- Učlanjen(a)
- 25.08.2009
- Poruka
- 38.979
Geozavod - palata spremna za baštinu
Kako bi zgrada „Geozavoda“ mogla da udomi legate, koji su godinama u podrumima. Na jednom mestu, bilo bi racionalnije i jeftinije održavanje i čuvanje slika, skulptura, primenjene umetnosti
DVE najznačajnije izložbe koje su se dogodile u poslednje vreme u Beogradu, obe retrospektivnog karaktera: skulpture Olge Jevrić (1922) u Kući legata i crteži Lazara Vozrevića (1925-1968) u "Haosu" - višestruko problematizuju aktuelnu kulturnu situaciju zemlje. Podsećaju nas da su dela vrhunskih umetnika koji predstavljaju identitet ovog prostora nedostupna, sem ukoliko se ne dogodi kakva prigodna izložba. Ali i da su zajednica, društvo i nadležni prilično ležerni kad je u pitanju čuvanje nacionalnog blaga. Dokazuju ove postavke i da pomake, kakve-takve, pravi jedino privatna inicijativa. Vidljivo je i da ta lična inicijativa nije adekvatno vrednovana, niti je poslužila kao orijentir birokratiji kako valja delati.
Ako uz ove dve izložbe fokusiramo i treću: Oktobarski salon - ne zato što je značajna već zato što je smeštena u negdašnju Berzu, zdanje poznatije kao Geozavod u Karađorđevoj ulici, imamo sve elemente srpske kulturne, likovne drame.
U ambijentu u kom su dva najznačajnija muzeja Srbije: Narodni i Muzej savremene umetnosti zatvorena - jedan deset, drugi pet godina, generacije rastu bez pojma o svojim kulturnim korenima, stranci - turisti misle da je identitet Srbije, metropole negde na rekama, na splavovima...
Na šta nam ukazuje retrospektiva crteža jednaog od najznačajnijih srpskih umetnika druge polovine 20. veka, Lazara Vozarevića u "Haosu"?
Na prethodne dve Vozarevićeve izložbe, priređene u Galeriji "Cepter", a potom u Galeriji RTS, publika se uverila da su dela u derutnom stanju. Ništa bolja situacija nije ni u Vozarevićevoj galeriji u Sremskoj Mitrovici, koja prokišnjava. Sa dela koja se tu čuvaju otpada boja, ramovi se raspadaju... Tek kad su trebala da budu izložena u "Haosu", inicijativom umetničke direktorke Borke Božović, dela su se godinu dana ranije "pitovala" u Nacionalnom centaru za restauraciju. Izlažena su restaurisana, konzervisana, preramljena. Više od 20 legata o kojima brine Muzej grada Beograda, raštrkanih po prestonici, nema publike koliko je zaslužuje. Konačno u neke, poput onog Pave i Milana Sekulića koji čuva sjajnu zbirku ikona, mora se posebno najaviti poseta, a slično je i sa Muzejom Paje Jovanovića...
Iako imamo Kuću legata, ona nema depoe! Izložbeni prostor omogućava tek povremene izložbe, nikad celokupno predstavljanje doniranih umetnina koje čine vitalni korpus domaće istorije umetnosti!
Postoji i „Geozavod“ koji, oronuo, ipak, nije u tako dramatičnom stanju da ne bi mogao biti popravljen novcem kojim Beograd raspolaže. Sjajna, prostrana, solidno građena i otmena palata u Karađođevoj s velikim odajama, podrumom i trezorom, dakle depoima - mogla bi da izleči akutnu gradsku, kulturnu boljku. Ali, ona, opet, pripada nekom "organu", ne i kulturi. Kultura će se u međuvremenu, kao i prethodne decenije "zabaviti" pitanjima - kako, kad i kojim sredstvima rekonstruisati, ili samo krečiti Narodni muzej.
„Geozavod“, koji to više nije, bi stručnom selekcijom legata skrivenih po podrumima (onaj Olge Jevrić je čekao osam godina na izlaganje, i biće ponovo vraćen negde u podzemlje) mogao da postane svojevrsni "dvojnik" Narodnom muzeju. Blago koje je poklonjeno da bi bilo viđeno - bilo bi dostupno publici. Na jednom mestu, bilo bi racionalnije i jeftinije održavanje i čuvanje slika, skulptura, primenjene umetnosti. A, i reka je sa svojim splavovima blizu.
DAROVI KAO ENIGME
BOGATI i za srpsku kulturu značajni umetnički fondovi, koje su sabrali legati, ne ispunjavaju svoju primarnu funkciju, jer nisu pred očima javnosti. Na umetničkim delima se ne vaspitavaju mladi... Sjajan legat savremene umetnosti "Jugoeksporta" poznat je možda jedino kustosima Muzeja grada Beograda. Malo ko će i od prosvećenih ljubitelja umetnosti znati šta se čuva u legatima Perić, Đorđa Novkovića, Svetozara Dušanića, Bete Vukanović, Petra Popovića.
SKRIVENI PIKASO
ZBIRKA Nadežde i Rastka Petrovića, Legat Ljubice Luković, rođene Nadeždine i Rastkove sestre, u Profesorskoj koloniji decenijama je zatvoren zbog komplikovanog održavanja. A celokupan umetnički materijal od 64 dela, osim 30 Nadeždinih slika, čine i bakropis Pabla Pikasa, crteži Amadea Modiljanija, Žana Koktoa, Maksa Ernsta, grafike Žorža Ruoa, akvarel Ogista Rodena...
LEGENDE 20. VEKA
UMESTO da skulpture jednog od najvećih srpskih umetnika 20. veka - Olge Jevrić budu stalno dostupne javnosti, one će posle izložbe u Kući legata ponovo završiti u tami nekakvog skladišta. Ali, isto važi i za skulpture Olge Jančić koju je svojevremeno slavio Herbert Rid u svojim teoretskim delima o evropskoj umetnosti prošlog veka. Ili, za slike Nedeljka Gvozdenovića, Ljubice Cuce Sokić, Milenka Šerbana...
Izvor: Večernje novosti
Kako bi zgrada „Geozavoda“ mogla da udomi legate, koji su godinama u podrumima. Na jednom mestu, bilo bi racionalnije i jeftinije održavanje i čuvanje slika, skulptura, primenjene umetnosti
DVE najznačajnije izložbe koje su se dogodile u poslednje vreme u Beogradu, obe retrospektivnog karaktera: skulpture Olge Jevrić (1922) u Kući legata i crteži Lazara Vozrevića (1925-1968) u "Haosu" - višestruko problematizuju aktuelnu kulturnu situaciju zemlje. Podsećaju nas da su dela vrhunskih umetnika koji predstavljaju identitet ovog prostora nedostupna, sem ukoliko se ne dogodi kakva prigodna izložba. Ali i da su zajednica, društvo i nadležni prilično ležerni kad je u pitanju čuvanje nacionalnog blaga. Dokazuju ove postavke i da pomake, kakve-takve, pravi jedino privatna inicijativa. Vidljivo je i da ta lična inicijativa nije adekvatno vrednovana, niti je poslužila kao orijentir birokratiji kako valja delati.
Ako uz ove dve izložbe fokusiramo i treću: Oktobarski salon - ne zato što je značajna već zato što je smeštena u negdašnju Berzu, zdanje poznatije kao Geozavod u Karađorđevoj ulici, imamo sve elemente srpske kulturne, likovne drame.
U ambijentu u kom su dva najznačajnija muzeja Srbije: Narodni i Muzej savremene umetnosti zatvorena - jedan deset, drugi pet godina, generacije rastu bez pojma o svojim kulturnim korenima, stranci - turisti misle da je identitet Srbije, metropole negde na rekama, na splavovima...
Na šta nam ukazuje retrospektiva crteža jednaog od najznačajnijih srpskih umetnika druge polovine 20. veka, Lazara Vozarevića u "Haosu"?
Na prethodne dve Vozarevićeve izložbe, priređene u Galeriji "Cepter", a potom u Galeriji RTS, publika se uverila da su dela u derutnom stanju. Ništa bolja situacija nije ni u Vozarevićevoj galeriji u Sremskoj Mitrovici, koja prokišnjava. Sa dela koja se tu čuvaju otpada boja, ramovi se raspadaju... Tek kad su trebala da budu izložena u "Haosu", inicijativom umetničke direktorke Borke Božović, dela su se godinu dana ranije "pitovala" u Nacionalnom centaru za restauraciju. Izlažena su restaurisana, konzervisana, preramljena. Više od 20 legata o kojima brine Muzej grada Beograda, raštrkanih po prestonici, nema publike koliko je zaslužuje. Konačno u neke, poput onog Pave i Milana Sekulića koji čuva sjajnu zbirku ikona, mora se posebno najaviti poseta, a slično je i sa Muzejom Paje Jovanovića...
Iako imamo Kuću legata, ona nema depoe! Izložbeni prostor omogućava tek povremene izložbe, nikad celokupno predstavljanje doniranih umetnina koje čine vitalni korpus domaće istorije umetnosti!
Postoji i „Geozavod“ koji, oronuo, ipak, nije u tako dramatičnom stanju da ne bi mogao biti popravljen novcem kojim Beograd raspolaže. Sjajna, prostrana, solidno građena i otmena palata u Karađođevoj s velikim odajama, podrumom i trezorom, dakle depoima - mogla bi da izleči akutnu gradsku, kulturnu boljku. Ali, ona, opet, pripada nekom "organu", ne i kulturi. Kultura će se u međuvremenu, kao i prethodne decenije "zabaviti" pitanjima - kako, kad i kojim sredstvima rekonstruisati, ili samo krečiti Narodni muzej.
„Geozavod“, koji to više nije, bi stručnom selekcijom legata skrivenih po podrumima (onaj Olge Jevrić je čekao osam godina na izlaganje, i biće ponovo vraćen negde u podzemlje) mogao da postane svojevrsni "dvojnik" Narodnom muzeju. Blago koje je poklonjeno da bi bilo viđeno - bilo bi dostupno publici. Na jednom mestu, bilo bi racionalnije i jeftinije održavanje i čuvanje slika, skulptura, primenjene umetnosti. A, i reka je sa svojim splavovima blizu.
DAROVI KAO ENIGME
BOGATI i za srpsku kulturu značajni umetnički fondovi, koje su sabrali legati, ne ispunjavaju svoju primarnu funkciju, jer nisu pred očima javnosti. Na umetničkim delima se ne vaspitavaju mladi... Sjajan legat savremene umetnosti "Jugoeksporta" poznat je možda jedino kustosima Muzeja grada Beograda. Malo ko će i od prosvećenih ljubitelja umetnosti znati šta se čuva u legatima Perić, Đorđa Novkovića, Svetozara Dušanića, Bete Vukanović, Petra Popovića.
SKRIVENI PIKASO
ZBIRKA Nadežde i Rastka Petrovića, Legat Ljubice Luković, rođene Nadeždine i Rastkove sestre, u Profesorskoj koloniji decenijama je zatvoren zbog komplikovanog održavanja. A celokupan umetnički materijal od 64 dela, osim 30 Nadeždinih slika, čine i bakropis Pabla Pikasa, crteži Amadea Modiljanija, Žana Koktoa, Maksa Ernsta, grafike Žorža Ruoa, akvarel Ogista Rodena...
LEGENDE 20. VEKA
UMESTO da skulpture jednog od najvećih srpskih umetnika 20. veka - Olge Jevrić budu stalno dostupne javnosti, one će posle izložbe u Kući legata ponovo završiti u tami nekakvog skladišta. Ali, isto važi i za skulpture Olge Jančić koju je svojevremeno slavio Herbert Rid u svojim teoretskim delima o evropskoj umetnosti prošlog veka. Ili, za slike Nedeljka Gvozdenovića, Ljubice Cuce Sokić, Milenka Šerbana...
Izvor: Večernje novosti