Šta je novo?
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.557
Giovanni Paisiello

1_zpsxdbbsphm.jpg


PAJZIJELO, Đovani (Paisiello, Giovanni, 1740-1816), italijanski kompozitor, rođen je u Torontu a umro u Napulju. Muziku je studirao u Napulju, gde je i počeo kompozitorski rad. Bio je dvorski kompozitor i kapelnik (Petrograd, Napulj, Pariz). Kao vrlo plodan kompozitor pisao je razne kompozicije (ali su najznačajnije njegove opere, kojih je napisao oko sto dvadeset). Kao operski kompozitor on, uz N.Pičinija (Piccini) i D.Čimarozu (Cimarosa), spada među najznačajnije majstore italijanske komične opere druge polovine XVIII veka u kojoj se slika sentimentalna građanska sredina toga vremena. Iako se služio tradicionalnim formama, Pajzijelova dela se ističu svežinom melodike, nežnom i ljupkom sadržinom, smislom za ironiju i patetiku.
Pisao je instrumentalna dela (simfonije, koncerte, kvartete), vokalna (oratorijume i kantate) i crkvena dela (mise, rekvijeme i dr).

Izvor: enciklopedijski leksikon Mozaik znanja
 
Always a lady
MODERATOR
Učlanjen(a)
25.08.2009
Poruka
37.557
Nadmetanje

Đovani Paizjelo (Giovanni Paisiello), italijanski kompozitor, rođen je na današnji dan, o9. maja 1741. godine. Studirao je na Konzervatorijumu u Napulju, kod italijanskog kompozitora Frančeska Durantea. Za teatar Konzervatorijuma napisao je nekoliko intermeca, koji su bili tako dobro prihvaćeni, da mu je ponuđeno da napiše i opere.

Zahvaljujući svojim operama, Paizjelo je vrlo brzo postao popularan i cenjen kompozitor. Međutim, u to vreme su u Napulju živeli i radili i Nikolo Paganini, Domeniko Čimaroza i Petro Đulermi, a na njihov uspeh Paizjelo je bio veoma ljubomoran.

U 32-goj godini oženio se Sesilijom Palini, sa kojom je imao vrlo srećan brak. Na poziv ruske kraljice Katarine, Paizjelo je otišao u Sankt Peterburg 1776. godine, gde je ostao narednih osam godina. U tom periodu, pored mnogih drugih uspešnih dela, on komponuje i svoje remek-delo, „Seviljskog berberina“, koji je uskoro postao poznat i tražen u celoj Evropi. Čak i kada je 1816. godine Rosini predstavio svoju verziju „Seviljskog berberina“, sa izmenjenim libretom i muzikom, Paizjelovo delo nije izgubilo na svojoj popularnosti.

Međutim, vremenom se situacija izmenila – Rosinijeva verzija je postajala sve popularnija, dok je Paizjelova tonula u zaborav. Ovo bi se moglo shvatiti i kao neka vresta „poetske pravde“. Naime, mnogo godina ranije, Paizjelo je preradio Pergolezijev intermeco „La Serva padrona“, koji je u to vreme bio veoma popularan. Sa izmenjenim libretom, Paizjelova verzija intermeca postala je popularnija od Pergolezijeve.

Izvor: Zanimljivamuzika.com
 
Top