Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb stranice. Trebali biste nadograditi ili koristiti alternativni pregledač.
Navršilo se trinaest godina od NATO bombardovanja SR Jugoslavije. Tokom 78 dana bombardovanja stradalo 2.500 ljudi, šteta oko 30 milijardi dolara
NE seća se samo onaj ko se tada nije rodio. Zaglušujući zvuk sirena zaparao je vazduh. Iz Avijana u Italiji, krenuo je let "Milosrdnog anđela", kako je NATO nazvao svoju akciju protiv Savezne Republike Jugoslavije. Ubrzo, zatresla se cela zemlja.
Napad je počeo oko 20 časova, 24. marta, 1999. godine. Devetnaest zemalja Alijanse, bez odobrenja SB UN, obrušilo se najpre na kasarne i protivvazdušnu odbranu Vojske Jugoslavije. U Batajnici, Mladenovcu, Prištini.
Tokom 78 dana i noći bombardovanja, u 30.000 vazdušnih naleta ispaljeno je 50.000 razornih projektila. Stradalo je 2.500 ljudi, 500 civila, a među njima 79 dece. Ranjeno je 12.500 stanovnika. Teško je razorena infrastruktura, privreda, škole, zdravstveni centri, spomenici kulture, medijske kuće.
Ondašnje vlasti u Beogradu štetu su procenile na oko 100 milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO. S druge strane, grupa srpskih ekonomista izvagala je da je šteta bila - 29,6 milijardi dolara (podatak koji se uzima kao relevantan). Zanimljiva je i računica italijanskih analitičara. Oni su upozorili: za te pare moglo je da se prehrani 79 miliona ljudi na planeti, gde vlada glad.
Nema grada i naselja koje NATO bombe nisu načele. Najviše su stradali Aleksinac, Surdulica, Kuršumlija... Pod ruševinama su ostale čitave porodice. U Aleksincu, Milići su stradali u jednom trenu. Otac Dragomir, majka Dragica i njihova kćerka Snežana. Pod bombama ugašen je život i devetomesečne Bojane Tošović i njenog tate Božine iz Merdara. U Novom Pazaru stradali su, zajedno, Marko Simić (2) i njegov tata Vladan.
U Batajnici, ubijena je trogodišnja Milica Rakić. U Vladičinom Hanu, bomba je pogodila zagrljene maturante gimnazije, Milana Ignjatovića i Gordanu Nikolić. Na Varvarinskom mostu bomba je pogodila Sanju Milenković (15), devojčicu kojoj su profesori predviđali briljantnu karijeru matematičara.
Pod ruševinama porodične kuće u Ralji kod Sopota, završio se život malih Pavlovića, Stefana i Dajane. Pod naletom bombi u istom času, stradao je i njihov tata Vladimir. U Murinu, u Crnoj Gori, dugo su otkopavali tela devojčica iz Prištine, koje su kod rodbine potražili spas - Julijane Brudar i Olivere Maksimović, sa kojima je stradao i njihov drug Miroslav Knežević.
U pamćenju su još prizori slomljenih novosadskih mostova. Sprženog voza u Grdeličkoj klisuri. Uništenog valjevskog "Krušika". Čačanske "Slobode". Niške pijace, na kojoj je, u sedmom mesecu trudnoće, ubijena Ljiljana Spasić, student završne godine medicine.
Neposredni povod za bombardovanje SRJ bila je akcija srpske policije u Račku, jednom od najvećih uporišta takozvane OVK, 15. januara 1999. godine. Tadašnji šef Verifikacione komisije OEBS na Kosmetu, američki general, penzioner Vilijem Voker, predstavio je ovu akciju javnosti kao "masakr" albanskih civila. Toga dana i počela je, dotad, nezapamćena medijska kampanja. Priprema za bombardovanje.
Ovaj besomučni napad zavšren je 10. juna usvajanjem Rezolucije 1244 SB UN. Dan ranije predstavnici Vojske Jugoslavije i NATO, u Kumanovu su, pod jednim šatorom, potpisali Vojnotehnički sporazum, kojim je utanačeno povlačenje naših vojnih i policijskih snaga. I, ulazak u južnu srpsku pokrajinu međunarodnih trupa - Kfora.
Multinacionalne snage, u čijem sastavu je bilo 37.200 vojnika, iz 36 zemalja, imale su zadatak da obezbede mir za sve nacionalne zajednice na Kosmetu. A kako su ga "obezbedile", govori podatak da je od početka njihovog mandata sa Kosova i Metohije proterano 280.000 Srba i drugih nealbanaca. Kidnapovano - 1.500. U južnu srpsku pokrajinu ušlo je, tada, 800.000 Albanaca. Od toga - trećina koja na Kosmetu nikada nije živela.
HAŠKE PRESUDE
Generali Vojske Jugoslavije, najviši oficiri srpske policije, kao i funkcioneri tokom NATO bombardovanja, optuženi su i osuđeni za zločine na Kosovu i Metohiji. Posle procesa u Hagu, gde im je suđeno, najvišu kaznu dobio je general Policije Vlastimir Đorđević - 27 godina. Na 22 godine osuđeni su Nikola Šainović, Sreten Lukić, Nebojša Pavković. Generale Vladimira Lazarevića i Dragoljuba Ojdanića Tribunal je osudio na po 15 godina.
Po optužnici za Kosovo u Hagu je suđeno i Slobodanu Miloševiću, tadašnjem predsedniku SRJ i Milanu Milutinoviću, predsedniku Srbije. Miliošević je preminuo pre izricanja presude, a Milutinović je oslobođen optužnice.
SAVETNICI, LOBISTI, BEZBEDNJACI
Vilijem Džeferson Klinton, pod čijom su se kapom vukli potezi akcije NATO, danas je samo "pratilac" svoje žene Hilari, državnog sekretara Amerike. Albanci su mu se odužili ulicom i bilbordima. Tadašnji državni sekretar SAD Madlen Olbrajt troši penzionerske dane. Generalni sekretar NATO u vreme akcije na SRJ, Havijer Solana, do pre dve godine kreirao je spoljnu politiku Evropske unije. Od tada ga malo ima u javnosti. Vesli Klark, komandant Alijanse, kopredsedavajući je lobističke grupe za etanol. Džejmi Šejn, portparol NATO, i danas je visoki funkcioner zapadnih vojnih snaga, zadužen za "bezbedonosne izazove". Toni Bler je izaslanik svoje zemlje za Bliski istok, a istovremeno savetnik vlada Gvineje, Ruande, Liberije i Sijera Leonea. A Vilijem Voker, koji je sve zakuvao, i dalje je omiljeni lik u Prištini, gde su ga nedavno oduševljeno dočekali.
TADIĆ U ALEKSINCU
Dan sećanja na stradale u NATO bombardovanju biće u subotu obeležen u Aleksincu. Vence na Spomen-obeležje žrtvama položiće predsednik Srbije Boris Tadić, ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković.
[h=2] TRINAEST GODINA OD NATO AGRESIJE [/h] [h=1]Zaostale bombe pretnja širom Srbije [/h] Kasetna municija nalazi se na 165, a avio-bombe i rakete na 44 lokacije
Posle NATO bombardovanja u Srbiji se još uvek nalazi 165 rizičnih lokacija zagađenih kasetnom municijom ukupne površine od oko 1.184 hektara, a pretpostavlja se da se 64 avionske bombe-rakete nalaze na 44 lokacije u zemlji na dubini i do 20 metara, kao i u Dunavu i Savi. Ovim podacima Centra za razminiranje, dodaje se i da je u skladu s međunarodnim standardima do sada očišćena kasetna municija s površine od oko 600 hektara, a procenjuje se da će biti potrebno razminirati još 1.300 hektara.
Što se tiče avionskih bombi-raketa pretražena je površina od oko 390 hektara na Dunavu kod Novog Sada i Beške, kao i na Savi u Ostružnici. U zoni srušenih mostova na Dunavu kod Novog Sada, pronađeno je i uklonjeno šest avionskih bombi-raketa, a uklonjena je i avionska bomba-raketa iz nekadašnje zgrade ambasade Kine na Novom Beogradu.
Direktor Centra za razminiranje Petar Mihajlović, objašnjava da su radovi koji se trenutno izvode u Luci Prahovo jedna od najsloženijih operacija za podvodno razminiranje koja se u ovom trenutku izvodi u svetu.
– Radovi u zoni Luke Prahovo, na površini od 24,7 hektara, započeti su prošle godine. Pregleda se obala Dunava i korito reke radi otkrivanja i uklanjanja avionskih bombi i raketa od bombardovanja 1999. godine ili drugih neeksplodiranih sredstava na dnu reke, na dubini od šest metara. Ovaj projekat finansira Evropska unija iz IPA programa. EU je raspisala tender za izvođača radova po strogim kriterijumima, posao je dobila nemačka kompanija, a vrednost radova koja je izlicitirana je 3.481.000 evra – kaže Mihajlović.
U ovoj godini Norveška narodna pomoć nastaviće razminiranje u Preševu i Kuršumliji na ukupnoj površini od oko 87 hektara, a procenjena vrednost radova koje finansira norveška vlada preko Međunarodne fondacije za razminiranje i pomoć žrtvama mina (Aj-Ti-Ef), iznosi 900.000 evra. Takođe, tokom marta bi trebalo da budu završeni radovi započeti u Preševu prošle godine na projektu razminiranja, kojim je obuhvaćena površina od 27 hektara.
– U dogovoru s Aj-Ti-Efom smo uradili i dostavili im još šest projekata za čišćenje kasetne municije u Kraljevu, Raškoj i Kuršumliji, ukupne površine od 105.5 hektara. Do sada, za ove radove od Aj-Ti-Efa je obezbeđeno oko dva miliona dolara iz donacija SAD. Donacijama dobijenim od SAD na Kopaoniku je obavljeno razminiranje sportskih terena, skijališta, prilaza hotelima, svih prilaznih puteva skijalištima i sportskim terenima. Ostalo je na toj planini da se razminira još oko 50 hektara zemljišta za koje smo uradili projekte i očekujemo da ćemo to završiti do leta, tako da će Kopaonik u potpunosti biti očišćen od kasetne municije. Treba naglasiti da su područja koja treba razminirati vrlo udaljena od sportskih terena i ni na koji način nisu ugroženi ni skijaši ni svi oni koji dolaze na sportske terene – ističe Mihajlović.
Centar za razminiranje, kao i druge takve ustanove u regionu, ne vrši razminiranje, već između ostalog obavlja izviđanja lokacija, izrađuje projekte za humanitarno razminiranje, prati realizaciju projekata, vrši kontrolu kvaliteta radova. U Srbiji je trenutno registrovano pet preduzeća za poslove u vezi s razminiranjem, dok ih u regionu ima više od 100. Najveći deo sredstava dobija se iz stranih donacija: američkih, norveških, ruskih, irskih, čeških mada su neke projekte finansirale i vlada Srbije ili javna preduzeća.
– Centar u ovom trenutku ima urađene projekte za više od 70 odsto površina koje treba razminirati, međutim, ograničavajući faktor je novac. Ako ovim tempom budu pristizale donacije, kao što su pristizale u poslednjih deset godina, do 2020. godine sve će biti razminirano – kaže Mihajlović.
------------------------------------
Sumnjive lokacije
Centar je evidentirao 221 sumnjivu lokaciju ukupne površine od oko 572 hektara na kojima će se obaviti dodatno izviđanje radi potvrđivanja ili odbacivanja sumnji o postojanju kasetne municije na tim lokacijama, a pretpostavlja se da se još oko 50 komada avionskih bombi-raketa nalazi na nekoliko desetina lokacija u Srbiji, na kojima nije obavljeno generalno izviđanje, pa se taj podatak uzima s rezervom. Sumnja se i da se u Beogradu, na Zvezdari, nalazi jedna neeksplodirana avionska bomba-raketa na dubini većoj od pet metara, a procenjena vrednost radova na tom terenu je 250.000 evra, budući da se radi o složenom terenu, s kućama u neposrednoj blizini.
[h=1]Rasuto deset tona uranijumske municije [/h] Dramatično povećanje maligniteta dva do deset puta od 1999. do 2001. vezuje se za radioaktivno zračenje posle NATO bombardovanja
Projektili NATO-ai danas na Kosovu i Metohiji seju smrt među Albancima, Srbima, ali i među vojnicima Kfora i radnicima Unmika. Nije bez razloga američkim vojnicima, po povratku sa Kosova i Metohije, zabranjeno dobrovoljno davanje krvi. Razumljivo je i što pojedini vojni stručnjaci Kfora govore da je boravak njihovih vojnika na Kosmetu najveći vivo eksperiment u režiji Amerikanaca. Nije nelogično da u glavama američkih stratega to predstavlja ispitivanje ponašanja i pojava oboljenja u nekom budućem nuklearnom ratu.
Navedeno je ispisao profesor dr Vujadin Otašević, medicinski patolog, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu i direktor Instituta za sudsku medicinu u ovom gradu, u nedavno publikovanoj knjizi „Kosovskometohijski oblaci smrti“, koju je objavio tamošnji Medicinski fakultet.
Za potrebe ovog teksta ograničili smo se na odeljak „Trovanje i radijacija od bombardovanja“ u kome dr Otašević iznosi dokumentovane činjenice.
Ekološka katastrofa sa dugotrajnim nesagledivim posledicama po zdravlje i život ljudi, izazvana NATO bombardovanjem, imala je svoju najmračniju dimenziju u upotrebi municije sa osiromašenim uranijumom (OU), „pri čemu je došlo do oslobađanja velikih količina različitih opasnih supstanci sa kancerogenim, mutagenim, toksičnim i drugim opasnim posledicama po ljude, biljni i životinjski svet“, konstatuje profesor Otašević i upozorava da je većina tih supstanci kontaminirala i „šire područje Balkana“.
Avioni A-10 gađali su ciljeve municijom kalibra 30 mm u čijoj je unutrašnjosti metalno zrno od radioaktivnog urana – 238, odnosno OU. „Pri veoma jakom razvoju temperature nastaje aerosol sa sitnim radioaktivnim česticama urana koje iz prašine u pluća dospevaju pri disanju ili se unose hranom koja je došla u dodir sa radioaktivnom prašinom. Dok je u organizmu, uran zrači u malim dozama. Čestica urana u plućima ima efekat zračenja tokom svakog sata do kraja života kao svakodnevni rendgenski pregled iks-zracima“, navodi profesor Otašević. Radioaktivne čestice ostaju u telu „nerastvorene deset i više godina“, a takvo „sporo ozračivanje tela vodi bolestima i preranoj smrti“.
U izveštaju NATO-a za UN iz septembra 2000. naveden je podatak o 30.000 projektila sa OU kojim su gađani ciljevi u SRJ, što je oko 10 tona urana. Po okončanju NATO agresije, tim stručnjaka iz Programa za zaštitu agencije UN za ljudska naselja, upozorio je „na pobačaje, defekte po rođenju, neizlečive bolesti nervnog sistema i jetre“. Prema holandskoj novinskoj agenciji A i P, koja se domogla tog izveštaja, ovaj dokument „pokazuje sliku tragedije veću od nuklearne havarije u Černobilju 1986. godine“. Ekipa međunarodnih eksperata je u svom preliminarnom izveštaju od 14. avgusta 1999. zaključila da će se „Jugoslavija suočiti sa ekološkom katastrofom ukoliko se ne preduzmu urgentne mere u sprečavanju mogućeg ekološkog kolapsa“. Profesor Otašević navodi rezultate istraživanja u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, prema kojima je među Srbima obolevanje od karcinoma povećano 200 odsto. Direktor Instituta za radiologiju iz Prištine, Dževad Bicaj, svojevremeno je rekao da je 2004. i 2005. u Prištini evidentirano 3.500 malignih oboljenja kod Albanaca iz svih delova Kosmeta. Zbog sumnje da su oboleli od leukemije i karcinoma, Kfor je sa Kosmeta vratio više od 3.000 vojnika, a do polovine 2006. od malignih oboljenja je umrlo 40 italijanskih i 20 francuskih vojnika. U odnosu na početak veka, broj malignih oboljenja je u Srbiji, prema rečima profesora Otaševića, „povećan četiri i po puta“. Samo 2005. umrlo je 18.000 ljudi, a zabeleženo je 31.500 novih malignih oboljenja. U Niškom okrugu od 1997. do 1999. od malignih oboljenja obolelesu663 osobe, a od 1999. do 2008. čak 18.247 ljudi.
„Dramatično povećanje maligniteta u posleratne dve godine – dva do deset puta – vezuje se za radioaktivno zračenje nakon NATO bombardovanja“, zaključuje profesor Otašević i upozorava: „U svetu i kod nas nema dovoljno naučnoistraživačkih rezultata na osnovu kojih bi se mogle procenjivati sve posledice upotrebe municije sa OU. Nauka o ovom problemu dugo je ćutala, a i danas se ne izjašnjava dokraja. To je verovatno rezultat uticaja politike i vojne sile na nauku kako se ne bi saznalo o nehumanim postupcima i alarmantnim posledicama po zdravlje čoveka i njegove životne okoline“, zaključuje profesor dr Vujadin Otašević.
Dragan Šutanovac traži od Kacina da rasvetli istinu oko gađanja RTS
Sukobi 1999. odneli najmanje 9.400 života
Dragan Šutanovac traži od Kacina da rasvetli istinu oko gađanja RTS
Blic
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin obratio se pre oko mesec dana ministru odbrane odbrane Draganu Šutanovcu sa molbom da sve informacije o bombardovanju zgrade RTS stavi na uvid javnosti, saznaje “Blic”. Ministar vojni u odgovoru je naglasio da posebno velike kontroverze izazivaju dezinformacije koje nekredibilni svedoci daju porodicama žrtava o navodnom postojanju transkripata razgovora pilota NATO sa bazom i pozvao Kacina da svojim kontaktima u EU i NATO pomogne u konačnom rešenju pružajući prave informacije.
Jelko Kacin je tražio da Srbija objavi sve informacije o bombardovanju javnog servisa: Pogođena zgrada RTS
Rodbina i prijatelji tragično nastradalih u zgradi RTS tokom bombardovanja aprila 1999. godine obratili su se za pomoć u nalaženju odgovora o okolnostima tragedije Jelku Kacinu. Šutanovac je po primljenom pismu odgovorio Kacinu navodeći da je pogibija u Aberdarevoj ulici jedan od najtragičnijih događaja koji su zadesili Srbiju u poslednjoj deceniji i da je odgovor na to pitanje neophodan.
Prema saznanjima “Blica” Šutanovac je izneo da je Ministarstvo odbrane sva raspoloživa dokumenta i predmete dostavilo Tužilaštvu za organizovani kriminal, da je sa svih skinuta oznaka tajnosti, a da tužilac više nema zahteva prema Ministarstvu odbrane za dostavljanje dokumentacije.
Međutim, Šutanovac je ukazao na dodatni problem u ovom nemilom slučaju i naglasio da kontroverze izazivaju upravo dezinformacije.
- Nekredibilni svedoci ih daju porodicama žrtava, a tiču se navodnog postojanja transkripata razgovora pilota borbenog aviona NATO sa bazom u noći 22. i 23. aprila 1999. godine. Imajući u vidu vaše lično angažovanje, kao i iskustvo i poznavanje oblasti odbrane, te ugled institucije iz koje dolazite, zamolio bih vas da nam pomognete u konačnom rasvetljavanju ovog pitanja. Vaši kontakti u EU i NATO nam svakako mogu pomoći da jednom zasvagda zatvorimo ovo poglavlje pravim informacijama o procedurama komunikacije u NATO i činjenicom da nije ni postojala mogućnost da se na taj način napad najavi. Naime, da nije postojala takva mogućnost, niti da NATO poseduje takve transkripte, imamo uveravanja od zvaničnika NATO koji su nam objasnili da takve procedure ne postoje - naveo je ministar Šutanovac u obraćanju Jelku Kacinu.
[TABLE="class: antre_r back_c_1, align: right"]
[TR]
[TD]Konuzin: Bombardovanje je bilo rat protiv srpskog naroda Ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin izjavio je da NATO bombardovanje 1999. godine nije bilo rat protiv Slobodana Miloševića, već rat protiv srpskog naroda koji je trasirao put separatizmu Kosova. “Danas je očigledno da je jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova deo evroatlantskog plana podele Srbije”, rekao je Konuzin na skupu “Da se ne zaboravi: Kosovo i Metohija - 13 godina posle NATO agresije”, održanom u Sava centru. [/TD]
[/TR]
[/TABLE]
Fond za humanitarno pravo saopštio je juče da podaci kojima raspolaže pokazuju da je tokom NATO bombardovanja od 24. marta do 10. juna 1999. godine ubijena ili prisilno nestala 9.401 osoba, od čega je 758 njih stradalo od dejstava NATO. Kako se precizira, to pokazuju podaci Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosova, zasnovani na analizi preko 6.000 dokumenata.
FHP tvrdi da su najviše stradali Albanci (6.511), pri čemu je među njima 220 stradalo od NATO bombi. Više od 6.200 albanskih civila ubijeno je ili prisilno nestalo “u kampanji nasilja i terora koju su sprovele snage Vojske i MUP Srbije”, od čega je, kako iz Fonda tvrde, 400 dece mlađe od 16 godina. Na Kosovu je u istom periodu ubijeno 189 Srba i drugih nealbanaca, civila, a među njima je 26 dece mlađe od 16 godina.
Ukupno 46 Srba i drugih nealbanaca ubijeno je u napadima NATO snaga, dok je za smrt ili nestanak 143 Srba i drugih nealbanaca odgovorna OVK, kažu iz Fonda.
Na osnovu istraživanja, FHP je ustanovio da je od 24. marta do 10. juna 1999. godine u Srbiji od dejstva NATO stradalo 187 civila. Među njima je 11 dece mlađe od 16 godina. U kampanji NATO snaga stradalo je 269 pripadnika VJ i MUP-a Srbije.
U istom periodu, na Kosovu u borbama sa OVK stradalo je 346 vojnika i 142 policajca. FHP navodi da je u napadima NATO avijacije poginulo 27 pripadnika OVK, od kojih je 15 poginulo kada je NATO bombardovao KPZ „Dubrava“. U istom periodu, 1.125 pripadnika OVK je stradalo u borbi sa pripadnicima srpskih snaga.
Prema dosadašnjem istraživanju FHP-a, nakon povlačenja VJ i MUP-a Srbije, na Kosovu je od 11. 6. 1999. do 31. 12. 2000. godine ubijeno ili nestalo 1.108 osoba, od toga 752 pripadnika srpske nacionalnosti, 210 Roma, Crnogoraca, Bošnjaka, Goranaca i 146 Albanaca, od kojih se za 45 pouzdano zna da su ubijeni kao saradnici srpskih vlasti.
Istoričari smatraju da je razlog što nikada nije utvrđen tačan broj žrtava to što nadležne institucije nisu kako valja uradile svoj posao. Tokom intervencije NATO od 24. marta do 10. juna 1999. godine stradalo je, prema dostupnim podacima, oko 2.500 ljudi, od čega je, prema evidenciji Vojske Jugoslavije i MUP-a, poginuo 1.031 pripadnik VJ i MUP-a.
Razlikuju se i procene materijalne štete od bombardovanja - od 100 milijardi dolara, koliko je procenjeno neposredno posle intervencije NATO, do 30 milijardi, koliko su procenili ekonomisti ekspertske grupe G17.
Istoričarka Branka Prpa istakla je da je pitanje broja žrtava prevashodno upućeno državnim organima “jer tu vrstu popisa žrtava rade država i njene službe”. Ona je istakla da su “država i njeni organi dužni da saopšte broj žrtava, bilo da se radi o ratu, zemljotresu, poplavi”.
Međutim, Prpa smatra da tačan broj žrtava nije utvrđen “zato što se stalno politizuje tim brojkama”. Istoričarka Dubravka Stojanović je takođe istakla da Srbi nisu izbrojali žrtve nijednog rata, počev od balkanskih, pa preko Prvog i Dugog svetskog rata. Uvek su, ocenila je Stojanovićeva, postojali neki politički razlozi da to ne bude urađeno. Neprebrojane žrtve se, kako smatra, uvek koriste za političku manipulaciju.
[h=1]Istina o bombardovanju RTS-a važna [/h] Izvor: Tanjug
Beograd -- Nadležno tužilaštvo postupa u predmetu povodom NATO bombardovanja zgrade RTS-a i pogibije 16 radnika te medijske kuće 23. aprila 1999, kaže Tomo Zorić.
Zgrada RTS-a u Aberdarevoj ulici u Beogradu nakon bombardovanja (Foto: Beta, Arhiva)
On ističe da nema bojazni da će taj predmet zastareti. Prema njegovim rečima, Ministarstvo odbrane je u potpunosti postupilo po nalogu tužilaštva i dostavilo svu traženu dokumentaciju koja se odnosi na taj događaj. "Utvrđivanje istine je prioritet tužilaštva i naši koraci biće preduzeti u tom smeru. Tužilaštvo vodi računa o rokovima zastarelosti i nema bojazni da će predmet zastareti", naglasio je Zorić.
U NATO bombardovanju 23. aprila 1999. godine poginulo je 16 radnika RTS-a, a zbog nepreduzimanja potrebnih mera za njihovu bezbednost.
Tadašnji direktor RTS-a Dragoljub Milanović osuđen je na 10 godina zatvora i kazna mu ističe 1. septembra ove godine.
Žanka Stojanović, majka poginulog radnika RTS-a, tražila je od tužilaštva da budu procesuirani svi odgovorni, kao i nekadašnji Vrhovni savet odbrane.
[h=1]13 godina od bombardovanja RTS-a [/h] Izvor: B92, Beta, Tanjug
Beograd -- Okupljanjem porodica, kolega i prijatelja poginulih ispred spomenika "Zašto?" u Tašmajdanskom parku obeleženo je 13 godina od bombardovanja zgrade RTS-a.
Bombardovana zgrada RTS-a u Aberdarevoj (Foto: Arhiva)
U NATO bombardovanju zgrade RTS 23. aprila 1999. godine, u 2.06 sati, poginulo je 16 radnika te kuće. U znak sećanja na poginule radnike podignut je spomenik "Zašto?", kojim porodice i prijatelji stradalih ukazuju da nema odgovora na pitanje zašto su poginuli njihovi bližnji. U bombardovanju RTS-a poginuli su: Jelica Munitlak, Ksenija Bankovć, Darko Stojmenovski, Nebojša Stojanović, Dragorad Dragojević, Dragan Tasić, Aleksandar Deletić, Slaviša Stevanović, Siniša Medić, Ivan Stukalo, Dejan Marković, Milan Joksimović, Branislav Jovanović, Milan Janković, Tomislav Mitrović i Slobodan Jontić.
Poginulima su porodice, kolege i prijatelji odale poštu polaganjem venaca i paljenjem sveća noćas u 2.06 sati. Cveće su položili i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas, predsednik Upravnog odbora RTS Slobodan Marković i predstavnici strukovnog i sindikata novinara RTS-a.
"Trinaest godina posle, i dalje stoji ovaj spomenik i na njemu isto pitanje: Zašto? Još uvek ne znamo zašto je bilo potrebno da ovih 16 divnih ljudi izgubi svoje živote na radnom mestu, ostavljeni od onih koji su morali da ih zaštite", rekao je na komemoraciji predstavnik porodica Miroslav Medić, čiji je brat Siniša poginuo te noći, prenosi RTS.
Reditelj Janko Baljak, koji je napravio dva dokumentarna filma o stradanju radnika RTS, rekao je da su "pravi krivci i dalje na slobodi" i da su u pitanju "Isti rukopis i ista tajna" kao i kod političkih ubistava Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i vojnika na Topčideru.
"Ubeđen sam da će se, kada se jedan od ovih slučajeva reši, u nizu rešiti i svi ostali. U ovom slučaju potrebna je obnova procesa sa (bivšim direktorom RTS Dragoljubom) Milanovićem kao svedokom. Paradoksalno je da je on jedini odležao kaznu zbog ovoga", rekao je Baljak za Radio B92.
Direktor RTS-a u vreme bombardovanja Dragoljub Milanović osuđen je 2002. godine na deset godina zatvora, zbog nepoštovanja naređenja Savezne vlade, po kojem je zaposlene i tehniku trebalo da izmesti iz zgrade u Aberdarevoj ulici.
Udruženje novinara Srbije i Sindikat novinara Srbije su, povodom Dana sećanja na 16 radnika ubijenih u NATO bombardovanju RTS-a, pozvale
novinarske asocijacije i sindikate iz zemalja članica NATO-a da u svojim zemljama traže nezavisne istrage tog "ratnog zločina".
"UNS i SINOS očekuju da Republičko javno tužilaštvo konačno utvrdi ko je sve u Srbiji i bivšoj SRJ odgovoran što nisu preduzete potrebne mere za bezbednost civila nakon najave iz sedišta NATO da je zgrada RTS-a legitimni vojni cilj", piše u saopštenju Udruženja i Sindikata.
UNS i SINOS istakli su da su sve značajne globalne organizacije za zaštitu ljudskih prava osudile ubijanje civila u RTS-u, a da Amnesti internešenel nameran napad na zgradu RTS-a kao civilni objekat i ubijanje 16 medijskih radnika smatra ratnim zločinom.
Dodaje se da je bombardovanjem RTS-a 1999. godine ustanovljena praksa upotrebe vojne sile protiv medija u međunarodnim sukobima, iako su oni civilni objekti i ne mogu biti vojni cilj.
[h=2]NUNS: Gde je istraga[/h] Nezavisno udruženje novinara Srbije izrazilo je nezadovoljstvo jer nadležni organi u Srbiji ni 13 godina od bombardovanja zgrade RTS-a u Beogradu nisu pokrenuli nezavisnu istragu kojom će se utvrditi ko je i zašto žrtvovao 16 radnika te medijske kuće.
Ta istraga bi trebalo da ukaže na odgovorne i inicira njihovo izvođenje pred lice pravde, naveo je NUNS u saopštenju.
"Bombardovanjem civilnog cilja vođstvo NATO je počinilo težak zločin koji još nije rasvetljen. Takođe, nema sumnje da je tadašnji režim u Srbiji uz pomoć rukovodstva RTS-a žrtvovao 16 nedužnih ljudi", rekao je predsednik NUNS-a Vukašin Obradović i dodao da je odavno trebalo da bude poznato ko je i zašto to učinio i da krivci za taj zločin odgovaraju pred zakonom.
NUNS smatra da se bez rasvetljavanja ovog i drugih ubistava novinara i medijskih radnika, u Srbiji ne može govoriti o vladavini prava.
