrti: "Ti momci su govorili o smrti na način na koji mladi ljudi govore o odlasku u diskoteku. Oni su zavideli onima koji bi poginuli u bici, jer su umirali kao mučenici".
[/h] Izvor: Tanjug
Vašington -- Pre godinu dana, 2. maja 2011, predsednik SAD-a Barak Obama objavio je da je najtraženiji terorista na svetu, vođa Al Kaide Osama bin Laden, ubijen u Pakistanu.
Dok je na Zapadu predstavljan kao personifikacija zla, Osami bin Ladenu su se divili i prema njemu gajili duboko poštovanje pojedini muslimanski sledbenici, koji su podržavali njegovu viziji neprekidnog džihada protiv SAD i arapskih vlada koje je video kao neverničke.
Bio je inspirator terorističkih napada 11. septembra 2001, kada je u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji ubijeno oko 3.000 ljudi, a američka administracija krenula u "rat protiv terorizma". Akcije najpoznatijeg teroriste na svetu direktno ili indirektno su pokrenule ratove u Avganistanu i Iraku, kao i sukobe sa ekstremnim islamističkim sledbenicima na svim kontinentima, izuzev Antarktika.
Njegovu Al Kaidu smatraju odgovornom i za bombaške napade na dve ambasade SAD u Africi 1998, u kojima je poginuo 231 čovek, kao i napad na američki brod U S S Cole, u kojem je u Jemenu poginulo 17 američkih mornara. Kreator je i brojnih drugih zavera, od kojih su neke bile uspešno izvršene, a neke ne.
Osama bin Laden rodjen je 1957. u glavnom gradu Saudijske Arabije, Rijadu, kao 17. od 52 dece gradjevinskog magnata Muhameda bin Ladena, koji je jedno vreme bio i arabijski ministar za javne radove. Osama bin Mohamad bin Laden, kako je glasilo puno ime vodje Al Kaide, odrastao je u nekoliko arabijskih gradova.
Njegov otac u Arabiju se doselio iz Jemana, a u doba vladavine kralja Sauda Muhameda Avada postao je blizak kraljevskoj porodici, jer je vodio radove na izgradnji kraljevske palate.
Posebno se sprijateljio sa kraljevim sinom Fejsalom, pa je bio medju onima koju su 1960. godine ubedili kralja Sauda da sinu prepusti vlast. Muhamed bin Laden je nekoliko meseci finansijski izdržavao novog kralja Fejsala kojeg je, kada je stupio na tron, dočekala potpuno prazna državna kasa.
Kralj Fejsal mu je uzvratio imenovanjem za ministra, a Osamin otac je nekoliko godina kasnije, 1968, tragično izgubio život prilikom pada helikoptera.
Osama je u Saudijskoj Arabiji diplomirao menadžment i ekonomiju i još kao student je, zahvaljujući izuzetnom bogatstvu koje je njegova porodica posedovala, pomagao izgradnju nekoliko džamija u svetim gradovima Meki i Medini. Procenjuje se da je kontrolisao oko 300 miliona od ukupno pet milijardi dolara porodičnog bogatstva.
Tokom studija, bio je pod velikim uticajem svog profesora, muslimanskog fundamentaliste šeika Abdulaha Azama, a sledio je i učenje islamskog pisca i filozofa Muhameda Kutuba, postajući sve radikalniji u političkim stavovima.
Al Kaidu je osnovao krajem sedamdesetih godina, kada se i odazvao pozivu na džihad protiv ruske vojne intervencije na Avganistan. Kasnije se pretvorio u najvećeg protivnika SAD, pa je Amerika postala glavni cilj napada Al Kaide.
Mršav, bradat, visok oko 180 centimetara, Osama je bio poznat i po tome što se bavio tradicionalnom medicinom, a kažu da je često jeo med, koji mu je bio omiljena hrana, te biljke kojima se štitio od prehlade i drugih bolesti.
U Avganistanu je najčešće bio u društvu četiri žene, što je maksimalan broj partnerki koje islam dozvoljava, a procenjuje se da je imao 23 dece. U skrovištu u Pakistanu, živeo je sa tri žene: najmladja je imala 29 godina, oženio je 2000. godine i imaju petoro dece.
Verovatno ključni trenutak u Bin Ladenovom životu zbio se početkom devedesetih godina, kada su američke trupe stigle na saudijsko tlo da isteraju Iračane iz Kuvajta.
"Primetio sam radikalnu promenu njegove ličnosti od mirnog, miroljubivog i uzdržanog čoveka koji je bio zainteresovan da pomogne muslimanima - u osobu koja je verovala da može da okupi i komanduje vojskom koja bi oslobodila Kuvajt. To je otkrilo njegovu aroganciju i oholost", kazao je bivši obaveštajni šef Saudijske Arabije, princ Turki u jednom od intervjua.
Saudijske vlasti su mu te 1990, kad su Amerikanci krenuli na Kuvajt, odredile kućni pritvor. U proleće iduće godine, Osama je proteran iz Saudijske Arabije i seli se u Sudan, gde je militantna islamska vlada preuzela vlast.
U privredu Sudana je investirao stotine miliona dolara, a osnovao je i gradjevinsku firmu. Ta afrička zemlja se 1996. godine saglasila sa američkim zahtevom da vrati Bin Ladena natrag u Saudijsku Arabiju, ali je Rijad to odbio, plašeći da bi to destabilizovalo zemlju.
Nešto kasnije na terenu u Avganistanu Bin Laden i Al Kaida započeli su pripreme za "sveti rat", zbog čega je potom i označen kao najveći neprijatelj SAD. Tokom prošle decenije on i njegov zamenik Ajman el-Zavahri redovno su svoje preteće poruke ostavljali u video ili audio snimcima.
Jedan od poslednjih televizijskih snimaka Bin Ladena bio je sa venčanja njegovog sina Mohameda, koji je rodjen u Pakistanu. Venčanje je održano 2001. godine u Kandaharu, gradu na jugu Avganistana, centru talibanskog pokreta, a Osama je na glavi imao tradicionalni beli turban.
Iako se tvrdilo da je imao problema sa bubrezima i jetrom, na tom snimku - kako su naveli svetski mediji - bolest nije mogla da se primeti.
Abdel-Bari Atvan, urednik londonskog lista "Al Kuds al-Arabi", koji je proveo 10 dana sa Bin Ladenom u rovu 1996. godine opisao je njega i njegove sledbenike kao ljude koji se nikada nisu plašili smrti: "Ti momci su govorili o smrti na način na koji mladi ljudi govore o odlasku u diskoteku. Oni su zavideli onima koji bi poginuli u bici, jer su umirali kao mučenici".
